Homofobija u Srbiji
(prema istraživanju Gej strejt alijanse)
67 odsto građana Srbije ima negativan stav prema gej populaciji, 22 odsto nema stav ili ima neutralan stav, a tek 11 odsto ima pozitivan stav.
Sedam od deset građana u Srbiji smatra da je homoseksualnost bolest, iako ju je Svetska zdravstvena organizacija skinula sa liste bolesti još 1990. godine, a svaki drugi smatra da je homoseksualnost veoma opasna za društvo i da država treba da radi na njenom suzbijanju.
Većina ispitanika smatra da ne treba dozvoliti postojanje mesta na kojima bi se okupljali homoseksualci, gej parade se smatraju nepoželjnim kod skoro tri četvrtine ispitanika, dok je 77 odsto ispitanika protiv istpolnih brakova, a tek svaki dvadeseti ispitanik je spreman da dozvoli gej osobama da usvajaju decu.
Više od polovine (52 odsto) ispitanika nema ništa protiv da gej osobe žive u Srbiji, što je dva puta više od onih koji se sa tim ne slažu (26 odsto). Već na nivou istog naselja/grada to prihvatanje pada na manje od polovine (47 prema 38 odsto).
Za većinu građana Srbije gej osobe su neprihvatljive kao saradnici ili nadređeni na poslu, rukovodioci na državnom položaju, prijatelji, srodnici ili vaspitači (nastavnici) dece.
Češka, Italija, Hrvatska, Španija
Češka je bila prva komunistička zemlja koja je donela zakon u kojem je homoseksualcima dopustila pravo odgajanja dece iz prethodnih brakova, ali ne i njihovo usvajanje.
Italija je gej parovima dozvolila pravo nasleđivanja, zdravstveno osiguranje i alimentaciju nakon razvoda.
Zakone o pravima gej parova imaju Mađarska, Slovenija, Belgija, Španija, Francuska i mnoge druge zemlje zapadne Evrope, dok je Holandija prvak u potpunom izjednačavanju prava istopolnih bračnih zajednica.
Hrvatska je jedina zemlja u regionu koja je tokom 2008. dobila pozitivne ocene Evropske komisije kada je u pitanju napredak ka evropskim integracijama, naročito u polju ljudskih prava i antidiskriminacije upravo zbog donošenja sveobuhvatnog antidiskriminacionog zakona.
Hrvatski sabor je usvojio zakon o suzbijanju diskriminacije 9. jula 2008. koji je stupio na snagu 01. januara 2009. uprkos žestokom protivljenju Katoličke crkve. U vreme dok se raspravljalo o zakonu, brojne nevladine organizacije na čelu s Centrom za ljudska prava održale su konferenciju za novinare na kojoj su se složili da je reč o najvažnijem pravnom aktu u državi pored samog Ustava. Hrvatski zakon omogućava da se istopolne zajednice registruju pred matičarem, nakon čega mogu da ostvare sva prava kao i heteroseksualni bračni parovi, osim prava na usvajanje dece.
Istopolni brakovi u Španiji zakonom su priznati 2005. godine što je bilo jedno od predizbornih obećanja. 2004. godine španska socijalistička vlada i predsednik Zapatero započeli su kampanju za legalizaciju istopolnih brakova, koji bi uključili i usvajanje dece, a Španija je postala treća država u svetu koja je potpuo izjednačila prava heteroseksualnih i istopolnih venčanih parova. Španija je 2006. godine usvojila i jedan od najsavremenijih zakona koji štiti prava transžena i transmuškaraca.
U španskim osnovnim i srednjim školama uveden je čas koji uključe lekcije o gej pravima, seksualnosti, ljudskim pravima, ravnopravnosti žena i muškaraca i o strukturi političkog sistema.
Katolička crkva i jedan broj roditelja oštro se protivio ovoj odluci, a sud je utvrdio da roditelji koji ne žele da njihova deca prisustvuju časovima o gej pravima nemaju pravo na prigovor savesti.
Pripremio Miloš Ćirić
Peščanik.net, 05.03.2009.