Sigurna kuća za srpsku kraljicu
Od trenutka kada je avion u kome je doputovala bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić sleteo na beogradski aerodrom, Plavšićeva je pod zaštitom MUP Srbije. Policija će obezbeđivati Plavšićevu sve do konačne procene njene bezbednosti, koju ovoga trenutka obavljaju domaće tajne službe, rekli su čelnici MUP Srbije dnevnom listu Blic.
Milorad Dodik, premijer Republike Srpske i štićenik Biljane Plavšić koga je 1996. predložila za premijera, dočekao je Plavšićevu na aerodromu i ispratio je u njen stan u Katanićevoj ulici u Beogradu gde će sa porodicom provesti neko vreme, a zatim otići u Banja Luku.
Milorad Dodik je rekao da je imao “moralnu, političku i ljudsku obavezu” da sačeka bivšu predsednicu RS Biljanu Plavšić u Beogradu nakon puštanja iz zatvora i doprati je do stana u Beogradu.
Novinarima RTS-a tom prilikom je bilo dozvoljeno da naprave kratki intervju sa B. Plavšić.
Plavšić: Samo nekoliko reči mogu da vam kažem… Šta hoćete da čujete?
RTS: Da li ostajete u Beogradu sa svojom porodicom?
Plavšić: Ostajem, ali jedva čekam da odem u Banjaluku da vidim ih sviju. Imam puno prijatelja tamo.
RTS: A kakav je osećaj biti na svojoj zemlji?
Plavšić: Nemojte me to pitati… I recite drugima da ću misliti na vas. Prvi dan slobode… u deset godina.
Kada su tokom rata u BiH paravojne srpske formacije započele akcije etničkog čišćenja, Biljana Plavšić je bila očarana koljačkim pohodom Željka Ražnatovića Arkana u Bijeljini, na čemu mu je lično i na licu mesta čestitala.
Kada sam vidjela šta je napravio u Bijeljini, zamislila sam da su sve njegove akcije takve. Rekla sam – ovo je srpski heroj. On je pravi Srbin, to je vrsta čovjeka kakvog trebamo, rekla je Plavšićeva.
1993. izjavila je za novosadski Svet: Preferirala bih da se čitava Istočna Bosna očisti od Muslimana. Kada kažem ‘očisti’, ne želim da me se doslovno shvati i misli na etničko čišćenje. Oni su prikačili ovu oznaku ‘etničko čišćenje’ jednom savršeno prirodnom fenomenu i karakterizirali ga kao ratni zločin’.
U istom intervjuu Muslimane je definisala kao genetski deformisane ljude: To je istina. To je genetski deformisani materijal koji je prigrlio Islam. I sada sa svakom nasljednom generacijom taj gen postaje koncentriran. Postaje sve gori i gori, jednostavno postaje izražajan i diktira njihov stil mišljenja i ponašanja, koji je ukorijenjen u njihovim genima. Ne želim im ništa dobro. Ali zbog vlastitog mira, moram im dati nešto, mjesto gdje će organizovati svoje živote, tako da me stalno ne uznemiravaju. To je kako ja razumijem tih 30 posto.
Jedna od njenih najpoznatijih izjava je da “ako od 12 miliona Srba pogine njih 6 miliona, barem će ostatak živjeti lijepo”.
O superiornosti Srba govorila je više puta, jednom i u intervjuu beogradskoj Borbi 1993: Srbi iz Bosne, posebno oni koji žive u pograničnim regijama, imaju razvijenu specijalnu sposobnost da osjete opasnost po naciju i da razviju mehanizme samozaštite. U mojoj porodici uvijek je govoreno da su Srbi iz Bosne bolji od onih iz Srbije. Kao biolog znam da je najbolja sposobnost da se prilagode i prežive kod onih vrsta koje žive odmah do drugih koji su im prijetnja. Tako da je odvojenost Srba od drugih nacija i prirodan i potreban fenomen.
Slobodana Miloševića je smatrala izdajnikom srpskog naroda zbog njegove podrške Vens-Ovenovom planu i odbila da se rukuje s njim, dok je sam Milošević tokom rata izjavio da je Biljani Plavšić mesto na psihijatriji.
Vojislav Šešelj je tokom rata smatrao da su „njene pozicije veoma ekstremne”, zbog čega su je zvali srpska kraljica.
Atlas zločina
Direktor Informaciono-dokumentacionog centra (IDC) Mirsad Tokača objavio je da je jedinstvena baza podataka o stradalima u ratu u Bosni i Hercegovini gotova i da će 4. novembra biti dostupna svim korisnicima Interneta pod nazivom Bosanski atlas zločina.
