- Peščanik - https://pescanik.net -

Iz beležnice za emisiju 20.02.2009.

Posted By Miloš Ćirić On In Tefter,Tekstovi | Comments Disabled
Antonić izgleda nije zadovoljan


Biće bolje dogodine
Slobodan Antonić

U utorak, 17. februara, navršilo se godinu dana od secesije Kosova. Obeležavanje te žalosne godišnjice, međutim, i samo je izgledalo dosta žalosno.

Najpre, čak i na jezičkoj ravni videlo se koliko zbrkanosti i neodlučnosti postoji u našem pristupu ovom pitanju. Uglavnom se govorilo o „godišnjici nezavisnosti”. Ali, za Srbiju, 17. februara 2008. nije proglašena „nezavisnost”, već „secesija” Kosova. Da vam neko zaposedne sobu u stanu i proglasi njeno „oslobođenje”, svakako da se ne biste sećali „godišnjice oslobođenja” svoje sobe, već godišnjice njene „uzurpacije”, „otimanja”. Mi smo preuzeli rečnik onih koji su nas oštetili. Amerikanci 11. septembra ne govore o „borcima za slobodu” i „šehidima”, već o „teroristima” i „ubicama”. Ne znam zašto mi onda 17. februara govorimo o „nezavisnosti”? Možda zato što je američko javno mnjenje jedinstveno u oceni 11. septembra, dok je naša javnost podeljena u oceni šta se zapravo zbilo 17. februara.

I na državno-političkom planu podsećanje na ovu žalosnu godišnjicu, takođe, delovalo je nekako žalosno. Javljeno je da je „predsednik Tadić razgovarao s predstavnicima pravnog tima koji zastupaju Srbiju pred Međunarodnim sudom i poručio da Srbija ostaje čvrsto opredeljena da svoja legitimna prava, na svojoj teritoriji, brani pravnim i diplomatskim sredstvima, a ne silom”. Saopšteno je, takođe, da je „premijer Cvetković pozvao građane Kosova i Metohije da se uzdrže od nasilja, da ne nasedaju na provokacije ekstremista i da se okrenu miru i građenju bolje budućnosti”. To je sve bilo na mestu, ali nekako isuviše skromno, bledo i neuverljivo za tako važnu godišnjicu. Zamislite da je neko Poljskoj otcepio Potkarpatije i na toj teritoriji proglasio „nezavisnu državu”. Mislite li da bi poljski predsednik i premijer na prvu godišnjicu amputacije izdali kabinetska saopštenja u kojima bi „osudili ekstremiste” i „pozvali građane da se okrenu miru i budućnosti”? Ili bi se, možda, obratili naciji i rekli da u Poljskoj ima mnogo stranačkih politika, ali da postoji samo jedna državna politika, samo jedan nacionalni zavet – „Potkarpatija je Poljska, i ostaće Poljska”.

Ni za opozicione stranke se ne bi baš moglo reći da su se proslavile. Par pisama i saopštenja, i to je sve. Opozicija prekoreva vlast da vodi mlaku politiku u vezi sa Kosovom. Ovo je bila dobra prilika da se pokaže nešto od te veće energičnosti i borbenosti. Opet ću se poslužiti jednim poređenjem. I grčka opozicija često prebacuje vladi da je mlaka u pojedinim pitanjima. Ona i za manje stvari od državno-nacionalnih izvede po sto hiljada ljudi na atinske ulice. Šta bi se desilo da neko Grčkoj otcepi Epir, a vlada deluje mlako? Opozicija bi napisala „oštro pismo” i izdala „oštro saopštenje”? Ili bi podigla milion Grka da demonstriraju i tako pokažu energiju, organizovanost i borbenost?

Konačno, „politička alternativa”, šta je ona preduzela? Dve velike parole su okačene na savskom mostu u Beogradu – makar nešto da nas podseti da ipak nije baš sve u najboljem redu. A onda su došli „nepoznati mladići” isekli parolu „Kosovo je Srbija” i bacili je u Savu!? Za to organizatori teško da mogu biti krivi. Ali za ono što se 17. februara dešavalo u Novom Sadu sva bruka ide njima na dušu. Kotrljanje kolone od škole do škole, kako bi se đaci  izveli na ulicu, parole koje su uzvikivane, ponašanje vođa demonstranata – sve je to bilo pogrešno. Neke stranke i mediji su odmah čitavoj manifestaciji prilepili etiketu „fašistički”. Po nekim doista primitivnim parolama koje su izvikivane ona bi to možda mogla i da bude. Ali, fašisti su makar bili dobro organizovani. Ovi ovde su, sudeći po svedočenjima samih učesnika iznesenim na pojedinim sajtovima, delovali „kao razbijena vojska”. Na kraju su se, pred crkvom, u koju su preostali demonstranti želeli da se sklone od policije, dvojica pijanih učesnika čak i potukla!? Bruka.

