Izgleda da beli listići i posle parlamentarnih izbora, na kojima su oni imali najviše smisla, ne prestaju da izazivaju polemike i nedoumice. Nije to čudo, jer beli listići su nešto poput ogledala u kojima se svako odlično ogleda, ali čija se unutrašnjost teže otkriva. Zbog toga ima toliko teorija o motivima i posledicama belih listića koje su često kontradiktorne. Beli listići su poput šifre koja otkriva oblik sistema u kome živimo.
Ali, pre nego se opet vratimo na njih, da vidimo šta se to desilo na ovim izborima. Dakle, izbori su bili vežba iz uniformisane propagande, doslovno gubljenje vremena. Ali je rezultat izbora ipak nešto otkrio: želje birača su više levo nego što su bile. URS i Preokret, stranke koje su kritikovale buduće koalicione partnere sa neoliberalnih pozicija jedva su prešle cenzus, dok je stranka koja je imala jedan ad hoc smišljen levi program osvojila duplo više glasova. To je ceo sistem dovelo u probleme jer su ovi izbori zapravo bili organizovani da bi se podržale „dalje reforme“, a rezultat je takav da birači tendiraju da ove reforme ne podržavaju. Naše ekonomiste to nije omelo: oni misle da na sva leva obećanja treba jednostavno zaboraviti i krenuti planiranim putem. Ionako su stranke bivše vlade osvojile većinu, s tim da sada postoji i alternativa sa Preokretom.
Da bi objasnili o kojoj se tu dinamici radi trebalo bi da se podsetimo pojma svite. Svita je grupacija koja se okuplja oko nekog dvora ili dvorske stranke – kod nas je to DS – i koja sa pozicija neke vrste nezavisnosti podržava ideologiju dvorske stranke, ali ima zamerke na kadrove, tempo, pojedine odluke, kompromise itd. Svita je tako čuvar čistote ideologije stranke, a pošto je dvorska stranka u prilici da pravi kompromise, svita se predstavlja i kao moralni autoritet koji je dosledan ideologiji. Da bi se više približili našoj situaciji: vojnici svite su tzv. analitičari, ekonomski ili politički (na primer, uzmite izjave bilo kog analitičara, napišite imena stranaka na vrh kolona jedne tabele i gledajte koje od njih izjave analitičara favorizuju – izgled tabele će biti sasvim jednoobrazan).
Svita, dakle, podržava zvaničnu ideologiju sa pozicije stručnjaka, profesora i analitičara, a osim toga, služi tome da isprati dnevne potrebe stranačke propagande i kritikuje finese na taj način amortizujući nezadovoljstvo prema dvoru. Kod nas se stvar unekoliko komplikuje zbog toga što mi imamo ne sasmo svitu analitičara, nego i svita-stranke. U odnosu na DS, te stranke su LDP i URS. U našem sistemu LDP služi tome da se zalaže za „ubrazanje reformi“ i na taj način privlači glasače koji veruju u zvaničnu ideologiju, ali su nezadovljni kompromisima koje pravi dvor. Stranka je svita-stranka, jer iako je u stanju da kritikuje dvor, ne ostavlja nikakvu dilemu da će na kraju koalirati sa dvorom. U tom smislu, nisu u pravu oni koji misle da su beli listići, potisnuvši LDP u Beogradu ispod cenzusa, na taj način osnažili Đilasa i DS. Đilasova pozicija bi bila osnažena i ovako i onako.
Sad kad su nam jasni pojmovi svite i svita-stranaka, lakše je objasniti zašto su beli listići izazvali toliko odijuma u delu javnosti. Oni su po svom pojmu suprotnost sviti. Pošto se tu radi o neglasanju ni za jednu stranku, zbog procene da postoje dobri i nezavisni razlozi da se ne glasa ni za jednu od naših stranaka, oni ne štite nijedan dvor. Ono što ih povezuje je to saznanje da dvorovi nisu vredni glasa, ali ni da svite ni svita-stranke nisu moralni korektiv sistema, nego neka vrsta glumaca u jednom političkom pozorištu. Svi rascepi u LDP su išli po toj liniji – dok su se jedni odlučivali da striktno igraju ulogu svita-stranke drugi su tražili da stranka zaista bude korektiv i da se drži nekih principa. Ideja belih listića nastala je kada je kritičnoj masi ljudi ova igra postala jasna, makar onda kada ju je Vesna Pešić eksplicite opisala.
