Istorijski nesporazum
Predsednik Srbije Boris Tadić se tokom posete Mađarskoj sa mađarskim predsednikom Laslo Šoljom dogovorio o formiranju međudržavne naučne komisije koja bi utvrdila činjenice o zločinima tokom i nakon Drugog svetskog rata.
Tadić misli da je za Srbe i Mađare od fundamentalnog značaja da se stvore uslovi za „ukupno i stvarno pomirenje dva naroda, tako što bi se sva sporna mesta u zajedničkoj istoriji Srba i Mađara stavila ad acta, ne sa namerom da se zločini zaborave, već da se utvrdi istina”.
Rešavanje „istorijskih nesporazuma” biće delegirano mešovitoj naučnoj komisiji sastavljenoj od članova Srpske i Mađarske akademije nauka i umetnosti.
Bečej Žolt, poslanik Evropskog parlamenta, decembra 2008. predložio je da jedan od preduslova budućeg pristupa Srbije Evropskoj uniji bude zvanično priznanje Beograda da su Titovi partizani nad vojvođanskim Mađarima izvršili genocid u zimu 1944-1945.
Desetak nevladinih organizacija iz Vojvodine potpisalo je krajem 2008. Žlotovo saopštenje za javnost u kome se između ostalog navodi:
„Sadašnja srpska vlast, koje sebe naziva demokratskom, nije učinila suštinske korake za priznavanje istorijskih grešaka svojih prethodnika i u pogledu obeštećenja. Srbija je pravni sledbenik bivše Jugoslovenske države i na njenoj sadašnjoj teritoriji su se dogodile, uz ovlašćenje državnih vlasti, sve do danas nedovoljno razjašnjeni napadi protiv naroda, o čijim posledicama nije obavešteno ne samo javno mnjenje Srbije, Mađarske i Nemačke, već ni evropsko.
Prećutkivanje ratnih zločina, neimenovanje njihovih izvršilaca, odnosno izostanak njihovog pozivanja na odgovornost, dovodi u opasnost ne samo višenacionalni karakter Vojvodine, već je u suprotnosti i sa međunarodnim obavezama Srbije i njenim interesima za priključenje Evropskoj uniji. Izvinjenje bi doprinelo mađarsko–srpskom/srpsko–mađarskom pomirenju.”
Sve do kolevke
U zimu 1944. godine u Vojvodini je ubijeno između 40.000 i 50.000 Mađara.
Krajem Drugog svetskog rata Titovi partizani su prilikom povratka u Vojvodinu masakrirali skoro 50.000 nevinih ljudi. Sistematsko i višenedeljno ubijanje civila bila je krvna osveta za ubistva Srba, Jevreja i Roma tokom racije u Južnoj Bačkoj 1942. godine.
Prema podacima centra Simon Vizental u toku jednog dana, 23.01.1942. na obali Dunava u Novom Sadu ubijeno je skoro 1000 Srba i Jevreja. Centar Vizental je 2006. ušao u trag preživelom nacisti žandarmu Šandoru koji je učestvovao u raciji i koga je mađarski Narodni sud još 1946. osudio na 14 godina zatvora zbog ovog zločina.
Dve godine posle masakra u Novom Sadu, partizani su izvršili osvetu nad nedužnim civilima nasumično ih ubijajući streljanjem, vešanjem, deputacijom, prebijanjem i spaljivanjem. Da je reč o unapred organizovanoj i isplaniranoj akciji govori i odluka suda u Žablju u kojoj se navodi da „nad svim Mađarima treba primeniti princip kolektivne krivice”.
Preživeli Vojvođani svedočili su o ubistvima u dokumentarnom filmu koji se prikazivao na mađarskoj nacionalnoj televiziji, a jedna od preživelih rekla je da se seća kako su partizani prilikom ulaska u njeno selo uzvikivali „Sve do kolevke”.
Masovno ubijanje koje je trajalo čitavu zimu 1944/1945. zahvatilo je Srem, Baranju, Bačku i Banat, a kulminaciju je dostiglo u Čurugu gde je prema popisu stanovništva iz 1910. godine živelo 10.000 Mađara. Na proleće 1945. taj broj se smanjio na 193 preživela Mađara.
