Samoubilački pokušaj da sopstveni mozak isključim iz srpskog napona i jutros ga priključim na jedan od klasično spektakularnih video koncerata grupe Black Rebel Motorcycle Club, trajao je taman onoliko koliko mi je bilo potrebno da letimično slučajno pogledam najnovije izdanje državotvorne Politike; još u BRMC speedu, negde kod pesme “Berlin”, među britanskom publikom koja je odlepila na sakralne rifove, krajičkom oka ugledao sam naslovnu stranu ovog DSS-informatora na kojoj je kao jedna od glavnih vesti bila najava da vladika Filaret započinje štrajk glađu. Dilema: Black Rebel Motorcycle Club ili fucking Filaret – kako god blesavo izgledalo – odjednom se učinila ne kao sukob tema, već kao sukob civilizacije sa ludakom koji je dovoljno smajlovićki srbnuo da postaje simbolom današnje, koštunjave Srbije.
Ono što ne zaslužuje da bude ni vest, u Srbiji je senzacija: vladika Filaret, iz političkih razloga, štrajkuje na ničijoj zemlji, iza granice Srbije a ispred granice Crne Gore, udobno zavaljen u fotelju od trske ispred koje je bela prostirka s neizbežnom svećom. Razlog: Haški Tribunal preporučio je članicama Europske Unije ali i zemljama koje žele u Uniju – da spreče ulazak četrdesetak lica za koje se pouzdano zna da su pomagali ili pomažu Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću; među jatacima se našao i vladika Filaret, što nije bila nikakva velika tajna: u svakom od mnogobrojnih obraćanja javnosti, ovaj pomahnitali funkcioner Srpske Pravoslavne Crkve trudio se da se predstavi kao najvažnija karika u sakrivanju ratnih zločinaca, što mu se, konačno, isplatilo onog časa kad je Haški Tribunal počeo da obraća pažnju na ovu svetovnu budalu čiji kretenizam nema samo verbalnu dimenziju.
Kao jedan od talentovanijih crkvenih ratnih huškača, još na početku srpsko-hrvatskog rata, Filaret je postao televizijska zvezda: obično držeći neku dečju lobanju u krilu, da bude penisom što bliži omladini, vladika je objašnjavao tobožnje tehnike hrvatskog klanja i bio prethodnica televizijskih serija o forenzičarima; njegovi fašistički monolozi – tipični za vreme kolektivnog srpskog medijskog ludila – bili su iskra koja je palila ovdašnje zločince koljačkog usmerenja, naročito jer se Filaret skrivao iza mantije koja je u njegovom slučaju bila savršena maskirna uniforma.
Legendarna crkveno-ratna fotografija: vladika Filaret s mitraljezom na srpskom tenku, okružen sličnim bezubim oslobodiocima Srpstva – postala je deo one epohe u kojoj je sve bilo moguće; da SPC dobije svog Gebelsa koji je, gle, uznapredovao dotle da mu je poveren čitav manastir i verska teritorija na kojoj je radio šta je hteo; čak je glupo ponavljati sve ono što je Filaret činio u promociji Slobodana Miloševića uoči septembarskih izbora 2000. godine, takvu vrstu ljubavi jednostavno nije mogućno kupiti golim novcem ili uslugama. Isti taj Filaret koji se u premijersko vreme Zorana Đinđića gotovo povukao iz javnog života – s pravom uplašen da se ne pokrene postupak o tome šta je sve radio proteklih deset godina: kriminal je suviše blagougodna reč za ovu bitangu – trijumfalno se vratio onog časa kad je Vojislav Koštunica postao Kalif umesto Kalifa.
Ovo Filaretovo proseravanje glede štrajka glađu, jer ta vrsta svinje ne zna šta je dosta kad je ždranje u pitanju – izgledalo bi kao vic iz duševne bolnice, da iza ovog protesta ne stoji podrška Koštunice i njegovih prijatelja; ne zato što im je Filaret drag i šarmantan, verovatno je da ga preziru koliko zaslužuje, ali je ovog časa glupi Filaret zgodan primer da se pokaže da je Crna Gora izdajnička (EU) država i da je čitava priča samo deo antievropske tendencije koju današnja Srbija podgreva ne birajući sredstva; dobar je i Filaret, koristiće!
Da je sve baš tako i nikako drukčije, pokazuje vest da će gladnog Filareta koji nije jeo, eto, već 12 sati, posetiti niko drugi nego ministar vera Srbije; da li će mu tom prilikom ministar Naumov doneti sendviče ili prasetinu ili jagnjetinu – nije rečeno, baš kao što nije objašnjeno koji će kurac ministar u pohode uniformisanom ludaku, niti kakva je globalna ideja Ministarstva: da li će ministar podržati Filareta da izdrži i crkne, što je simpatičan ishod, ili će mu se lično pridružiti u štrajku – nije jasno, jer je nejasnoća mentalna dijagnoza ove Vlade koja obožava da šalje različite signale, hoćemo u Evropu, nećemo u Evropu, hoćemo pregovore, nećemo pregovore, još nam samo fali Filaret da o njemu brinemo, jebo nas Filaret s lobanjom u krilu!
Iz one Black Rebel Motorcycle Club vizure koncerta “T In The Park” gde na jednom mestu u deset minuta ima više sreće nego u Srbiji za godinu dana – mogućno je razumeti da Srbija ne samo ne voli BRCM, nego da je Filaretova interpretacija politike – sedi u fotelju, upali sveću, seri o Srpstvu – jedina šema koju ova Vlada poseduje.
Dokaz da je Filaretova ideologija konačno pobedila, pokazao je srpski ministar inozemnih poslova Vuk Jeremić koji je na Bledu, tokom diplomatske večere, nezadovoljan govorom Martija Ahtisarija i nemogućnošću da mu replicira – napustio prostoriju, što se vrlo dojmilo fileratovskim medijima, oduševljenim kurčevitim ministarskim potezom. Ta vrsta koštunjavog ludila: da sebi odsečeš nježnik kako bi drugom napakostio – ona je linija mudrosti koja krasi današnju srpsku politiku, uverenu da danas Filaret čini veliku stvar za Srbiju, jebeš bilo koju Srbiju kojoj je Filaret potreban kao vrsta političkog insekta! I da slučajno ne brinete: ta svinja u mantiji neće odapeti na ničijoj zemlji, nažalost. Čim zagusti, kad creva počnu da zavijaju, Filaret će podviti rep i vratiti se u lični manastir gde su mu na raspolaganju dečaci koje će, kad zatreba, iznajmiti časnom kolegi Pahomiju, da ih ovaj penisoidno podseti na kosovski prodor iz 1389. u anusne teritorije 2007.
Direktno nadrkan što je Filaret pizda i što štrajk glađu neće okončati smrću, opet se vraćam na koncert Black Rebel Motorcycle Club: život je, ipak, negde drugde! Na nekom BRMC koncertu kojem, iz opravdanih, gladnih razloga, ne prisustvuje vladikodebil Filaret. A i da prisustvuje, šta bi shvatio: jebeš bend koji nema trubu i nije u Guči! Srbija je ovo, brale!
Feral Tribune, 28.08.2007.
Peščanik.net, 28.08.2007.