U vreme kada je od 2005-2007. vrednost hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi praktično neprestano rasla, bilo je nemoguće ljudima objasniti da je trgovina akcijama vrlo rizičan posao, da svaki rast ima kraj i da pad može biti veliki. Da svaka trgovina nosi simetričnu šansu da se dobije i izgubi. Malo ko je u to verovao, a neke sam jedva odgovorio da ne prodaju stan da bi novac uložili u akcije. Sada je problem obrnut. Malo koga možete da uverite da se na berzanskoj trgovini može dobro zaraditi.
Razlog za nevericu u zaradu je simetričan onom za nevericu da se na berzi može izgubiti. Oni koji su u vreme rasta videli samo mogućnost zarade su zapravo slabo kontrolisali svoju pohlepu. Oni koji danas ne vide mogućnost zarade, ne mogu da nadvladaju averziju prema riziku. I jedni i drugi mogu imati veće probleme pri berzanskoj trgovini.
Vratimo se naslovnom pitanju. Zašto berza u Beogradu neprestano pada? Krize na Zapadu nema, nasuprot nekim bojaznima, a i Srbija je dobila proevropsku vladu. Šta bi bilo da su na vlast došli radikali?
Da su došli radikali, na berzi bi takođe bio pad, samo bi bio još mnogo veći. Indeks Beleks 15 bi već davno pao ispod 500-600 poena, a sada je na više nego duplo višem nivou. Trgovine možda ne bi ni bilo, možda bi berza već bila stala da su radikali na vlasti.
Iako je došla tzv. proevropska vlada, berza pada. Neko će reći da vlada nije uradila ništa u vezi sa poboljšanjem uslova trgovanja, kao što je uklanjanje poreza na kapitalnu dobit od trgovine hartijama od vrednosti, pojačavanje zaštite malih akcionara, uklanjanje države iz privatizacija i trgovanja, lansiranje ili bar najava lansiranja inicijalnih javnih ponuda, itd. To je tačno, ali da je vlada sve to i uradila, nije izvesno da bi berzanske vrednosti krenule odmah naviše. Ti potezi bi možda pokrenuli trgovinu akcijama, ali bi zapravo bili važniji za neko buduće vreme, kada se poboljša poslovna klima na Balkanu, u Evropi i svetu. Berza bi tada bila mnogo poletnija, nego što će biti ako ostane sadašnja regulativa. Ako stvari ostanu ovakve, krenuće kasnije naviše, biće manji rast i manji obim trgovanja.
Na trenutno stanje na srpskoj berzi više utiče šire okruženje, tj. prilike na najvećim tržištima sveta. (Domaće prilike su snažnije uticale u vreme predsedničkih i parlamentarnih izbora.) Teškoće koje su započele sa krizom hipotekarnog tržišta još nisu kulminirale, još se ne zna kolike će one tačno biti. Američka privreda raste, ali evropska je u blagom padu. Formalno, evropske privrede još nisu u recesiji, sem irske, ali bi mogle do toga doći. A konačni bilans finansijskih gubitaka u svetu se još ne zna, zato što to nije neka fiksna kategorija, nego i stvar očekivanja.
Stanje u privrednom svetu nalik krizi može da potraje. Ne treba zaboraviti da je ovim zbivanjima prethodio jedan od najdužih perioda prosperiteta u novijoj istoriji. Nije nemoguće da usledi stagnacija, koja bi takođe bila među najdužima, iako ne mora imati oštre obrise kao u nekim ranijim vremenima.
Kada se jednog dana optimizam vrati na svetska tržišta, ne znači da će se vratiti i na berzi u Srbiji. Da li će se vratiti i u kojoj meri pre svega zavisi od toga šta će se u međuvremenu uraditi na popravljanju regulative u tačkama koje sam pomenuo.
Iako investitori proučavaju prilike i regulativu kada donose odluke, samo su dva razloga zbog kojih neko može želeti da ima akcije. Prvi je dividenda, a drugi rast cene akcija (uključujući dokapitalizacije). U Srbiji je dividenda simbolična i samo mali broj firmi je uopšte i plaća. Ako je dividenda 1% od vrednosti akcija, to je slab motiv da se imaju akcije, pa onda ostaje samo drugi razlog. A ako je vrednost skoro svih akcija u višemesečnom padu, nestaje i drugi razlog za kupovinu akcija. Preostaje samo podrazlog, a to je podela besplatnih (ili prodaja jeftinijih) akcija postojećim akcionarima. Ali, ako je pad vrednosti akcija brži od dobiti od dokapitalizacije – kao što sada jeste – i ovaj podrazlog se topi. U takvoj situaciji, umesto na berzi, treba investirati drugde, što ljudi u Srbiji i rade.
Nezahvalno je prognozirati koliko bi mogao da traje pad na Beogradskoj berzi. Ako se ništa ne promeni u pogledu pobošljanja pravila trgovanja, čekaće se na poboljšanje investicione situacije u svetu. To može potrajati godinama. U Evropi je pad ulaganja trenutno veći nego na drugim tržištima sveta. Ako, pak, dođe do znatnijeg poboljšanja pravila igre o kojima je bila reč, nije nemoguće da beogradska berza krene naviše. Nije naravno nužno da se to desi, ali je moguće. Jedan deo investitora u zemlji i regionu mogla bi privući poboljšanja, ako u drugim zemljama toga nema. Zato bi vlada vrlo brzo trebalo da zasuče rukave na ovom polju i da uradi ono što je do nje. Inače će berzanska trgovina opadati, a u nekom času možda i stati.
U vreme uspona 2007, dnevno se na Beogradskoj berzi trgovalo sa desetak miliona evra, a sada sa oko milion evra. Obim trgovine je pao oko deset puta. Ako bi dnevna trgovina akcijama pala na par desetina hiljada evra nema svrhe da berza radi, dok se prilike ne poboljšaju. Ne bi bilo dobro čekati taj trenutak da bi se nešto pokušalo.
Peščanik.net, 10.09.2008.