Kapara
Prema podacima ministarstva finansija, za prethodnih deset godina Srbija je dobila 4.5 milijardi evra bespovratne međunarodne pomoći. Najveći donator je Evropska unija sa 1.2 milijarde evra, ostatak novca raspoređen je po zemljama i međunarodnim institucijama i organizacijama, a u finansijskoj pomoći Srbiji prednjače SAD i Nemačka.
Pomoćnica ministra finansija Gordana Lazarević kaže da „nema države iz Unije koja ne nastoji da Srbiji pruži pomoć“. Ona kaže da su uslovi pod kojima je Unija do sada odobravala kredite Srbiji bili jako povoljni i da se ne mogu uporediti sa najavljenim kreditom Rusije od milijardu dolara jer uslovi tog zajma još nisu saopšteni.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavljuje vidljiv oporavak srpske ekonomije za kraj ove godine. Izlazak Srbije iz recesije ministar ekonomije očekuje krajem marta 2010, a poboljšanje životnog standarda građana tek 2011. godine.
Mnogo je bolje izaći iz recesije, nego biti u recesiji, otkrio je Dinkić.
On tvrdi da je zaustavljen pad privredne proizvodnje, da će pad BDP-a biti tri odsto, da će Srbija kraj godine dočekati sa inflacijom od šest odsto i da Srbija finansijski nije zavisna od MMF-a. Možemo bez njih, rekao je Dinkić.
Naknadno konstruktivni
Gradski odbor G17plus došao je na ideju da umesto što se novac u toku izborne kampanje troši na lepljenje, a kasnije i uklanjanje plakata, taj novac preusmeri na najugroženije društvene grupe, odnosno na „kupovinu stvari onima kojima je pomoć najpotrebnija“.
Simo Vuković, zamenik predsednika gradskog odbora G17 plus: Milionima skupo plaćenih plakata u svakoj kampanji unakazi se većina fasada, bandera, saobraćajnih znakova, zidova, ograda. Da li znate da čišćenje jednog kvadrata oblepljenog plakatima sa likom dragih nam lidera košta gradsku kasu više od 500 dinara? Počnite da množite, sabirate i pretvarate u potencijalne vekne hleba, đačke sveske ili računare, o kojima mnogi sanjaju. Očigledna šteta i rasipništvo. Prisetite se plastičnih kesa i upaljača koji se dele u kampanjama: nije li to promocija cigareta i promocija zagađenja životne sredine? Siguran sam da to ne predstavlja politički cilj i deo programa ma koje stranke.
Tokom predizborne kampanje za poslednje parlamentarne izbore stranke su ukupno sakupile skoro 499 miliona dinara, od čega je skoro 167 miliona nepokrivenih troškova.
Koalicija okupljena oko DS i G17 plus sakupila je najviše novca, 224.5 miliona dinara, ali su uspeli da opravdaju 169.5 miliona, dakle 55 milona dinara ostalo je nepodmirenih obaveza.
Negativan saldo imaju i koalicija DSS-NS – 30,5 miliona, lkoalicija SPS-PUPS-JS – 39,5 miliona i LDP 43,6 miliona.
Ni RIK ni javno tužilaštvo nikada nisu preduzeli ništa protiv stranaka koje su prekršile zakon o finansiranju političkih stranaka.
Propisane kazne za pravna lica su do milion dinara, a za fizička lica do 50.000 dinara. Postoji i dodatna sankcija, a to je da stranka može izgubiti pravo na budžetska stredstva u narednoj godini, dakle desetine miliona dinara.
Država je u finansiranju izborne kampanje učestvovala sa 30,6 miliona dinara, a po osnovu uspeha na izborima, stranke su dobile 337,33 miliona dinara.
Najviše novca po uspehu na izborima dobila je lista Za evropsku Srbiju – 137,6 miliona dinara, radikali 105,2 miliona, DSS-NS – 40,4 miliona, koalicija oko socijalista – 26,9 miliona, LDP – 17,5 miliona.
Bezobraznik
Nezavisni revizor ser Tomas Leg koga je premijer Velike Britanije Gordon Braun imenovao da nađe rešenje za veliki skandal oko troškova koji je izbio proletos utvrdio je da je premijer Braun u periodu od 2004. do 2008. godine prekršio uslove korišćenja državnog novca iz budžeta predviđenog za tekuće troškove.
Braun je prešao dozvoljene granice i utvrđeno je da ukupno duguje 12.415 funti (13.250 evra). Od tog novca, otprilike 10.700 funti odnosi se na troškove za čišćenje kuće, oko 300 funti za baštovanske usluge i više od 1.000 funti za račun za preuređenje kuće koji je pogrešno popunjen.