Dalji problem je još finije strukture. Vi možete doći do uvida o neprincipijelnosti celokupne političke klase, a da ne dovedete u pitanje samu dominantnu ideologiju sistema – u našem slučaju, neoliberalizam. Tada se vi stavljate u ulogu autentičnog korektiva – svi su korumpirani, niko se ne drži onoga što govori. Međutim, na taj način još niste doveli u pitanje ono što se govori. To je, po mom sudu, i problem koji se trenutno u euforiji koju izaziva pažnja usmerena na bele listiće ne vidi. Sami zagovornici belih listića se verovatno razlikuju po tome da li neoliberalizam podržavaju – ali ne podržavaju one koji treba da ga sprovedu – ili ne podržavaju sam neoliberalizam.
Na primer, mislim da je jedan od razloga zašto se Teofil Panćič nije pridružio pokretu u tome što on neolibaralizam podržava i zbog toga jednostavno ne vidi u čemu je problem. A ako taj problem ne postoji, onda bele listiće logično vidi kao frustrirane LDP glasače ili funkcionere koji imaju osvetničke motive prema LDP-u. To važi i za druge polemičare koji su govorili protiv belih listića. Možda oni zaista poznaju samo onakve precrtavače koje opisuju.
Nego da ostavimo to sad, pa da vidimo šta sa rezultatima izbora. Trenutni problem je to što je porasla stranka koja simbolizuje protivljenje daljoj tranziciji, dok bi buduća vlada trebalo da je nastavi, zajedno sa tom strankom. Stranke koje su trebale da daju pogon na tom putu, jedva su prošle. Danas izgleda da će buduću vladu napraviti DS, SPS i LDP, jedino je problem to što je SPS ta za koju svi kažu da je pobedila. Međutim, za sam SPS problem je u tome što je to stranka koja nema svitu (ni svita-stranku) pa je njena pozicija slaba. Zbog toga se Dačićevo uverenje da će biti premijer istopilo za dva dana. Drugim rečima, iako rastu leva očekivanja birača, mi niti imamo zaista levu stranku, niti imamo javnost koja se jasno protivi neoliberalizmu. Po tome se trenutno razlikujemo od većine evropskih država.
Naš politički život se mahom kreće u okviru dinamike „zli protivnici“ – dvor – svita. Napetosti u njemu ne proizvodi politička utakmica, kamoli javna debata, nego borba na život i smrt sa protivnicima u vreme izbora i ideološka monolitnost uz fingiranu kritiku od strane svite i svita-stranaka. Buduću vladu će nekako napraviti stranke koje sam pomenuo i, po svoj prilici, ona će polako, uz pomoć kontrole medija i svite, krenuti u ostvarivanje sasvim suprotnih obećanja onima koje su data pre izbora, pogotovu onima koje je davao SPS, dovitljivo uletevši u prazan levi prostor. Da bi se taj jaz prikrio, očekuje nas još veća stega nad medijima i još polarizovanija scena na dobro i zlo.
Pošto će u vladi biti ideološki heterogene stranke, politika vlade će se zasnivati samo na najopštijim ideološkim obrascima koji su bili isprobavani i u kampanji – jasno, odlučno, čvrsto, autoritet, istina, stručnost, sigurnost (strah) itd.
Jedino možda ostaje nada da će frekvencija ovih reči i pojavljivanja jednih te istih analitičara na televiziji dovesti recimo do misterioznog zujanja u glavama toliko ljudi koliko je dovoljno da se počnemo buditi iz ovog matriksa.
Filozofija.info, 11.05.2012.
Peščanik.net, 11.05.2012.