Ako neko ne veruje da se ludilo proširilo velikim delom američkog političkog spektra, reakcija na izveštaj Zavoda za statistiku rada verovatno je razbila svaku sumnju. Jer mnogi sa desnice – ne govorimo samo o marginalnim likovima – odmah su zakukali da je u pitanju zavera.
Predvodio ih je glavom i bradom Džek Velč, bivši direktor kompanije General Electric, koji je na Tviteru ustvrdio da su podaci krivotvoreni kako bi se omogućio reizbor predsednika Obame. Njegovu optužbu su ubrzo prigrabili komentatori i medijske ličnosti sa desnice.
To je, naravno, besmislica. Brojke o zaposlenosti obračunavaju profesionalni činovnici, iz agencije u kojoj trenutno nema političkih nameštenika. Ali možda g. Velč – pod čijim je rukovodstvom G.E. prijavljivala iznenađujuće ujednačen rast, bez očekivanih kratkoročnih fluktuacija (koje su se ponovo pojavile pod njegovim naslednikom) – ne zna koliko bi bilo teško krivotvoriti podatke o zaposlenosti.
Štaviše, metode koje zavod koristi su javne – i svako ko radi sa podacima zna da su one „bučne“, da se naročito dobri (ili loši) meseci pojavljuju s vremena na vreme, kao jednostavna posledica statističke nasumičnosti. Što znači da ne treba pridavati toliku pažnju izveštaju iz jednog meseca.
Međutim, kakva je dugoročnija tendencija? Da li se nezaposlenost u Americi smanjuje. Da, smanjuje se.
Malo konteksta: mesečni izveštaj o zaposlenosti zasniva se na dvema anketama. U jednoj se nasumično izabrani poslodavci pitaju koliko ljudi imaju na svojim platnim spiskovima. U drugoj se nasumično izabrana domaćinstva pitaju koliko njihovih članova radi ili traži posao. I ako pogledate tendenciju u proteklih godinu dana, obe ankete pokazuju da se tržište rada postepeno oporavlja, i da otvaranje radnih mesta uporno nadilazi rast radno sposobnog stanovništva.
Što se tiče poslodavaca, sadašnje brojke govore da je u proteklih godinu dana mesečno otvarano 150.000 radnih mesta, a revizije će verovatno značajno podići tu cifru. To je znatno više od 90.000 novih radnih mesta koliko nam je mesečno potrebno da bismo držali korak sa porastom populacije. (Ova cifra je nekad bila viša, ali rast radne snage značajno opada sada kada mnogi „bejbibumeri“ dostižu godine za penziju.)
Za to vreme, ispitivanje domaćinstava pruža procene i o broju zaposlenih i o broju nezaposlenih Amerikanaca, koji su definisani kao ljudi koji traže posao, i trenutno ga nemaju. U izveštaju od petka, svi su se uhvatili naglog pada stope nezaposlenosti sa 8,1 na 7,8 posto, ali kao što rekoh, ne bi trebalo previše isticati podatak iz jednog meseca. Značajnija poenta je da nezaposlenost kontinuirano pada.
Ali zar se to ne dešava zato što su ljudi prestali da traže posao, pa se samim tim više ne računaju kao nezaposleni? Zapravo ne. Istina je da je razmer zaposlenosti prema populaciji – procenat odraslih ljudi koji imaju posao – bio manje-više nepromenjiv u proteklih godinu dana. Ali prisetite se onih ostarelih bejbibumera: procenat odraslih Amerikanaca koji su u najboljim radnim godinama ubrzano opada. Kada uračunate i efekat starenja stanovništva, brojke pokazuju značajno poboljšanje na polju zapošljavanja od leta 2011.
Ne tvrdim da je situacija dobra i ne poričem da bi trebalo da nam ide bolje – za šta uglavnom možemo da zahvalimo destruktivnoj taktici republikanaca, koji su blokirali svaki pokušaj ubrzavanja tempa oporavka. (Da je usvojen Američki zakon o zapošljavanju, koji je prošle godine predložila Obamina administracija, stopa nezaposlenosti bi verovatno bila ispod 7 procenata.) Američka ekonomija još uvek nije ni približno onakva kakva bi trebalo da bude, a tržište rada treba mnogo da se unapredi da bi se nadoknadio gubitak svih radnih mesta u Velikoj recesiji. Ali podaci o zapošljavanju ukazuju na privredu koja se polako oporavlja, privredu u kojoj nas opadajući potrošački dug i obnavljanje tržišta nekretnina konačno vraćaju na put ka punoj zaposlenosti.
I to je istina koju desnica ne može da podnese. Galama oko izveštaja otkrila je politički pokret koji navija za neuspeh Amerike, toliko opsednut svrgavanjem Obame da ga dobre vesti za naše izmučene radnike dovode do ludila. Otkriven je pokret koji živi u intelektualnom mehuru, i koji se sa neugodnom stvarnošću – izraženoj kroz ankete ili ekonomske podatke – bori ne samo poricanjem činjenica, nego i širenjem sumanutih teorija zavere.
Zastrašuje pomisao da ovoliko poremećen pokret ima takvu političku moć.
The New York Times, 08.10.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 10.10.2012.