Prema zakonu, britanski premijer godišnje može da potroši do 2.000 funti na čišćenje i do 1.000 funti za baštovanske usluge iz budžeta predviđenog za troškove premijerovih potreba .
Revizor ser Tomas je utvrdio da je Braun prešao granice i potrošio nedozvoljenu količinu novca na svoje potrebe, i zatim je poslao zahtev premijeru da vrati dug.
Mladost, ludost
U okviru Fonda za mlade talente Vlada Srbije je od 2005. do 2008. godine stipendirala 175 studenta sa po 15.000 evra na osnovnim, master i doktorskim studijama u inostranstvu.
Svaki od stipendista potpisao je ugovor kojim se obavezao da će se po završetku studija vratiti i najmanje pet godina raditi u svojoj zemlji. Međutim, nijedna državna institucija ne vodi evidenciju o tome šta se s njima dogodilo po završetku studija.
Fond za mlade talente je do prošle godine radio pod okriljem Ministarstva prosvete, a zatim je prešao u nadležnost Ministarstva sporta. Blic piše da je neko smislio da se stari Fond rasformira i da se formira novi pod istim imenom. To se dogodilo u avgustu 2008. godine. U novom fondu kažu da nisu u obavezi da prate stare stipendiste.
Stubovi
U Rusiji su u 76 regiona održani lokalni izbori, koji su potvrdili stabilne pozicije vladajuće partije Jedinstvena Rusija čiji je predsednik Vladimir Putin. Jedinstvena Rusija će u petom sazivu skupštine Moskve imati 32 od 35 poslaničkih mesta.
Jurij Luškov, koji je već 17 godina gradonačelnik Moskve, sa te funkcije ne namerava da ode bar još 5 godina, koliko traje mandat koji je upravo osvojila njegova stranka.
Jelena Baturina, supruga gradonačelnika Moskve je najbogatija žena na svetu koja je sama stekla imetak. Njeno bogatstvo procenjeno je na 4.2 milijarde dolara i 2008. nalazila se na 253. mestu Forbsove liste.
Jelena je krajem septembra u Londonu kupila imanje Vitanherst i počela da gradi najveći stambeni objekat posle Bakingemske palate, a troškovi izgradnje dostići će 110 miliona evra, dok njenog supruga Luškova optužuju da je za svog dosadašnjeg mandata uzrokovao uništavanje trećine istorijskih zdanja u ruskoj prestonici.
Kineski sud u Urumćiju osudio je na smrt 6 osoba zbog zločina počinjenih tokom protesta u provinciji Sinđijang kada su se sukobili Ujguri i Han-Kinezi.
Tada je u sukobima demonstranata i policije skoro 200 ljudi ubijeno, a 828 ranjeno. Oko 1500 Ujgura je uhapšeno. Julski sukobi u Urumćiju bili su najkrvaviji protesti u Kini od masakra na Tjenamenu.
Lider Komunističke partije u Urumćiju Li Dži tada je nerede nazvao „najsmrtonosnijom pobunom od osnovanja Nove Kine 1949. godine“ i obećao da će „nasilni elementi“ biti kažnjeni.
Uporedna iskustva
Izvori bliski premijerki Hrvatske Jadranki Kosor tvrde da će ministar spoljnih poslova Jandroković dobiti otkaz zbog pogrešne reakcije na odluku švajcarske vlade o zabrani ulaska Tompsonu. Njegova smena dogodiće se najverovatnije prilikom prve rekonstrukcije hrvatske vlade.
Hrvatski mediji pišu da se iz teksta protestne note upućene Švajcarskoj vidi da je Jandroković lagao predsednika Mesića lagao o njenom sadržaju. Jandroković je u svom pismu Mesiću rekao da je ministarstvo reagovalo na tezu da je u Hrvatskoj bio građanski rat, ali se iz teksta vidi da se u noti bavio odbranom dostojanstva Tompsona.
Premijerka Kosor je u ime Vlade osudila ponašanje dela navijača na utakmici mladih reprezentacija Srbija-Hrvatska odigranoj u Varaždinu. Ona je u Saboru najavila oštrije mere protiv takvog „divljačkog ponašanja, ali i mogućnost prekidanja utakmica“.
