Pa, dobro. Dobili smo od Međunarodnog monetarnog fonda zajam od tri milijarde evra.
I?
Pad privredne aktivnosti, odnosno bruto-domaćeg proizvoda. Plus rigorozna štednja.
I Srbija i Hrvatska suočile su se sa istim efektom svetske krize na domaćem terenu. Vlade obe države, manje-više, odlučile su se za štednju kao odgovor na krizu. Hrvatska se odlučila za veću štednju – smanjila je plate zaposlenih u državnoj službi za deset odsto, prepolovila budžetski deficit, uveliko se sprema da iznese na međunarodno tržište svoje vrednosne papire i odmah kreće u ozbiljnu reformu sistema. Tek ako štednja i reforme ne uspeju, vlada Hrvatske će u Vašingtonu zakucati na vrata MMF-a. Srbija se odlučila da manje štedi, da ojadi poreske obveznike uvođenjem novih nameta i (pošto joj sve to nije dovoljno) da traži zajam od MMF-a.
Samo dan pre završetka pregovora sa MMF-om, domaći zvaničnici po ko zna koji put demonstrirali su populističku praksu koja je zemlju i dovela u ovako tešku situaciju. Ministar energetike obećao je da će Elektroprivreda Srbije da časti potrošače, jer će ona iz svog prihoda platiti sumu koju bi trebalo da plate potrošači kroz poskupljenje struje. I neko bi trebalo da poveruje da EPS zaista časti, a da se ne zapita: „A ko će pokriti gubitke EPS-a koji su već nastali zbog nerealne cene struje?” Dakle, ako sada ne platimo skuplji kilovat kao potrošači, za šest meseci platićemo kao poreski obveznici koji preko budžeta pokrivaju gubitke javnog preduzeća EPS.
Zbog takve rđave politike koja stalno vodi predizbornu kampanju, a ne samo zbog svetske ekonomske krize, Srbija je danas suočena s velikim problemom. I da nije bilo krize iz sveta, Srbija bi zapala u krizu zbog modela upravljanja državom. Pod parolom „Nema se, može se” nemilice se trošilo na razne političke kampanje. Najsvežiji primer je četvrti kvartal prošle godine kad je javna (državna) potrošnja eksplodirala. A znalo se da dolazi kriza iz sveta. Problem Srbije je što ima sistem koji u „svom biću nosi sklonost prema piću”, odnosno ima ugrađen DNK koji troši više para nego što zaradi.
Pa, dobro. Uzećemo te tri milijarde evra. I država će se zadužiti još 400-500 miliona evra.
I?
Sve ovo oko zajmova je taktika. Šta je strategija?
Da se najzad reformiše i modernizuje sistem. Ako računa da zajmove od MMF-a, Evropske unije i drugih kreditora potroši na pametan način, vlast mora već od danas da radi sve suprotno od onog što je radila do juče – da zavede još rigorozniju štednju, da smanji i pojeftini državnu upravu, da racionalizuje društvenu nadgradnju, da pusti privatni kapital u javna (partijska) preduzeća, da razvlasti partije koje vladaju privredom, da manjim porezima podstiče (a ne da visokim nametima guši) preduzetničke slobode, da spreči sivu ekonomiju i smanji korupciju.
Ako to ne uradi, država će progutati sve ove milijarde evra i spiskati zajmove od MMF-a i EU, pa će se na kraju ove godine naći (u najboljem slučaju) gde je danas.
Politika, 27.03.2009
Peščanik.net, 27.03.2009.