Pobožnost u Americi: „Da li nam je potreban Isus Hrist da bismo bili dobri?“
Gospodine Heris, ankete pokazuju da svaki drugi Amerikanac doslovno veruje u istinitost Biblije. Biće da je onda mnogi nisu pročitali ni jedanput.
Sem Heris: Ne morate pročitati Bibliju da biste verovali kako je sve što u njoj piše istina. To se bez problema može dovesti u vezu. Moguće je sumnjati da ljudi zaista veruju u ono u šta kažu da veruju. Međutim, ankete su krajnje jasne.
Vi pišete ne samo protiv religioznih prava, nego i protiv vere kao takve. Pa postoje i umereni vernici. Šta je tako loše u religiji?
Heris: Oh, umereni vernici svakako su bolji od fundamentalista. Međutim, oni su takođe deo problema. Zbog poštovanja koje oni zahtevaju za svoju veru, vraški je teško kritikovati onu fundamentalističku. I kao umereni vernik organizovaćeš vlastiti život i život svoje dece prema predstavi da je Isus bio božiji sin. Uveren si kako Biblija nije normalna, već sveta knjiga. Ako to prihvatite, onda je teško kritikovati one ljude koji su otišli samo korak dalje, zaoštrili stvar – ljude koji otprilike misle kako svi oni što ne veruju treba da gore u paklu.
Ali prosečni umereni vernik, barem u Evropi, veruje u Isusa koji je propovedao ljubav i milosrđe. Dakle, međuljudska solidarnost i mnoge druge dobre stvari mogu se pozvati na to. Zar dobro ne može da kompenzuje loše?
Heris: Upravo to je odlučujuće: dobro ne kompenzuje loše. I ono što je još važnije: za to dobro nije nam potrebna religija. Zar su nam potrebni loši razlozi da budemo dobri? Postoji dovoljno dobrih razloga da budemo dobri. Moramo li verovati kako je Isusa rodila devica, te da će se on vratiti da spase svet da bismo bili dobri? Čvrsto verujem da u 21. veku možemo razumno razgovarati o tome u kakvom svetu želimo da živimo, zašto smatramo moralnom zapovešću da pomažemo siromašnima.
No, da li se sekularni izvori morala mogu generalizovati? Zar onda ne dolazimo do toga da svako ima svoju etiku?
Heris: Pre svega postoji jedan izvor moralnosti: ljudska komunikacija i duh saradnje. I naša intuicija. Sa tog izvora se napaja i moral koji potiče iz religije, a ne obratno. Puno stvari na koje u Bibliji nailazimo kao na moralni imperativ, danas s pravom smatramo nemoralnim – poput one da devojku koja na dan svog venčanja nije devica treba kamenovati. Kad se u Bibliji kaže ne čini nikome ono što ne želiš da se čini tebi, mi to onda smatramo moralno ispravnim. To je, međutim, tako samo zato što to odgovara institucijama koje smo imali i ranije. Moral je u nama, ne u mudrostima Biblije. Na to očekivanje reciprociteta nailazimo već kod naših rođaka, primata. Mi već danas možemo naslutiti koja su područja u mozgu zadužena za osećanje morala. Poenta je dakle da bi trebalo više verovati nauci nego religiji.
A nemoral?
Heris: Nemoral veoma često ima versko utemeljenje. Kada današnje devojke u muslimanskom svetu postaju žrtve ubistava iz časti, onda su to nemoralna dela. A ko je odgovoran za to? Religije.
Verujući hrišćani koji su se našli na udaru Vaše kritike ipak nisu odgovorni za probleme koje muslimani imaju sa modernizacijom.
Heris: Hrišćanin je isprva hrišćanin iz istog onog razloga iz kojeg musliman predstavlja muslimana – on se rađa u religioznoj zajednici.