U ime Vlade osuđujem takvu vrstu divljaštva i poruka je da to nećemo tolerisati, to niko više ne može tolerisati, rekla je Kosor.
Gradonačelnik Varaždina Ivan Čehok i u ime grada Varaždina uputio je izvinjenje delegaciji Srbije i mladim reprezentativcima zbog uvredljivog navijanja dela hrvatskih navijača.
Ovim povodom reagovala je i Hrvatska radiotelevizija (HRT) pozivajući organizatore sportskih događaja i sve merodavne državne institucije da upotrebe sva sredstva kako bi kaznili one koji se na sportskim terenima ponasaju neprimereno.
U reakciji na incidente u Varaždinu, HRT je u saopštenju naveo kako se komentator HRT morao ranije ograditi od neprimerenog ponašanja dela publike. Upozoreni su novinari i urednici sportskog programa i direktori programa da u takvim slučajevima reaguju pravovremeno i nedvosmisleno.
U Poljskoj je ovih dana prvi put zabranjena jedna neofašistička organizacija. Sud u gradu Opole na jugu Poljske naredio je da se raspusti lokalna organizacija Nacionalno-radikalnog bloka zbog propagiranja nacizma i širenja rasne mržnje.
U obrazloženju suda navodi se da je to prvi put da se raspušta jedna organizacija tog tipa, a njenim članovima se, osim propagiranja nacizma i pozdravljanja dignutom rukom po ugledu na Hitlerove naciste, na teret stavlja i širejne rasne mržnje.
Presudu suda pozdravio je bivši predsednik Ustavnog suda Poljske Ježi Stempjenj rečima: Sud nije pogrešio. Naš Ustav je tu izuzetno jasan. Evropa je prošla kroz totalitarno iskustvo i omladinu treba štiti od demagogije onih koji ne znaju atmosferu onog vremena. Ta presuda je presedan na koji će moći da se pozovu i drugi sudovi.
Šef direkcije za Balkan
Aleksandar Aleksejev, bivši ambasador Rusije u Srbiji nosilac je ordena Svetog Save prvog stepena, što je najveće odlikovanje koje dodeljuje SPC. Ordenom ga je 2008. godine nagradio mitropolit Amfilohije Radović.
Najdraži predmet u rezidenciji u Beogradu Aleksejevu je bila, kako je u jednom intervjuu rekla njegova supruga, „srpska sablja, koju je dobio od beogradskih prijatelja“.
Srbija je tokom njegovog mandata prestala da izvozi oružje u bivše sovjetske republike koje imaju razmirice sa Moskvom, a posle njegovih javnih kritika da se „na ruski kapital gleda kao na drugorazredni“, privredna saradnja Srbije i Rusije je pojačana.
Kada je Dragan Marković Palma 2006. oženio sina, među svatovima se okupio krem srpske estradne i političke scene. U svadbenom kolu, našli su se ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Aleksejev, supruga lidera SRS Jadranka Šešelj, tadašnji ministri Velimir Ilić i Aleksandar Popović, Dejan Mihajlov, Dragan Šormaz, Moma Trajković, Dubravka Filipovski, Milanko Šarančić, Ivica Dačić, Dobrivoje Budimirović Bidža, Raka Radović, Vuk Bojović, a Vladika Jovan je lično venčao mladence.
Uvaženim gostima svirao je orkestar Bobana Prodanovića, a nastupili su Svetlana – Ceca Ražnatović, Marinko Rokvić, Maja Marijana, Marko Bulat.
U sred svadbe javio se lider radikala Vojislav Šešelj koji je pozvao suprugu Jadranku na mobilni telefon i uz pomoć razglasa čestitao srećnim mladencima venčanje. Njegovo javljanje izazvalo je opšte oduševljenje svih prisutnih, koji su mu dugo i burno aplaudirali.
Aleksejev je danas šef direkcije za Balkan ruskog Ministarstva spoljnih poslova, u tom svojstvu, a povodom posete Medvedeva Srbiji za Večernje novosti je, između ostalog, rekao:
Poseta predsednika Medvedeva Srbiji je veliki politički dogadaj. To što on dolazi na 65. godišnjicu oslobođenja Beograda ima simbolički značaj. Naša zajednička istorija je blistava.