„Kakvi ste vi Englezi, takav sam vam i ja Gledston”, rekao je Nikola Pašić kada su mu svojevremeno prebacivali da se ne ponaša parlamentarno. Naša politička elita je ovako malodušna i smetena u vezi sa Kosovom, jer smo i svi mi drugi takvi. Umorni smo od državnog i nacionalnog, umorni smo od borbe za Kosovo. Posle dvadeset godina neuspeha i polovičnih uspeha i nije čudo. Ali sa smetenošću i malodušnošću nikada nećemo ništa postići. Ono malo polupobeda koje smo u poslednje vreme ostvarili – poput one Jeremićeve u Generalnoj skupštini UN – zabeležili smo samo onda kada smo bili dovoljno posvećeni, odlučni, organizovani i uporni. To je recept za uspeh. Takvi moramo biti u svim stvarima, a naročito u onima koje se tiču Kosova.

Biće ipak bolje na drugu godišnjicu. Svi se učimo da živimo sa 17. februarom. Ako budemo dovoljno pametni, svakog 17. februara bićemo sve posvećeniji, sve organizovaniji i sve uporniji. Bićemo sve to, dokle god neki drugi datum konačno ne izbriše posledicu 17. februara u našoj istoriji, a taj dan ne postane kao i svaki drugi – dan za život, za rad i za budućnost.

Politika, 19/02/2009


Oli Ren u Beogradu

U Beogradu je 12. februara otvoreno sedište Delegacije evropske komisije u Srbiji koje će imati preko 100 zaposlenih, što je više od broja zaposlenih u Kancelariji za evropske integracije Srbije (oko 40). Delegacija EK u Srbiji četvrta je po veličini u svetu – veće od nje su samo one u Vašingtonu, Moskvi i Ankari.

Na otvaranju sedišta Delegacije, Oli Ren je predsedniku Tadiću poklonio gramofonsku ploču, finske pop grupe sa naslovom “Gde je Boris?”

Oli Ren: “Kao što vidite dame i gospodo, ploča je stare tehnologije, jedan LP, koji je snimljen pre 25 godina u Finskoj. Možda je pre 25 godina imalo smisla postaviti to pitanje – gde je Boris? Međutim, danas zahvaljujući predsedniku Tadiću svi znaju gde je Boris – u Evropi. Takođe, zahvaljujući zalaganjima predsednika Tadića, svi u Evropi znaju i gde je Srbija. Srbija je danas sasvim punopravni član evropske porodice”

Boris Tadić: “Hvala Oli. Ovo je divan poklon za mene i moju porodicu. Sada znam gde sam.”

Posle otvaranja Delegacije EK, predsednik je odveo novinare na kafu i neformalno druženje, piše Politika. Predsednik Srbije Boris Tadić iznenadio je danas novinare beogradskih redakcija kada ih je, posle svečanog otvaranja nove zgrade delegacije Evropske komisije u Beogradu, pozvao na druženje uz kafu u obližnjem kafiću.

Tadić je šaljivo objasnio da zbog obaveza nikad nema dovoljno vremena da se opusti uz kafu u društvu, što mu “najviše prija”.

Predsednik Tadić je novinare častio kafom, razmenivši sa njima mišljenje o brojnim aktuelnim temama, od ekonomske krize u svetu do pregovora Srbije sa EU.

Razgovor sa novinarima bio je neformalan, a predsednika je zanimalo i kako žive novinari, kao i kako se nose sa svakodnevnim problemima.

