Na poslednjoj sednici Senat Beogradskog univerziteta (BU) neuobičajeno, tajnim glasanjem je penzionisao Draganu Dulić, bivšu dekanku i profesorku Fakulteta za bezbednost, Milana Podunavca i Nenada Kecmanovića, profesore Fakulteta političkih nauka (FPN), iako su matični fakulteti tražili da im se radni odnos produži za tri godine. Ljubiša Rajić, profesor na Filološkom fakultetu nije doživeo poniženje – administrativno rešenje da je suvišan na BU. Umro je 4. juna. Od 2008. godine u samo četiri od više stotina slučajeva Senat nije produžio radni odnos redovnim profesorima BU.
Rajić je diplomirao nordistiku u Oslu, a magistrirao i doktorirao na BU. Bio je aktivista civilnog društva, borac protiv režima Slobodana Miloševića i kritičar postpetooktobarskih vlasti. Gotovo četiri godine, od 1990. uređivao je Republiku, list “protiv stihije, straha, mržnje i nasilja”, bio je osnivač i predavač alternativnih studija u Srbiji devedesetih. Odlikovali su ga Finska, Švedska, Norveška. Rajić, član Norveške akademije nauka od 1999, nije dobio nijedno domaće priznanje, pa ni dozvolu Miloševićevog Ministarstva obrazovanja da otputuje na ustoličenje za akademika. Norveška vlada je povodom Rajićeve smrti saopštila da Rajić ima “posebno mesto” u odnosima Srbije i Norveške. Na komemoraciji u Rektoratu BU od Rajića su se oprostili ambasadori četiri skandinavske zemlje. Nije bilo predstavnika srpske države. Nije ih bilo ni na sahrani. Razbesneli su ih „nepatriotski“ stavovi Rajića o Kosovu.
Nastavnici Fakulteta bezbednosti će oceniti da li dve hrestomatije Dulić o etici rata i ljudskoj bezbednosti odgovaraju nepcu njenih političkih neistomišljenika ili ih treba otpremiti na lomaču.
Ove zbirke tekstova objavljene su pre deset, odnosno šest godina, a neke rečenice iz članaka Majkla Volcera i Meri Keldor poslužile su za difamaciju priređivačice. Keldor predaje na London School of Economics, a među osnivačima je pokreta za nuklearno razoružanje Evrope. Volcer je dobitnik Spinozine nagrade za etiku u Holandiji. Objavio je 27 knjiga. Najkobniji je citat iz hrestomatije: „Masovna silovanja i seksualno nasilje nad ženama i muškarcima u Bosni i Hercegovini, od 20.000 do 30.000 prijavljenih slučajeva, usmerili su posebnu pažnju na izveštaje o seksualnom terorizmu Srba koji su strateški koristili prisilne trudnoće sa politikom etničkog čišćenja”.
Da je silovanje Bošnjakinja bilo ratna taktika Srba potvrdilo je 17 haških presuda, među kojima i Dušku Tadiću, Biljani Plavšić, Momčilu Krajišniku. Trojica Srba osuđeni su jer su u seksualnom ropstvu držali više od sto Bošnjakinja u Foči. Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću se sudi zbog silovanja kao oružja genocida.
Prema Margo Volstrom, izaslanici UN za seksualno nasilje, u bosanskom ratu je bilo između 50.000 do 60.000 silovanja. Dulić je podržala Paradu ponosa i sarađuje sa mirovnom organizacijom Žene u crnom. Na Internetu je predstavljena kao prijateljica Oslobodilačke vojske Kosova.
U ulozi cenzora i tumača citata bili su potpisi peticionaša na društvenoj mreži YuTube, nesvršeni studenti Fakulteta za bezbednost, koji naučnu vrednost stručne literature ocenjuju na osnovu političkih afiniteta. Ultranacionalistički Nomokanon traži da se hrestomatije spale. Studenti iz ovog udruženja vaskrsavaju ideje Dimitrija Ljotića i Nikolaja Velimirovića, organizuju “debate” o „pravoj istini o Srebrenici“. Uoči odluke Senata BU oglasio se i Savez logoraša Republike Srpske, koji iznosi podatak o 2.903 silovanih svih nacionalnosti u BiH. Savez se takođe nada da će Karadžić i Mladić dokazati da u Srebrenici nije bilo genocida.
Neki fakulteti daju alibi i prostor za rad neofašističkim organizacijama: Nomokanon je na Pravnom, a Dveri na Mašinskom fakultetu BU.