Pitanje promene naziva ulica u Beogradu nije novo. I dok sam ja bio ambasador, razgovarao sam sa srpskim političarima. Zaista nije jasno zašto su bili promenjeni nazivi ulica koje su dobile imena po sovjetskim vojskovođama koje su oslobađale Beograd. To nisu obične vojskovođe, već učesnici borbi za oslobađanje Beograda. O toj temi sam mnogo puta razgovarao. Obećavali su da će se to pitanje rešiti, ali do sada nije ništa učinjeno.
Mislim da bi povratak naziva ulica imao ozbiljan značaj. Bilo bi zaista logično da srpski političari, koji sebe smatraju prijateljima Rusije, nastoje da se vrate nazivi ulica po sovjetskim herojima. U Moskvi bismo takav postupak visoko cenili.
Aleksejev je prošle godine izjavio da ima informacije o pokušajima nekih članova vlade Srbije da preispitaju finansijski uslovi Gaspromove kupovine Naftne industrije Srbije, što je označio kao „neprihvatljivo“, i upozorio da će takvi zahtevi iskomplikovati realizaciju čitavog kompleksa pitanja koja su u vezi sa potpisanim energetskim sporazumom Rusije i Srbije, „pa čak i više – navešće na oprez ostale investitore”.
U vreme početka suđenja Radovanu Karadžiću, Aleksejev je rekao da Rusija nije uverena da će suđenje Radovanu Karadžiću u Hagu biti objektivno, jer je taj sud ispolitizovan i jer se koristi kao sredstvo pritiska, zbog čega Moskva insistira da se njegov rad okonča do 2010.godine.
Sud je postao postao zarobljenik političkih igara, rekao je Aleksejev i upozorio na to koliko je optuženo Srba i na drugoj strani svih ostalih: Uzmite prosečnu dužinu kazne koja se daje Srbima i ostalima. Šta se događalo sa Haradinajem i Orićem. O kakvoj objektivnosti se tada može govoriti!?. Neosporno je da se Tribunal koristi kao sredstvo pritiska i da je ispolitizovan, zato smatramo da rad suda treba da se okonča.
Neposredno pred odlazak sa mesta amabasadora poručio je srpskim prijateljima: Nema nikakve dileme, u odbrani Kosova stajaćemo čvrsto, kao pod Staljingradom.
PR
Ambasador Rusije Konuzin u autorskom članku za Danas, dao je „odgovor onima koji bi danas da ocrne sovjetskog vojnika-oslobodioca“:
Pre tačno 65 godina, 28. septembra 1944. godine, kucnuo je čas za oslobođenje Jugoslavije od fašističke okupacije. Iz izmučene Sovjetske Rusije, rastrzane od strane fašista, na Zapad je neumoljivo jurnula lavina trupa Crvene armije da dokrajči ranjenog neprijatelja. (…)
U beleškama sovjetskim vojnicima i oficirima rečeno je sledeće: „Druže vojniče, naredniče, oficiru! Stupio si na tle srodne nam po duhu i krvi Jugoslavije. Uvek i svuda pamti da nisi došao u Jugoslaviju da bi nametao svoje zakone i poredak, već da bi stigao i uništio Hitlerove razbojnike koji beže pod tvojim udarcima.“
Vojne operacije vođene su u tesnoj saradnji sa borcima otpora. Rusi i Srbi su napredovali ostavljajući za sobom bratske grobove svojih drugova po oružju. Crvenoarmejci su bili svesni da koračaju po srodnoj zemlji. Odlazeći dalje, na Zapad, zaveštali su svojim drugovima sledeće: ako poginu u drugoj zemlji, neka ih sahrane u slovenskoj Srbiji. Poginuli su. I sahranjeni su u Beogradu. Zajedno sa srpskim i ruskim oslobodiocima jugoslovenske prestonice.
Srpsko stanovništvo sa oduševljenjem i radošću dočekalo je svoje oslobodioce. Običan srpski narod vršio je pozadinske poslove, pomagao u dostavci vojnog tovara i municije za liniju fronta i prevoženju ranjenika u bolnice, spasavao je od Nemaca pilote, oborene nad Srbijom. Za slobodu Jugoslavije život su dali više hiljada vojnika i oficira Crvene armije. (…)
Hvala vam, Srbi, što vodite računa o grobovima heroja iz Drugog svetskog rata – Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, Tatara, Kazahstanaca, Gruzina i mnogih drugih naroda njihove ogromne zemlje.
