“Ameriko, sisala si vesla, dok je struju izmišljao Tesla”
(novokomponovana, narodna)
Likvidirani srpski premijer dr Zoran Đinđić opet je poražen: u petom setu finala političkog turnira “Surčin Open”, protiv samouvereno mrtvog Nikole Tesle – nekadašnji predsednik Vlade izgubio je snajperski glatko sa 6:0, jednoglasnom odlukom da se aerodrom “Beograd” oficijalno zove “Beograd – Nikola Tesla”. Ovakvo strujno rešenje logično poseduje svoju naizmeničnu dimenziju: ne samo da se neće dogoditi da, recimo, dr Vojislav Koštunica, sleće na aerodrom koji nosi ime čoveka čijoj se smrti hilandarski, veselo obradovao – nego će elektrificirajuće rešenje glede stopedesetogodišnjice rođenja Nikole Tesle biti odgovor na nezajažljive hrvatske apetite da Velike Srbe, ukazom, pretvaraju u Velike Hrvate!
Buduća da je građanska inicijativa spram imena aerodroma “Dr Zoran Đinđić” imala manje šanse da uspe od, recimo, neizrečenog predloga da se surčinska luka nazove “Antifašistički četnik Draža Mihailović”, logika da se Hrvatima uzvrati Nikolom Teslom – učinila se kao spasonosno rešenje, bez obzira na činjenicu da je pomenuti Tesla u tom istom Beogradu boravio svega nekoliko dana, što je po mišljenju srpske Vlade dovoljno da bude proglašen Najvećim Srbinom ever, namerno zaboravljajući njegove izjave da je on “Srbin iz Hrvatske” i da mu je “Hrvatska – domovina”, što se ovde, iz higijenskih razloga, izbegava citirati. Potpuno nesrećni Tesla čiji naučni leš danas patriotski Srbi šutiraju kao nekad u Foči gde je Vojislav Maksimović, tadašnji ministar Republike Srpske, igrao nogomet s balijskom, odsečenom glavom – danas je predmet one miloševićevsko-koštunjave politike koja se oslanja na bolesne internet-peticije kakva je proistekla ispred udruženja građana “Sanovila”, što je – ispostavilo se – bila inicijalna kapisla za odluku da Nikola stigne u Surčin kao ime aerodroma!
“Nikola Tesla, Srbin, rođen 9. jula 1856, tačno u ponoć, u malom mestu Smiljan, u Lici (na srbskoj zemlji), od majke Đuke i oca Milutina. Teslini preci su Dragovići iz Kremana, s Tare pobegli u Liku od Turaka, zbog ubistva age kome su plaćali harač, sve dok im jednom nije zatražio najlepšu devojku – mladu. Dugo su krili svoje poreklo…. Ovako bi trebalo da piše u biografskim podacima srbskog naučnika Nikole Tesle. Umesto toga može se pročitati da je Hrvat, Amerikanac, ili ređe Srbin-Amerikanac. I dok ga Hrvati svojataju, Srbi ga se (ćutanjem i nedelanjem) sramotrno odriču. Kako drugačije opisati neodgovorno i nezainteresovano ponašanje srpskih vlasti koje mirno posmatraju kako Hrvati, srbskog Nikolu Teslu, proglašavaju za najistaknutijeg ‘hrvatskog znanstvenika’ a što se u svetu prihvatilo”.
Kako u svesti pisca peticije nema palatalizacije srBski/srPski, jer se Srbi kao narod nikad ne menjaju po padežima i po latinskoj gramatici – predstoji odlučujuće poglavlje: “Srbima, naročito budućim naraštajima, predstoji borba za svoje vekovne prostore, a nesposobne i marionetske vođe svojim nečinjenjem gube. Osim što se trebamo boriti za svoju teritoriju, trebamo takođe i za pravdu, pravo i istinu o srbskom narodu. Jedna od tih istina je da je Nikola Tesla, Srbin, rođen na srbskoj zemlji (Lika), u ono vreme (privremeno) okupiranoj od Austrougarske, danas (privremeno) okupiranoj od Hrvatske”.
Ovo je bio odlučujući pasus za Vladu Srbije u potrebi da Nikolu Teslu pretvori u pilota ili u stjuardesu ili u ime zračne luke; Lika je – kao božja, srpska zemlja, data nam od samog Hrista koji je dilovao teritorijama u svojstvu agenta za nekretnine – ali samo “privremeno” sjebana okupacijom Austrougarske/Hrvatske, a dokazaće ovo udruženje “Sanovila” da je to, u stvari, deo Velike Srbije, što se pokazalo kad su NATO avioni, tvrdi Udruženje “kidisali na srbski narod” ali im se suprostavio Tesla koji je, u stvari, bio, “svetlosni čarobnjak”, pomogavši našoj protivavionskoj odbrani…
Da sve bude na visokoj intelektualnoj razini koja stolećima krasi Vaskoliki Srpski Narod – mnogo smo jaki, jebiga! – potrudila se ugledna VRSKUP (hrvatski: Vlada Republike Srpske U Progonstvu) koja je iz srpskog Toronta objavila da “podržava predlog da beogradski aerodrom nosi ime Krajišnika Nikole Tesle” i da, istovremeno, upozorava vlasti državne zajednice SCG da “ne učestvuje u manifestacijama povodom 150 godina rođenja Nikole Tesle u Hrvatskoj”. Ovaj cinični gest – podvlači VRSKUP – treba osuditi. “Jer, Hrvatska je prognala srpski narod, a najslavnijeg Srbina proglašava svojim”.
Suočena sa ovakvim nacionalnim zahtevom izvesnog Milorada Buhe – koji se kliče kao premijer VRSKUP iz Kanade – dr Vojislav Koštunica nije imao izbora; imajući pred sobom predlog da se aerodrom nazove imenom Zorana Đinđića – što bi bilo nedopustivo lakonski, da izdajnik postaje heroj kojeg je lično ubijao dok ga nije sredio, ili da možda Mlađanu Dinkiću učini tu čast u ime finansijske mafije G17+ što bi izgledalo kao finansijski ustupak, ili da se vrati bradatom Draži Mihailoviću ili eventualno Ratku Mladiću, zašto da ne, možda bi se slavohlepno brže predao kad sazna da čitava Europa sleće na “Ratka Mladića”, Koštunica je dilemu presekao naučnom činjenicom da bez Tesle ne bismo imali struju, telefon, internet, e-mail, satelite, avione, Ministarstvo za kapitalne investicije, javni saobraćaj, i da je sve što Hrvati poseduju, u stvari, srpska Tesla-licenca!
Kad nam vratite Liku, Dalmaciju (o kojoj je Tesla sanjao u fazama naizmenične nostalgije), date nam Dubrovnik, poklonite nam Split – onda možemo da razgovaramo o Tesli, uvek svesni da je, u stvari, kad analiziramo, Hrvatska samo srpski polni produžetak i da vi, jebi ga, nikad niste država nego – SAO Hrvatska, naizmeniično strujno telo koje nam je uvek nedostajalo.
Naravno da nam falite, kao dodatak srBskog prostora za “Sanovilu”. Šta bismo bez nje?
Feral Tribune, 01.02.2006.
Peščanik.net, 01.02.2006.