Pre dve godine je 129 profesora BU tražilo da se poništi odluka o počasnom doktoratu Volceru, koga citira Dulićka, jer je podržao NATO bombardovanje Srbije 11 godina ranije.
Lane je Senat BU jednoglasno uvrstio ruskog premijera Vladimira Putina među počasne doktore. Pravnik Putin je 1997. u Sankt Petersburgu predao ekonomsku disertaciju “Strateško planiranje regionalnih resursa u tržišnim uslovima”. Od 218 stranica Putinove teze, 16 ključnih strana je ili prepisano ili prepričano iz američke studije “Strateško planiranje i politika” koju je KGB, za koji je Putin radio, naručio da se prevede. Prepisao je još šest dijagrama i tabela.
Putin nije imao vremena da uzme doktorat, jer je za tih pet sati u Beogradu otišao na fudbalsku utakmicu i ćaskao sa bajkerima. Ovi bajkeri su podržali medicinski angažman inženjera stočarstva i sveštenika SPC Branislava Peranovića, koji je prošle sedmice sa 100 udaraca šipkom ubio štićenika crkvenog centra za odvikavanje od droge. Peranović, optužen za „teško ubistvo“, je i predavač na privatnom Fakultetu za kozmetologiju.
Senat BU je glasao za penzionisanje Podunavca na osnovu peticije sa društvenih mreža koju je organizovao neko imenom Milan Babić, i kritike pojedinih sindikata. U peticiji piše da je Podunavac jedan od najgorih profesora u istoriji FPN. Pseudonim „Milan Babić“ odgovara imenu osuđenog zbog ratnih zločina u Krajini. Odstrelu su prethodile optužnice u žućkastim novinama Tabloidu i Svedoku. Prva je pod naslovom „Gmazovi iz naučnog socijalizma“, a u drugoj glodur gazi kredibilitet Podunavca kao „nekadašnjeg Kardeljevog saradnika“.
Kecmanoviću nije produžen radni staž, jer je istovremeno dekan FPN u Banjaluci. To nije smetalo godinama, kao ni biografski podatak da je od početka član Senata Republike Srpske koji je osnovala haška pokajnica Plavšić, i da je svedočio u korist Momčila Krajišnika, osuđenog na 20 godina zatvora.
Da se profesorima produži radni vek apelovao je 41 nastavnik BU. BU zapošljava 5.000 predavača. Akademska sloboda i autonomija univerziteta upisana je u povelju Univerziteta u Bolonji 1155. Iako Ustav Srbije jemči autonomiju univerziteta, a Zakon o visokom obrazovanju „neograničenu slobodu naučnoistraživačkog rada, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata“, moralno-politička podobnost se reinkarnirala. Posle ubistva premijera Zorana Đinđića, za Ministarstvo prosvete najpre su se izborili izabranici Vojislava Koštunice, koji su naterali Darvina da klekne pred bogom, a već dva mandata ovim ministarstvom upravljaju maskirani ljudi Miloševića iz Socijalističke partije Srbije (SPS) kojoj ni ime nisu menjali.
U SPS školskoj godini testovi male mature prodavali su se na ulici, u udžbenicima za osnovne škole bilo je linkova za porno-sajtove i kladionice, „glupača” je definisana kao pripadnica ženskog roda, a rezultati đaka na PISA testovima su na svetskom dnu.
U julu je jedno od pitanja na ispitu iz opšte informisanosti za studente filosofije u Nišu bilo znanje teksta pesme Jelene Karleuše. Pop i turbo folk golišavica je odrasla na Novom Beogradu, ali nije dokrajčila školovanje. U traženoj pesmi su i ovi stihovi: „Ajmo nos uz nos/ kurve s kurvama/ klinke sa matorcima/ tu devicama nije do čednosti/ tu sve počinje na slovo J“. Ostala pitanja iz opšte kulture su koje je veroispovesti glumac Tom Henks i ko je napisao roman o Drakuli. Glumčevi preci su katolici i mormoni, a o svojim verskim uverenjima Henks kaže: “Kad odem u crkvu, pitam se zašto se loše stvari dešavaju dobrim, a dobre stvari lošim ljudima“. Drakula je glavni lik 11 romana. Nišku komisiju za prijemni činilo je pet profesora i asistenata.
Monitor, 17.08.2012.
Peščanik.net, 18.08.2012.