Atlas će se koristiti uz pomoć programa Google earth, a korisnici će na karti BiH birati mesto ili grad u kome se dogodio zločin. Po odabiru lokacije, pojaviće se svi dostupni podaci o konkretnom zločinu i stradalima.
Popisali smo žrtve sa imenima, prezimenima i nacionalnom pripadnošću. U našem atlasu pronaćićete i podatke o masovnim grobnicama, srušenim džamijama, crkvama i ostalim ratnim stradanjima. Kritičarima mogu da poručim da i oni uzmu i urade nešto. Podatke smo prikupili još pre nekoliko godina i oni su se neznatno promenili. Do sada smo utvrdili da je u BiH ubijeno ili nestalo 98.000 ljudi. Od toga je 96.000 ubijeno, a dve hiljade su ljudi koji su umrli od posledica rata, poput gladi, zime ili nedostatka lekova. Sada sa sigurnošću mogu da tvrdim da se ovi brojevi ne mogu promeniti za procenat gore ili dole i da konačna brojka stradalih u BiH ne može preći sto hiljada, rekao je Tokača za Novosti.
Među žrtavama najviše je Bošnjaka (64.036 ili 66%), slede Srbi (24.905 ili 25%), zatim Hrvati (7.788 ili 8%) i 498 ljudi ili 0.49% čija je nacionalna pripadnost nepoznata. Najviše je stradalo muškaraca 87.451, a ubijenih žena je 9.756.
Rejting
Prema poslednjem Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija zauzima 85. mesto na listi 134 zemlje, što je svrstava u zemlje niske konkurentnosti u svetskim i regionalnim okvirima.
Srbija se nalazi na začelju grupe od 27 tranzicionih zemalja i zemalja druge faze razvoja koje teže povećanju ukupne konkurentske pozicije. Zato se Srbija nije preselila u sledeću fazu razvijenosti (što je uspelo Čileu, Rusiji, Latviji, Litvaniji, Poljskoj i Turskoj).
Analiza Svetske banke, Poslovanje u 2009, ukazuje na pogoršanje poslovnog ambijenta, usporavanje reformi i Srbiju lidera iz 2005, koji u međuvremenu nije napravio nijedan krupniji pomak, spušta za još tri – na 94. poziciju na rang-listi 181 zemlje. Srbija se jedino na poslednjem testiranju popravila u uknjižbi imovine, a najslabije je rangirana u kategoriji izdavanja dozvola (173. mesto) i po komplikovanim poreskim procedurama.
U poslednjem UNDP Izveštaju humanog razvoja za 2008/2009. godinu Srbija zauzima 67. mesto u svetu po nivou humanog razvoja koji govori o postojanju uslova da ljudi u jednoj zemlji žive dug i zdrav život, da su obrazovani, da imaju pristup sredstvima neophodnim za pristojan životni standard i mogućnost da učestvuju u životu zajednice.
Srbija je na 36. mestu u svetu po indeksu migracije stanovništva. Od ukupnog broja stanovnika 6.8% je otišlo iz zemlje, ili njih blizu 675.000. Skoro tri četvrtine migranata iz Srbije nastanjeno je u Evropi.
2007. godine Srbija je bila na visokom 6. mestu po broju akademskih građana koji su napustili zemlju, od 131. zemlje, Srbija je u najužoj grupi zemalja šampiona u “odlivu mozgova”.
Sprega vlasti i kriminala
Počelo je suđenje bivšem gradonačelniku Zrenjanina i visokom funkcioneru Demokratske stranke Goranu Kneževiću i još 21 osobi, optuženim za malverzacije sa građevinskim zemljištem.
Optužnica Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal tereti ih da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe kroz više malverzacija sa građevinskim zemljištem u Zrenjaninu od 2006. do 2008. godine protivpravno prisvojili najmanje 150 miliona dinara.
Nisam kriv, sporovodio sam državnu politiku na lokalnom nivou na najbolji mogući način. Nisam oštetio javne finansije, naprotiv, uvećao sam ih i nisam stekao nikakvu imovinsku korist, rekao je Knežević na početku suđenja.
On kaže da je proces protiv njega montiran i to iz najmanje dva razloga:
Prvi je njegovo neslaganje s vrhom Vojvođanske vlasti, a pre svih s predsednikom pokrajinske vlade Bojanom Pajtićem, koji nije želeo da podrži koncept ekonomskog razvoja i decentralizacije, dok je drugi razlog lične prirode, jer se usprotivio zapošljavanju u lokalnoj samoupravi supruga i prijateljica policijskih inspektora, od kojih je jedan potpisao krivičnu prijavu protiv njega.
Iako je govorio sat vremena, Goran Knežević nije rekao ništa o novcu koji je pronađen u njegovom privatnom sefu, a za koji je tvrdio da je deo donacija za Demokratsku stranku.
