Zahvaljujući beskompromisnom angažovanju i rukovođenju Verice Barać, Savet za borbu protiv korupcije osnovan 2001. godine, u vreme vlade Zorana Đinđića, postao je stub borbe protiv korupcije u Srbiji. Zbog brojnih izveštaja, analiza, krivičnih prijava i predstavki najvišim državnim institucijama, čiji su predmet bili najmoćniji ljudi političko-tajkunskog establišmenta, Verica Barać i Savet sticali su svakim danom sve više neprijatelja koji su se uključili u besomučnu hajku protiv svega onoga što je ona simbolizovala. Za to vreme institucije su ćutale, dok je u odbranu Verice stao samo mali deo civilnog društva, svega par nezavisnih medija i veliki broj građana koji su u njoj videli poslednji simbol borbe protiv korupcije koja razara srpsko društvo
Savet za borbu protiv korpupcije podneo je od svog osnivanja desetine izveštaja u kojima je ukazivao na konkretne slučajeve visoke korupcije. Tako je od 2003. do 2005. godine Savet u tri nastavka podneo Izveštaje o ilegalnom izvozu šećera u zemlje Evropske unije, zatim o stečaju Sartida, o kriminalnoj privatizaciji Jugoremedije, Nacionalnoj štedionici, Mobtelu, koncesiji za autoput Horgoš-Požega, C marketu, koncentraciji vlasništva u preduzeću Luka Beograd, privatizaciji preduzeća “Zastava elektro” iz Rače, privatizaciji Prosvete, Srboleku, nezakonitostima u postupku izdavanja dozvola za izgradnju optičkog kabla, o privatizaciji kompanije Novosti, štetnim poslovima po Azotaru iz Pančeva, o pritiscima i kontroli medija u Srbiji.
Poslednje obraćanje Saveta premijeru i Vladi bilo je povodom sponzorisanja Zdravka Čolića od strane Elektroprivrede Srbije. Savet je nedavno potvrdio i da je Komisija za hartije od vrednosti novčano kažnjena zbog odbijanja tog tela da dostavi traženu dokumentaciju o Novostima. Savet za borbu protiv korupcije podneo je u julu prošle godine krivičnu prijavu protiv sedam osoba zbog nezakonite privatizacije kompanije Novosti. Zbog te prijave, kao i one koju je Savet podneo protiv 17 osoba zbog sumnje da su u nezakonitom postupku preuzele akcije Luke Beograd, Verica Barać se našla na meti medijske hajke koju su predvodili Večernje novosti i nedeljnik Vreme, koji su ili u vlasništvu ili pod finansijskom kontrolom Milana Beka i Miroslava Miškovića. Istovremeno, Beko je protiv Baraćeve podneo nekoliko privatnih tužbi sa visokim odštetnim zahtevima, a pismenim putem je od premijera zatražio da ga zaštiti od rada Saveta, na šta je poslovično usporeni Cvetković munjevito reagovao zahtevajući objašnjenje od Saveta. Zanimljivo je da su srbijanske institucije u svim slučajevima ignorisale pritužbe pa čak i krivične prijave koje je Savet podnosio, a u kojima je dokumentovano ukazivano na ozbiljne slučajeve korupcije.
Prvim pritiscima Savet je bio izložen još u vreme Vlade Vojsilava Koštunice kada je, zbog izveštaja o korupciji u kojima su pominjani i članovi tadašnjeg kabineta, najavljivano čak i ukidanje tog tela. Verica Barać i Savet posebno su se zamerili tadašnjem ministru finansija Mlađanu Dinkiću koji je, uvređen zbog izveštaja o aferi Nacionalna štedionica, tom telu gotovo u potpunosti ukinuo finasiranje. Sukob sa vlastima nastavio se i tokom mandata vlade Mirka Cvetkovića, kada je Savet u javnost izašao sa brojnim izveštajima o slučajevima korupcije u koje su bili umešani članovi sadašnje i prethodne vlade, kao i najpoznatiji srbijanski tajkuni.
Savet je u tom periodu podneo krivične prijave za nezakonito preuzimanje Luke Beograd i kompanije Novosti (obe zaturene u fiokama tužilaštava), u posebnom izveštaju ukazano je na brojne nepravilnosti u radu Nacionalnog investicionog plana čijim su radom rukovodili prvo Verica Kalanović, a potom i Dragan Đilas. Savet je optužio i Komisiju za hartije od vrednosti da je Milanu Beku omogućila da izbegne odgovornost za nezakonito raspolaganje Kompanijom Novosti, obraćao se Vladi povodom pritisaka izvršne vlasti na Jugoremediju, pisao predsedniku Tadiću o problemima stranih investitora u Srbiji i povodom prodaje Telekoma, dostavio Vladi izveštaje o nezakonitostima u postupku izdavanja dozvola za postavljanje optičkog kabla i Zakonu o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize, ukazujući na zloupotrebe u Ministarstvu Olivera Dulića. Ozbiljnim kritikama Saveta bila je izložena i katastrofalna reforma pravosuđa u Srbiji kao i postupak reizbora sudija koji je rezultirao masovnom čistkom u srbijanskom pravosuđu. Zahvaljujući reakciji Saveta novčano je kažnjeno i Ministarstvo ekonomije zbog zatamnjenih strana u ugovoru o osnovanju zajedničke kompanije sa Fijatom u Kragujevcu.
O značaju borbe koju je Verica Barać vodila protiv političko-tajkunskog zmijskog legla u Srbiji i odnosu države i društva prema njenim naporima možda najbolje svedoči sadržaj saopštenja koje je povodom njene smrti izdao Zaštitnik građana Saša Janković:
„Vericа Bаrаć je sа svojom upornošću, hrаbrošću i verom u snаgu istine oličаvаlа borbu protiv korupcije u Srbiji. Činjenicа dа je svoje poslednje dаne provelа bez novcа dа se elementаrno bori sа bolešću, trаgičаn je dokаz dа je živelа onаko kаko je pričаlа, i porаznа istinа nаšeg društvа i institucijа“, konstatovao je Ombudsman. Tragični odlazak Verice Barać još jednom je na najbrutalniji način ukazao na poražavajuću sliku zbog koje bi Srbija zaista trebalo da se stidi, a njeni građani dobro zamisle zarad svoje i budućnosti sopstvene dece.
E-novine, 19.03.2012.
Peščanik.net, 20.03.2012.