Početkom godine, grčki ministar za zaštitu građana izjavio je da će pokrenuti inicijativu za uspostavljanje reda i mira u prestonici ove krizom pogođene zemlje. Aktuelna koaliciona vlada, formirana nakon prošlogodišnjih junskih izbora, sa Nikosom Dendijasom pokušava da pokaže, iako je trezor prazan a građani vide da životni standard propada, da je država prisutna i da još uvek može da pruži osećaj bezbednosti građanima. Jedna od tih inicijativa je Xenios Zeus, obračun sa „ilegalnim imigrantima“, a njen neuspeh (od 73.100 uhapšenih samo 4.352 je za nešto optuženo) je veliki problem za ovu vladu.
Koalicija se sada optužuje da toleriše sve autoritarniju policiju koja sprovodi torturu, kao i da sarađuje sa neonacističkom Zlatnom zorom. Tu su i skandal sa spiskom Kristin Lagard, i dva vrlo teška parlamentarna glasanja. Ovo drugo se tiče nove poreske reforme zbog koje mnogi Grci neće moći da plate porez 2013, a prvo se tiče istrage o imenima sa spiska (oko 2.000 Grka optuženih za utaju poreza, sa računima u švajcarskim bankama), koji je 2010. grčkoj vladi dostavila Kristin Lagard, sa najmanje dvojicom visokih državnih funkcionera umešanih u pokušaj skrivanja ovih dokumenata pre nego što su pre tri meseca objavljeni.
Budući da udar na emigrante nije išao po planu ministarstva, njihov sledeći potez bio je napad na okupirane prostore koji se povezuju sa anarhističkim pokretom. Ovo ne bi trebalo nikog da iznenadi, budući da se upravo ova politička opcija u mnogim krajevima organizovano suprotstavlja neonacističkim bandama koje sada patroliraju ulicama Atine, često sa ozbiljnim posledicama. Ali način na koji se ovo sprovodi otkriva još nešto: vlada sada anarhiste, uz Sirizu, vidi kao svoje protivnike na političkoj sceni.
Napadima na skvotove poput Vile Amalija pre mesec dana, država čini ustupke razbojnicima iz Zlatne zore koji potpuno nekažnjeno napadaju ljude – a takvi skvotovi su tradicionalna prepreka za sve učestalije aktivnosti neonacista, i mnogi lokalni stanovnici tvrde da oni štite komšiluk. Sada je aktuelni spin da se anarhisti označe kao oruđe Sirize, kao teroristi koji uživaju podršku opozicione partije. Ovo je mnogo puta zvanično ponovljeno.
Ali političku prirodu Dendijasovog plana i fašističke tendencije policije otkriva hapšenje četvorice mladih anarhista (do 20 do 25 godina) ovog vikenda, nakon neuspelog pokušaja pljačke banke. Za dvojicom se već tragalo pod optužbom da pripadaju terorističkoj grupi „Zavera crvenih ćelija“. Uhapšeni su u Kožanima kada su pokušali da pobegnu iz banke. Svedoci incidenta tvrde da su mirno izašli iz auta i predali se kada su shvatili da ne mogu da pobegnu. Međutim, fotografije koje je objavila policija pokazuju da su bili ozbiljno zlostavljani – lica su im bila toliko otečena da jedna majka nije mogla da prepozna sina kada su joj dozvolili da ga vidi. Njegovo svedočenje otkriva šta se desilo. On tvrdi da su nakon hapšenja zavezani, da su im navučene kapuljače na glavu i da su satima tučeni. Činjenica da je policija pokušala da traljavim retuširanjem fotografija prikrije modrice, kako sam Dendijas kaže – „da bi bili prepoznatljivi“, ukazuje na razmere zlostavljanja. Grčki ustav jasno zabranjuje primenu torture, a Grke ovaj slučaj podseća na pukovničku huntu i tadašnje sistematsko mučenje disidenata.
Video snimak sprovođenja četvorice mladića jasno otkriva njihova politička uverenja. Pred kamerama su prkosili državi koja je gurnula svoje mlade u apatiju koja sada prožima naše živote. Vikali su „Izgubili smo bitku, a ne rat!“ i „Živela anarhija!“, ali ne u kameru, nego u lica onih koji su stajali po strani i mirno ih posmatrali. Dendijas se nije čak ni potrudio da pokrene istragu o uslovima pod kojima su oni mučeni, iako je rekao da „ne postoji potreba da se bilo ko ili bilo šta skriva“.
Savetnik premijera Falijos Kranidiotis, u prepisci koju smo imali na Tviteru, stao je na stranu policije i govorio o povredama zadobijenim prilikom hapšenja, iako za takvu tvrdnju nije bilo dokaza. Kako neko može da razoruža „teroristu naoružanog poput jastoga“ pesnicama? To je njegova i Dendijasova tvrdnja. On kaže da „monopol na nasilje pripada državi“ i troši vreme na sarkastične opaske novinarima koji dovode u pitanje njegove tvrdnje, umesto da ih potkrepi činjenicama. Vlada Nove demokratije pokušava da osudi čitavu jednu ideologiju i opravdani gnev građana koji je prati.
Međutim, takva je politička linija koju današnja vlada prati. Tanka na argumentima, jaka na propagandi, puna otrova i mržnje prema onima koji se na bilo koji način suprotstavljaju njenim totalitarnim planovima. To što su četiri klinca uhapšena za oružanu pljačku ne opravdava torturu, jer bismo inače bili na samo korak od legalizovanja torture nad petnaestoro antifašista prošlog oktobra. Radi se samo o mržnji prema onima koji neće da trpe da im pripadnici ekstremno desničarskih grupa i think tankova (što su devedesetih bili Dendijas i Kranidiotis) gaze po životima i snovima.
Jedan od četvorice uhapšenih bio je prijatelj Aleksisa Grigoropulasa i bio je prisutan kad je ovaj 2008. stradao od ruke policajca, što je pokrenulo dvonedeljne nemire u grčkoj prestonici. Činjenica da već sada vidimo revizionističku crtu u velikim medijima koji spekulišu da bi i Grigoropulas postao terorista, ukazuje na to kakve su namere ove vlade. Naša je dužnost, i dužnost Evrope, da razotkrijemo i prestanemo da sarađujemo sa onima koji gaze ljudska prava, odbijaju da reformišu očigledno fašističku policiju i koji ne prepoznaju rasističke motive kada pripadnici Zlatne zore ubijaju imigrante na ulici.
Vreme je da zatražimo ostavku Nikosa Dendijasa i sličnih državnih funkcionera. Ako ne želimo da još više mladih posegne za oružjem, u borbi protiv sistema rešenog da ih pretvori u robote koji rade za bedne nadnice, koji ih izlaže torturi kada odbijaju da se prilagode, onda je vreme da jasno i glasno kažemo šta je zaista ova vlada: desničarska autoritarna grupa, zaogrnuta tankim velom proevropskog liberalizma. Odbijanje da im priznamo išta više od toga sada je obaveza svakoga od nas.
Yiannis Baboulias, New Statesman, 05.02.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 11.02.2013.