Pored Kneževića, kao pripadnici građevinske mafije optuženi su i koordinator za oblast privrede opštine Zrenjanin Ivan Dević, zrenjaninski načelnik Odeljenja za poslove urbanizma Nikola Halas, vlasnik agencije Gvozden Uglješa Grgur, Bratislav Tomić, Milan Milošev, David Dimić, Marijana Šarenac.
Među optuženima su i Branko Savković, direktor Direkcije za izgradnju grada, Laslo Fuks, Božidar Đurica, Milorad Ponoćko, Mile Unčanin, Vladan Racić, Đorđe Matić, Ranko Babović, Milorad Smiljković, Mladen Živković, Miloš Baždar, Dragan Đorđević i Mile Jerković.
Geografija
Abdulah Gul, prvi turski predsednik koji je u posetu Srbiji došao posle 23 godine složio se sa predsednikom Tadićem da su odnosi Turske i Srbije u poslednjih godinu dana u velikom usponu i da se dve zemlje međusobno smatraju za ključne za stabilnost na Balkanu, kao i u regionu Bliskog Istoka.
Nakon razgovora u četiri oka koje je vodio sa Borisom Tadićem, Gul je na konferenciji za novinare rekao da su odnosi dve zemlje dostigli najviši nivo: Turska i Srbija imaju odnose koji se zasnivaju na prijateljstvu, ali i bezbednsoti. Iako nemaju zajedničku granicu, Turska Srbiju doživljava kao suseda.
Predsednik Srbije Boris Tadić složio se sa ocenom da su odnosi dve zemlje odlični i pored toga što ima pitanja oko kojih ne dele isto mišljenje poput Kosova – čiju je nezavisnost Turska među prvima priznala.
O nemerljivo značajnom geostrateškom položaju Srbije Tadić kaže: Turska sa one strane Bosfora i Srbija sa ove strane Bosfora predstavljaju ključne i nezaobilazne činioce za politiku mira i sporazumevanja. Snažno podržavamo jedni druge na putu evropskih integracija, u saradnji u okviru programa Partenrstvo za mir. Srbija smatra Tursku za jednu od najznačajnijih globalnih činilaca politike danas, kao što je Turska nezaobilazna u rešavanju globalnih problema, tako je i Srbija apsolutno nezaobilazni činilac u rešavanju regionalnih problema i politike na prostoru jugoistočne Evrope.
Navijač
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić pohvalio se u emisiji Utisak nedelje da sve zemlje zapadnog Balkana imaju evropsku budućnost i da će biti članice Evropske unije, ali da samo Srbija među njima ima punu i bezrezrevnu podršku Rusije.
Jeremić misli da je Evropska komisija ove godine objavila najbolji izveštaj o Srbiji do sada i kaže da se pokazalo da, idući prema EU, možemo biti najbolji prijatelj Rusije, koja podržava evropske integracije Srbije.
Jeremić upozorava da će se proces proširenja Unije odvijati teže nego do sada, ali da će Srbija nastaviti da čini sve kako bi postala članica EU.
Novac ruskog kredita od milijardu dolara, kaže Jeremić, biće raspoređen na sledeći način: 200 miliona dolara namenjeno je budžetu, dok će preostalih 800 miliona dolara biti upotrebljeno za izgradnju infrastrukturnih objekata, pre svega železnice.
Na samom kraju razgovora, autorka emisije ga je pitala za koga će navijati u predstojećem fudbalskom meču između Rusije i Slovenije. Jeremić je rekao da ne bi bilo korektno da se javno izjasni o tome, ali je zagonetno rekao da će navijati za onu stranu “na kojoj mu je srce.”
Gasprom siti
Beogradski list Sport piše, a Blic prenosi da će fudbalski klub Crvena zvezda i ruski gigant Gasprom saopštiti detalje ugovora u prvoj polovini novembra, ali i da je već sada izvesno da će u sklopu dogovora Marakana morati da promeni ime u Gasprom Arena.
I pored informacija da se partnerstvo sa Rusima odlaže do 2010. i da Gasprom nije zadovoljan time što je informacija o pregovorima procurela u javnost, najviše zatezanja kod Rusa postoje oko toga koja će od “sestrinskih” kompanija ući na ovdašnje tržište, preciznije, čije ime će fudbaleri Zvezde nositi na svojim dresovima.
Ukoliko stadion Crvene zvezde promeni ime, onda će klub ući u istoriju svetskog fudbala kao institucija koja je za nikad manji novac, kako se spominje oko pola miliona evra godišnje, dozvolila da se preimenuje kultno ime stadiona i objekta na kojem igra reprezentacija Srbije.
Pripremio Miloš Ćirić
Peščanik.net, 29.10.2009.