Kada sam bio sasvim mali, ili makar imao oko 14 godina, duboko me je uznemirio roman Džejmsa G. Balarda „Potopljeni svet“, koji se odvija u Londonu, preplavljenom istopljenim polarnim ledom od tropske temperature. Sada vidim da je to bio utopijski san – tropska? Kamo lepe sreće. Hej ho, vetar i kiša.
Fantazije o potopu duboko su ukorenjene. Prema Irvingu Finkelu i njegovoj novoj knjizi „The Ark before Noah“, dokumentovano je oko 300 priča o poplavama u različitim kulturama na svim kontinentima. Holivud je pokazao zanimljivu nesposobnost da iskoristi ovu fiksaciju: Kostnerova folie de moiteur „Vodeni svet“, tada najskuplji film svih vremena, doživeo je fijasko na blagajnama; „Svemoćni Evan“, novija komična verzija sa Stivom Karelom, bolje je prošla u komercijalnom pogledu, ali je na neki način bila isto toliko loša; a kruže glasine da „Noje“ Darena Aronofskog tone kao podmornica na probnim projekcijama.
Aronofski je izgleda u biblijskoj priči video fantaziju o preživljavanju, u kojoj agilni 600-godišnjak Noje (Rasel Krou), mešavina Džona Golta i Pobesnelog Maksa, rasteruje gomilu parazitskih morloka predvođenih njegovim zetom Tovelom, koji očajnički pokušavaju da se ogrebu za prevoz. Tovel se krije u dubini barke, hraneći se mesom guštera u hibernaciji. A glumi ga Rej Vinston. Ponekad Bog uslišuje naše molitve.
U foršpanu su prikazani zanimljivi specijalni efekti, naročito gomila gmizavaca koji poput tepiha traže utočište, ne znajući da ih Vinston čeka. Ali hrišćanske i jevrejske grupe burno su reagovale na filmsko odstupanje od Postanja – na primer, na ubacivanje Nojeve pastorke Ile kako bi Ema Votson imala koga da igra, ili na činjenicu da Noju u borbi pomažu, ako sam dobro razumeo, šestoruki pali anđeli. Da budemo korektni prema Aronofskom, barem neka njegova odstupanja – kao to da je Tovel Nojev zet – potiču iz jevrejske tradicije.
Ali ne verujem da će takva argumentacija išta lakše proći kod kritičara nego poruka Irvinga Finkela, koja glasi da je ova verzija Postanja pokradena od Vavilonaca i da su neki detalji čak pogrešno prepisani. Finkelovo veliko otkriće je pločica sa zapisom na klinastom pismu, sa jednim delom priče o poplavi iz epa Atrahazis na akadskom, sa napomenama o izgradnji barke – napravljene od kanapa i smole, bez ikakvih „drva gofera“, i kružnog oblika: praktično, ogromni korakl. (Uzbudljiva fusnota za ljude koji su odrasli u Britaniji početkom 1970-ih: pločica je pripadala pokojnom Daglasu Simondsu koji je igrao Donatsa u dečijoj TV seriji Here Come the Double Deckers.)
Kritičari Aronofskog se takođe žale da je film previše liberalan. Po rečima jednog komentatora na sajtu Christian News, „Holivudom vladaju homoseksualci. Oni nikada neće pošteno prikazati prave razloge za uništenje Nojevog sveta, a to su isti razlozi iz kojih su uništene Sodoma i Gomora (pogledajte Jevanđelje po Luki 17:20-37). Nemojte očekivati da Holivud obavi Božiji posao umesto vas, jer njih plaća đavo i nikada se neće promeniti.“
Sličan stav je na ovoj strani Atlantskog okeana izneo David Silvester, UKIP-ov odbornik u Henliju-pod-Temzom, koji je izjavio da je naša lokalna poplava Božiji odgovor na legalizaciju istopolnih brakova. Meni izgleda verovatnije da se On uvredio na vest da je „Savet za učenje izvan učionice“ dodelio „medalju kvaliteta“ Zoološkom vrtu Nojeve barke u severnom Somersetu, jedinom kreacionističkom zoološkom vrtu u Britaniji. I padaše kiša svaki dan.
Robert Hanks, London Review of Books, 11.02.2014.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 19.02.2014.