Državno-crkvena svirepa likvidacija štićenika Centra za odvikavanje “Sretenje” Nebojše Zarupca koga je 6. avgusta do smrti tukao pop Branislav Peranović, dobila je obdukcijsku verziju po kojoj je ubijeni imao na telu više od pedeset hematoma od tabana do glave, a slomljena mu je grlna hrskavica, najverovatnije davljenjem. Nalaz je u sredu dostavljen Višem sudu u Šapcu. U istrazi je otkriveno da je Zarubac zadobio između 50 i 100 udaraca maslinovim štapom dugim 140 centimetara sa metalnim ojačanjem na vrhu, žezlom “oca” Branislava. Od batinanja se više puta uneredio, nakon zverskog mučenja je povraćao što je izazvalo gušenje u želudačnom sadržaju.
“U zapisniku piše da na telu postoji i prelom desnog roga grlne hrskavice. Veruje se da je slomljena hvatanjem za vrat. Zaključak je, svakako, da je smrt bila nasilna i da je nastala gušenjem u želudačnom sadržaju, do čega je došlo zbog težine i intenziteta povreda”, rekao je advokat Dušan Pašić koji zastupa porodicu Zarubac.
Peranovićev zastupnik Ilija Radulović rekao je da je njegov klijent bio potpuno uračunljiv, što je zaključeno nakon petodnevnog veštačenja u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. “Nema govora o neuračunljivosti, na tome ne zasnivamo optužnicu. I nije ubio Zarupca, što ćemo i dokazati”, tvrdi Radulović. On izražava sumnju u rezultate toksikološke analize koja je pokazala da u Zarupčevoj krvi nakon ubistva nisu pronađene psihoaktivne supstance, konstatuje da su povrede navedene u obdukcionom lake i iznosi pretpostavku da je Zarubac umro od gušenja želudačnim sadržajem, što je “često kod narkomana”.
Na očekivano perverzan način deo obdukcionog nalaza o smrti žrtve komplota između države Srbije i Srpske pravoslavne crkve podseća, posle opela koje je, pred milionskim gledalištem, obavio pedofil Tomislav Gačić, vladika Pahomije, na činjenicu da se nedodirljiva zlikovačka SPC mašinerija ne odriče svojih zaslužnih članova. Pahomija i Peranovića povezuju zlodela koja su tek namah sablaznila srbijansku javnost, a pravosuđe je, u ime neraskidive finansijske ljubavi duhovne i svetovne vlasti, odigralo sramnu ulogu – Pahomije nije kriv za seksualno zlostavljanje četvorice dečaka (zastarelost i nedostatak dokaza), a Peranoviću za prebijanje štićenika doma u Crnoj Reci koji je, takođe, koristio za nekažnjeno iživljavanje, još nije izrečena presuda, iako je najavljena za septembar.
Država je u ime poniženja građana Srbije ćutala i ćuti. Crkvene mučionice uživale su i uživaju svojevrsnu eksteritorijalnost; kao u horor filmovima, prvi pojavni oblik vlasti koji je kročio u centar “Sretenje” bio je policajac, ali tek na poziv popa. Država nije čak ni zatvorila mučionicu, učinila je to Eparhija šabačka u kojoj je Peranović imao blistavu karijeru odlikovanog protojereja stavrofora (druga je priča to što je bio jedan od najbogatijih ljudi u kraju). Nijedan državni organ nije učinio ništa posle zločina, svi su ostali verni ideji Ivice Dačića i njegovih sumanutih poteza.
Naime, tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i patrijarh srpski Irinej potpisali su 18. marta ove godine temeljni dokument zločina Memorandum o saradnji MUP-a i SPC na sprovođenju Strategije za borbu protiv narkomanije u Srbiji, kojom se omogućuje rad mreže od šest centara za odvikavanje pod okriljem Crkve. Tada je izgovorio jednu od većih besmislica u karijeri, da iz crkvenih nadrilekarskih odaja 95 odsto narkomana izlazi izlečno.
Praksa je bila očekivana, Peranović je, po vlastitom priznanju, planski uveo fizičko kažnjavanje, na koje su, navodno, bolesnici pristajali: “Peranović je naredio Zarupcu da legne na klupu i ispruži se preko stola. Uzeo je jedan štap od maslinovog drveta koji se nalazio u toj trpezariji iza vrata i počeo da mu naizmenično nanosi udarce po zadnjici, tabanima i leđima. Kada je primetio da se uneredio, pozvao je svoja dva saradnika, koji su Zarupca odveli na sprat te pomoćne kuće da se sredi u kupatilu. U jednom trenutku Zarubac je ustao sa klupe, iskolačio oči prema njemu i pokušao da ga udari, ali, kako nije uspeo u tome, sveštenik ga je prvo desnom svojom nogom, i to gornjim delom stopala, udario u predelu grudi. Taj udarac je ponovio još jednom, a zatim mu zadao još jedan, drugom nogom u stomak, kao i zatim nekoliko udaraca pesnicom, sa obe ruke, u predelu lica. Kako je u trpezariji bilo klizavo, okliznuli su se i pali, posle čega su u tu prostoriju ušli saradnici. Primetili su da se Nebojša uneredio, pa su ga ponovo odveli u kupatilo. Pošto ih nije bilo ni posle 15 minuta, Peranović je krenuo do pomoćne kuće. Ispred nje ga je jedan od saradnika obavestio da se Zarubac nalazi u kupatilu, da mu je loše i da otežano diše”, zapisano je u zahtevu za sprovođenje istrage protiv Peranovića.
U ovim se detaljima, besomučnom udaranju, uneređivanju žrtve, kao i finalnom ritualnom davljenju od kojeg puca grkljan, na simboličan se način vidi sudbina sekularne države Srbije na početku 21. veka. Nije kraj, uskoro će sveštenici u kasarne, sa sve pištoljima i kandilima; Sporazum o uvođenju svešteničke službe u Vojsci potpisali su još prošle godine vladika Porfirije i general Ljubiša Diković, narodni heroj od Kosova. Ko hoće može da veruje i bogu i Porfiriju: “Kad bude imala svoju sveštenu hijerarhiju, i vojska će biti bliža prirodi svoje službe, koja je uzvišena. Vojska brani suverenitet, integritet i dostojanstvo svog naroda, a sveštenici u tome daju svoj doprinos. Kao što duša daje život telu”.
E-novine, 12.10.2012.
Peščanik.net, 15.10.2012.