Ali hrišćanin će reći: „Ja nikoga ne kamenujem i ne činim ubistvo iz časti.“
Heris: Bogu hvala, više ne. A ni jeretici se više ne spaljuju. Hrišćanstvo se svakako nalazi u jednom drugačijem trenutku svoje istorije u odnosu na islam. Mnogi hrišćani čine dobre stvari, pomažu gladnima u južnoj Africi. Ali im istovremeno propovedaju da ne koriste kondome; to je greh, kažu. I to u selima koje je opustošio AIDS. Hrišćani vrše štetan uticaj i na medicinska istraživanja. Na tom polju spečavaju da se ublaži ljudska patnja. Zatim, uvode zabrane za stvari koje nikome ne nanose bol. Sveštena lice ne mogu da tvrde da homoseksualnost nekome škodi. Kome će biti nanesena šteta ako se dvojica odraslih muškaraca vole i uzmu?
Prosečni vernik bi odgovorio: Mi nikog ni na šta ne teramo. Mi samo podižemo svoj glas. Šta je tako loše u tome?
Heris: Ako niste u većini, nikoga ni ne možete naterati na nešto. No, ukoliko ste većina, onda smesta počinjete s tom praksom. Sprečili su genetska istraživanja. Podižu svoj glas i to ima svoje posledice. Pa ipak, ukoliko ih kritikujete, oni se izvlače. Jer se vernici jednostavo ne moraju podvrgavati testu racionalnosti, koji svako drugi, izlažući argumente, ima zadatak da položi.
Vi imate svoje mišljenje, vernici svoje – zašto ta mišljenja ne bi trebalo zastupati u političkoj debati? To su uostalom i mišljenja građana.
Heris: Oh, ne postoji problem sa tim da se takva mišljenja izražavaju. Problem je, međutim, u tome što ona imaju uzvišenu poziciju u odnosu na kritiku, budući da su religiozna. Džordž V. Buš je rekao kako je naredbu za invaziju Iraka dao nakon što se konsultovao sa Gospodom. Zamislite da je rekao da je napao Irak zato što je Saturn bio u povoljnom aspektu sa Uranom. Proglasili bi ga ludim.
Ljudi jednostavno imaju duhovne potrebe i ogoljeni naučnički naturalizam im teško može preneti životni smisao. I to se može nazvati potrebom za duhovnošću?
Heris: Barem ne želimo da posmatramo sebe kao puki rezultat biohemijskih procesa i sinaptičkih transmisija.
Ako razumemo na koji način funkcioniše svest, to ipak ne znači da bi razmišljanje te svesti o „smislu“ bilo izlišno. Ako znamo kako funkcioniše „ljubav“, to takođe ne znači da ona više nije lepa. Želimo da nam naše bivstvovanje deluje smisleno? Pa uopšte nema potrebe da zbog toga tvrdimo neke stvari o kojima ne možemo ništa znati. Mi čak možemo i da promenimo svoj život. Imamo mogućnost da radimo na sebi, da razvijamo veću dozu empatije za svoje bližnje, možemo postati srećniji, bolji ljudi. Za sve to nam nije potrebna religija.
Još jedno pitanje koje sigurno mnoge zanima: Hilari Klinton ili Barak Obama? Na čijoj je strani Vaše srce?
Heris: Elem, i sa njom i sa njim bismo bolje prošli nego sa ovim što smo imali u proteklih sedam godina. Obama svetu šalje signal potpuno novog početka, što Klinton ne bi učinila na taj način. To bi bila poruka vredna slanja.
A Vi ste, kao i mnogi drugi, lično ganuti Obamom?
Heris: Nisam. On je izuzetno talentovan. Mudar je i umešan. No, oboje smatraju kako imaju obavezu da se ulaguju religioznim iluzijama Amerikanaca. Ali to je Amerika: svako ko na tu temu makar i tiho kaže nešto pametno, može svoju karijeru smatrati okončanom.
SEM HERIS, 41, zajedno sa Ričardom Dokinsom i Kristoferom Hičensom čini „trojstvo“ polemičke publicistike sa kritičkim pogledom na religiju u SAD. Svojom knjigom: „Kraj vere“, 2005. godine je osvojio nagradu PEN. Njegov furiozni polemički spis Letter to a Christian Nation nedeljama se nalazio na bestseler listama Sjedinjenih Država.
Intervju vodio Robert Mizik „Brauchen wir Jesus, um gut zu sein?“, TAZ, 12.03.2008.
Prevela Hana Ćopić
Peščanik.net, 12.03.2008.