Posle rata mnoge ulice jugoslovenskih gradova nosile su imena vojnih komandanata Crvene armije. Zatim su ulice preimenovane. Ali, ljudi pamte. Dobijam pisma u kojima se Srbi izjašnjavaju za uspostavljanje istorijske pravde.
Srpske ulice treba da nose imena svojih oslobodilaca.
Dan posle objavljivanja ovog teksta, a prilikom posete veteranima iz Drugog svetskog rata, Konuzin se našalio: Ispada da je sovjetskim vojnicima trebalo manje vremena da oslobode Beograd, nego gradskom parlamentu da pojedinim ulicama u glavnom gradu dodeli imena onih koji su taj grad oslobodili od fašističkih okupatora.
U intervjuu magazinu Ekonomist prošle godine, na pitanje novinara da li se njegov stav da Srbija ne bira između EU i Rusije i da Rusija nije prepreka ni alternativa integraciji Srbije u EU promenio, Konuzin kaže:
Rusija sprovodi doslednu, nekonjunkturnu politiku, koja se obazire na interese drugih partnera. Smatram da će Srbija od članstva u EU dobiti korist kakvu su dobile i druge zemlje istočne Evrope. Druga je stvar cena koju predlažu Beogradu da plati za integraciju u Evropu. Po tom pitanju se vodi debata u političkim institucijama zemlje. Tu sami Srbi moraju da se opredele.
Na skupu o ruskoj spoljnoj politici aprila ove godine, iako tvrdi da Rusija podržava Srbiju u procesima evropskih integracija, Konuzin ne krije sumnje u vezi sa odnosima Srbije i Rusije ako taj proces bude uspešan: Moskva nikad nije bila protiv evropske perspektive Beograda, ali da ipak ostaje otvoreno pitanje kako će se prijem Srbije u Evropsku uniju odraziti na njene odnose sa Ruskom Federacijom.
Konuzin je objasnio da će i iz „institucionalnih razloga“ nastati promene u celokupnim odnosima između dve zemlje i zabrinuto se upitao: „Vi ste danas „žrtva“ evropske solidarnosti, jer se većina zemalja EU, naspram jedne do dve zemlje, zalaže za ulazak Srbije u EU, ali da li ćete i vi „sutra“ ispoljavati evropsku solidarnost na štetu Rusije?“
Nedavno su pripadnici organizacije 1389, čiju je zabranu od Ustavnog suda zatražilo republičko tužilaštvo, probali da se sastanu sa ambasadorom Rusije i od njega zatraže zaštitu. Oni su u ambasadi ostavili pismo u kome tvrde da njihova politika približavanja Rusiji nije po volji srpskim vlastima i da je to glavni razlog što su izloženi „progonima i hapšenjima od strane državnih organa“.
Pripadnici pokreta pismo su uručili atašeu za štampu ambasade Rusije Juliji Ašini koja je rekla da su predstavnici ambasade saslušali šta su predstavnici pokreta 1389. imali da kažu, i dodala da ambasada prati sve događaje vezane za ovaj pokret.
Član Upravog odbora pokreta 1389. Srđan Krunić rekao je novinarima da „progone i hapšenja treba posmatrati u kontekstu bliske posete predsednika Ruske Federacije Dimitrija Medvedeva Srbiji“. Prema rečima članova tog pokreta, razlog njihovog nezadovoljstva, o kojem obaveštavaju ambasadora, je i to što im je, posle nedavnih incidenata u Beogradu, pored osnovnih rekvizita policija zaplenila i 20-tak majica sa likom ruskog premijera Vladimira Putina na kojima piše Vladimir Putin is watching you.
„Smatramo da za zaplenom tih majica nema potrebe i zahtevamo od MUP-a da nam ih što pre vrati, jer su nam potrebne za buduće akcije prilikom posete predsednika Ruske Federacije Dimitrija Medvedeva Srbiji“, rekao je Krunić.
Po želji predsednika Medvedeva, Konuzin je u čast njegove posete lobirao da svečanom dočeku prisustvuju i lideri opozicionih stranaka Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić, jer je Medvedev poručio da na proslavu u Beograd dolazi kao gost srpskog naroda, a ne samo vladajuće garniture. Medvedev bi, prema rasporedu posete Beogradu, u ambasadi Rusije trebalo da razgovara s liderima DSS-a i SNS-a Vojislavom Koštunicom i Tomislavom Nikolićem.
Pripremio Miloš Ćirić
Peščanik.net, 15.10.2009.