Oli Ren: “Ne bih još savetovao Srbiju da podnese kandidaturu za članstvo u Uniji. Jasno je rečeno u našem sporazumu o proširenju iz 2006. godine da su ubedljivi dokazi o uspešnoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i uspeh privrednih reformi i reforme pravosuđa u skladu sa evorpskim standardima – ključne za dalji napredak i prelazak u narednu fazu što je zahtev za članstvo i dobijanje statusa kandidata. Treba najpre deblokirati Prelazni sporazuma i nadam se da ćemo uskoro to i učiniti, a potom dobiti i zahtev za kandidaturu o kome ćemo da se izjasnimo.“

Boris Tadić: “Srbija će ozbiljno razmotriti realističnu analizu evropskog komesara i doneti odluku. Za Srbiju je najvažnije da proces integracija traje što kraće. Nas ne zanimaju uvek i po svaku cenu brzi prolazni ciljevi, nas zanima taj konačni cilj – članstvo u Evropskoj uniji. U tom kontekstu analiziramo kada da uputimo zvaničan zahtev za članstvo u EU. Ima različitih mišljenja i mi tragamo za načinima koji podižu verovatnoću konačno pozitivne odluke država članica EU o implementaciji Prelaznog sporazuma.”

Vuk Jeremić, uprkos Renovoj izjavi, tvrdi da će Srbija ove godine „sigurno podneti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji“.  Jeremić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da će kandidatura za članstvo biti podneta najverovatnije još u toku češkog predsedavanja Uniji.

“Nastavićemo intenzivne kontakte, ali nećemo dozvoliti da nas bilo čija unutrašnja politika usporava na evropskom putu.“

Predsednik Srbije je u 2008. tvrdio da je od pitanja roka ulaska u EU važnije da li će kvalitet života biti na evropskom nivou pre učlanjenja i da li će institucije sistema funkcionisati prema evropskim standardima.

Boris Tadić u intervjuu za češki radio: “Da li će snaga i sposobnost naših institucija biti na nivou evropskih i da li će Srbija biti efikasna u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i svega što koči njen razvoj”

Đelić u autorskom tekstu za list Evropa kaže:

(…) Pridruživanje Evropskoj uniji je naš cilj, ali u suštini, to je sredstvo za modernizaciju zemlje i njen razvoj. Ja to posmatram kao borbu za boje školovanje, sigurnije puteve, čistiju životnu sredinu, nova radna mesta, jeftinije a kvalitetnije proizvode, pomoć mladim bračnim parovima, sigurniju sutrašnjicu. Borbu za stabilnu i jaku Srbiju. (…)

(…) Naš zadatak je da tokom ovog mandata našu zemlju osposobimo da u institucionalnom, ekonomskom, političkom i geopolitičkom smislu postane punopravna članica kluba evropskih zemalja i, što je još važnie, da obezbedimo konkurentnost naše privrede i naših institucija u takvom okruženju. (…)

Oli Ren je tokom posete Srbiji razgovarao i sa šefom diplomatije Vukom Jeremićem, ministrom policije Ivicom Dačićem, predstavnicima parlamenta (predsednicom Slavicom Đukić-Dejanović i šefovima svih poslaničkih grupa sem sa radikalima) i potpredsednicom Delte, Milkom Forcan. Da, i sa Premijerom Cvetkovićem.

Svečani prijem koji je održan u beogradskom Hajatu završen je, piše beogradska štampa, tako što je potpredsednica G17+ Suzana Grubješić sa svog revera skinula značku koju nose funkcioneri G17 (zastava Srbije i EU) i zakačila je na rever sakoa Oli Rena.

Kakav dan za evropske integracije Srbije!

Oli Ren: “Uloga parlamenta je ključna i u stvaranju najšireg društvenog konsenzusa o nacionalnim pitanjima, ali i o evropskim integracijama. Cilj moje posete je i da ohrabrim Srbiju na njenom putu ka EU, ali i da iznesem sugestije koje bi pomogle bržem usvajanju zakona i obavljanju drugih poslova koji su preduslovi za pristupanje Srbije EU”.

Mirko Cvetković, inače Premijer Srbije, zahvalio je na podršci koju Evropska komisija pruža Srbiji i ponovio da je proces evropskih integracija jedan od glavnih prioriteta njegove Vlade.

Slavica Đukić-Dejanović istakla je da je približavanje Srbije Evropskoj uniji jedan od njenih najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva.

Miloš Aligrudić je u razgovoru postavio pitanje kakav je stav EU prema teritorijalnom integritetu Srbije, imajući u vidu nedavnu Rezoluciju Evropskog parlamenta o Kosovu.

Suzana Grubješić je pitala da li će biti odložena vizna liberalizacija, najavljena za ovu godinu i zbog čega komesar Ren ne preporučuje da se Srbija ove godine kandiduje za članstvo u EU.

Tomislav Nikolić (koga je, navodno, Ren posebno pohvalio zbog podrške EU) zatražio je da Unije dostavi Srbiji spisak zahteva koje mora da ispuni i naglasio da sa Srbijom može da se razgovara o svim pitanjima, osim o pitanju nezavisnosti Kosova i Metohije.

Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina ocenio je kao važne izmene Poslovnika i založio se za decentralizaciju Srbije i usvajanje statuta Vojvodine.

Čedomir Jovanović je rekao da je usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU kao ključno i da Srbija ima demokratske potencijale za približavanje Uniji.

Branko Ružić vidi evropske integracije kao partnerski odnos i postavio je pitanje da li je priznavanje nezavisnosti KiM uslov za naše pristupanje EU.

Velimir Ilić je pitao Rena da li je, suprotno Ustavu, oduzimanje Kosova uslov za EU, kada se taj proces uslovljava i odugovlači.

Nada Kolundžija je rekla da je Srbija opredeljena za evropske integracije i da je spremna da poštuje proceduru i standarde koji se postavljaju i pred druge zemlje.

Predstavnici SRS nisu prisustvovali razgovoru sa Oli Renom, verovatno su bili zauzeti pisanjem čestitke Ugu Čavezu koju su mu poslali posle pobede na referendumu koja mu je omogućila treći reizbor i ustavnu promenu – da bude legalno biran na mesto predsednika sve dok ga građani podržavaju na izborima.

Ren je kazao da ukidanje viza EU za građane Srbije smatra ostvarivim ciljem za ovu godinu, kao i da treba učiniti sve napore da Srbija dobije status kandidata za članstvo.

Evropski komesar je podneo izveštaj o poseti Beogradu i izneseni stav da srpske vlasti treba najpre da sačekaju na odmrzavanje i opipljive rezultate u sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pa da onda podnesu zahtev za status kandidata za članstvo u EU.

Istovremeno, Ren je ambasadorima članica EU izneo mišljenje Evropske komisije da bi trebalo razmotriti zahtev Podgorice za dobijanje statusa kandidata za članstvo.


Bezbednost u srpskom saobraćaju

Pošto Vlada nije uputila predlog zakona o bezbednosti saobraćaja Skupštini na usvajanje, to je oktobra 2008. učinio direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

“Nacrt zakona koji je obelodanio MUP je vrlo represivan i svodi se na to da će vozači u najvećoj meri snositi odgovornost za sve što se dešava, pa čak i za loše puteve, lošu signalizaciju, loš odnos države prema bezbednosti saobraćaja. Policiji se daju jako velika ovlašćenja i velike mogućnosti da neko nevin bude osuđen i da neko zaista kriv bude oslobođen .S obzirom da zakon o bezbednosti saobraćaja, koji bi trebalo bitno da zaustavi krvoproliće na našim putevima, čeka više od tri godine u Vladi Srbije i da je neizvesno kada će ta procedura početi, Komitet je odlučio da poslanicima kao najodgovornijim ljudima u ovoj državi direktno dostavi taj nacrt pošto oni mogu i sami da predlože i preskoče proceduru u skupštini“, rekao je Damir Okanović.

On je predlog zakona predao šefu poslaničke grupe LDP Čedomiru Jovanoviću i ostalim poslaničkim grupama.

Nacrt je izrađen 2005. godine, a autori su stručnjaci za bezbednost saobraćaja među kojima je 14 doktora nauka, ali i neki od najiskusnijih službenika ministarstva i saobraćajne policije.

Tekst je dobio najviše ocene domaće i svetske stručne javnosti, ali i nadležnih tela EU, Svetske zdravstvene organizacije i Svetske banke. Verzija koju su dobili poslanici sadrži nekolicinu izmena u odnosu na verziju iz 2005. godine.

Pošto je procedura usvajanja zakona u Vladi pokazala niz nedostataka usled čega više od tri godine nije usvojen Nacrt, poslanici Narodne skupštine imaju priliku da sami predlože i pokrenu postupak usvajanja akta koji treba da zaustavi krvoproliće na putevima u Srbiji.

Zakon može da predloži i samo jedan poslanik. Uprkos neprestanim apelima predstavnika Komiteta nosiocima vlasti, neophodni zakoni još uvek nisu doneti.

Bezbednost saobraćaja u Srbiji uređena je velikim brojem normativnih akata. Za same učesnike u saobraćaju najbitniji propis je Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS), koji je na snazi još od 1988. godine. Takođe, veoma je značajan i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZBS) iz 1982. godine. Ova dva zakona u budućnosti treba da zameni novi Zakon o bezbednosti saobraćaja čiji nacrt je izrađen još 2005. godine, a čije je usvajanje za sada neizvesno.

