Razgovor vodio Hannes S. Koch
Kancelarka Merkel je u svome uvodnom govoru u Davosu rekla da bi rado očuvala zajedničku evropsku valutu. Čak i ako bi za to bilo potrebno izdvojiti i više nemačkog novca. Da li je ovo dobra strategija?
Vaša kancelarka mora da shvati da će Nemačka u svakom slučaju platiti – bez obzira da li će evro opstati ili ne. Koji je od ova dva puta skuplji, danas to niko ne može da proceni. Možda će se ispostaviti da je pomoć zaduženim državama jeftinije rešenje. Kada sam čuo da Merkelova u svom govoru koristi reč „solidarnost“, isprva sam se obradovao. U porodici ova reč znači da možeš da grdiš nekog ko je na primer zbog pušenja oboleo od raka pluća, ali ćeš mu uprkos tome platiti najbolju moguću terapiju. Tokom govora, ipak smo shvatili da Merkel pod solidarnošću podrazumava sledeće: rodbina niti posećuje bolesnog u bolnici, niti mu finansijski pomaže.
Prigovor – tako samoživa Nemačka ipak nije. MMF nas savetuje da se ESFS uveća na 1.000 milijardi evra. Mislite li i vi da bi stabilne države trebalo da daju još više novca da bi okončale krizu?
Da, veća finansijska sredstva su neophodna. Predlažem da se izdaju zajedničke evro obveznice. Takva zajednička garancija dovela bi do pada kamata koje guraju Grčku i Portugaliju ka ivici bankrota. Da uporedimo: kada vlada SAD ne bi izdavala obveznice, već bi to činila svaka država pojedinačno, Kalifornija bi odavno bankrotirala.
I evro obveznice su isprave o dugu, u koje privatni investitori takođe mogu izgubiti poverenje. Nije li bolje rešenje da Evropska cenralna banka (ECB) bude neograničeni garant evro zone?
U načelu, centralna banka ne bi trebalo da finansira vlade. Sad je međutim pametnije da se učini izuzetak. Pri čemu je u ovom trenutku ECB odabrala pogrešan put. Za demokratiju nije dobro kada centralna banka pozajmljuje milijarde evra bankama po niskim kamatama, a one ova sredstva daju državama po znatno višim kamatama. Na ovaj način banke zarađuju milione, zbog čega su poreski obveznici opravdano besni. Bilo bi mnogo bolje kada bi ECB direktno otkupljivala državne obveznice – a ne zaobilaznim putem preko banaka.
Da li je Merkel brutalni komesar za štednju, kakvom je često smatraju u svetu.
I ja sam stekao utisak da nemačka politika previše insistira na budžetskoj disciplini.
Ako imamo u vidu visoku zaduženost država, nije li ova disciplina deo rešenja?
Borba protiv budžetske nediscipline u svakom slučaju je korisna, da bi se predupredila slična kriza u budućnosti. Ali ona nije odgovor na aktuelne probleme. To neće spustiti kamate, niti će povećati zaposlenost u Grčkoj.
Vi se zalažete da bi trebalo da se investira više državnog novca, kako bi se podstakao rast.
To je bez sumnje neophodno. Štednja nije dovoljna da bi se prevazišla kriza. I za to je potreban novac. Nemačka bi trebalo da pokuša da smanji svoj trgovinski suficit time što će uvoziti više robe iz drugih zemalja.
To bi se moglo postići ako vlada Nemačke ojača potražnju. Preraspodela dohotka odozgo na dole, uz pomoć poreske politike i povećanje zarada bile bi prave mere. Od koristi bi bile i investicije u infrastrukturu, obrazovanje i nove izvore enrergije. Ovde se ponovo vraćamo na solidarnost. U Evropi svi moraju zajednički da razmotre koje mere su za koju zemlju najdelotvornije.
Smatrate li da je pravi put da se nastavi sa daljim integracijama novih zemalja u EU?
U svakom slučaju. Ali intenzivnija kooperacija u Evropi znači više od finansijskog zatvora. Izgradnja zajedničkog zatvora nije baš neka politička vizija. Deo intenzivne saradnje teba da bude socijalni dogovor između vlada i njihovih građana, usaglašena finansijska politika i zajedničke institucije.
Može li Evropa postati model za druge regione u svetu?
Da, i bila bi model za to šta se mora uraditi da bi se stvorila uspešna unija nezavisnih država. Zajedničko tržište je dobra stvar, ali slobodna trgovina nije sve. Zajednička valuta je samo mali korak na tom putu. Mora se krenuti dalje, ka političkoj uniji koja će garantovati minimalni životni standard svojim građanima.
Hoće li Evropa prevazići krizu?
Ako uspe da napravi sledeći korak ka političkoj uniji, postoji velika verovatnoća da će prevazići krizu. Važno je da države pokažu istinsku solidarnost. Inače, građani to neće dugo trpeti.
TAZ, 29.01.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 02.02.1012.