Još neki zakoni doneti pre više od 20 godina:

Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju na putevima (1982); Pravilnik o ukupnom trajanju vremena upravljanja vozilom, odmorima vozača i načinu rada udvojenih posada na vozilima, u obimu koji utiče na bezbednost upravljanja vozilom (1983); Pravilnik o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju (1990); Pravilnik o načinu polaganja vozačkog ispita (1983); Pravilnik o uslovima za rad centra za obuku vozača (1983)

(Prema podacima Komiteta za bezbednost saobraćaja)

godišnji prosek 1990 – 2007 – poginulih: 1100

2008. na putevima Srbije:

Svakoga dana u Srbiji prosečno:

Najčešći vidovi saobraćajnih nesreća sa smrtnom posledicom su:

Najveći broj nesreća sa smrtnim ishodom dešava se:

 

Slušaj Velje Ilića – sumarno

Ilić je u Skupštini protestovao zbog toga što je na pozivnicama za proslavu Dana državnosti Srbije, na hrišćanski praznik Sretenje, potpisan Rasim Ljajić.

“Vi idete Karađorđu u posetu u Orašac, a pozivnice šalje Rasim Ljajić, moj drug, svaka čast, ali to je vređanje dostojanstva ove države, Karađorđa, to je uvreda za sve što je srpsko”

Osude ove izjave stigle su sa svih strana, sem od DSS-a, srpskih radikala i naprednjaka.

Sam ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić nije želeo da komentariše izjavu šefa poslaničke grupe Nove Srbije Velimira Ilića.

“Nemam ništa pametno da kažem, sve što bih rekao bilo bi ili patetično, stereotipno ili konfliktno. Ja ne želim nijedno od to troje. Jedino sam zabrinut ako tako govore ljudi koji kažu da su moji prijatelji. Šta li mi tek misle oni koji to nisu?”

Predsednik Srbije je razmišljao, pa posle dva dana, na proslavi Dana državnosti rekao:

“Srbija se nikada više neće deliti ni po veri ni po nacionalnosti, svi smo mi ravnopravni građani jedne jedinstvene Srbije, svaki ministar, državni službenik i poslanik mora biti uvek u službi građana i da se ponaša dolično i skromno, a ne arogantno i bahato.”

Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan rekla je da lider Nove Srbije Velimir Ilić mora da bude kažnjen jer je na najgrublji način zloupotrebio skupštinsku govornicu i instituciju parlamenta za širenje mržnje i nacionalne netrpeljivosti.

G17 plus je zbog Ilićeve izjave  saopštenjem zatražio reakciju tužilaštva. “Pozivamo tužilaštvo da u najbržem roku odreaguje povodom incidenta u kom su prekršeni Ustav Srbije i Zakon o političkim organizacijama, koji zabranjuju diskriminaciju po verskoj i nacionalnoj osnovi”.

Socijaldemokratska unija osuđuje izjavu kojom Velimir Ilić “po ko zna koji put širi govor mržnje i nacionalnu i versku netrpeljivost i do kraja urušava dostojanstvo Skupštine Srbije”.

TV B92 pokušala je da stupi u kontakt i sa liderom DSS-a Vojislavom Koštunicom da bi dobila reakciju na nastup lidera Nove Srbije Velimira Ilića. I pored faksa i poziva toj stranci, TV B92 nije uspela da dobije izjavu lidera DSS-a .

Portparol DSS-a Andreja Mladenović, međutim, kaže da je predsednik Nove Srbije Velimir Ilić u Narodnoj skupštini dao veoma jasna obrazloženja svoje izjave o proslavi Dana državnosti, ocenivši kritike vlasti kao politički marketing.

“Svako dalje insistiranje posle njegovog objašnjenja da je reč o navodnom govoru mržnje predstavlja manipulaciju i politički marketing vladajuće koalicije”

Ministar za rad i socijalnu politiku i lider Sandžačke demokratske partije posetio je Ilića u bolnici, a svoj gest objasnio “ljudskim, ali i političkim razlozima”.

“Želeo sam, pre svega, da posetim Ilića čije je zdravlje ugroženo, ali i, politički, da stavim tačku na celu tu priču. Nadam se da će svi iz ovog slučaja izvući pouku i da u Srbiji više neće biti podela po nacionalnoj osnovi”

 
Pripremio Miloš Ćirić

Peščanik.net, 19.02.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK