Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

Znate ono kako se nekako odmah oraspoložite kad vam neko kaže da baš dobro izgledate tog dana ili vam se samo jako obraduje kad vas vidi? E, pa, znaju to i muzičari – zato publici kažu kako se posebno raduju koncertu u baš tom gradu, pa pozdrave publiku na početku i na kraju koncerta: hvala, Beograde, bili ste divni… A znaju bogami i političari.

Ova vlast – nimalo slučajno jer su mnogi ljudi isti – koristi taktiku iz Miloševićeve ere. Pričaju nam kako smo divni, maltene besprekorni (”nebeski narod”) i kako su oni na vlasti samo zato da bismo mi najzad dobili tretman koji smo svojom divnoćom (i svojim budućim glasanjem, naravno) zaslužili. I da će oni dati sve od sebe da i mi jednog dana imamo sve ono što nam po pravdi pripada.

Ali…

U Miloševićevo doba to ”ali” je bila svetska zavera, u ovo doba to je zavera manjih dimenzija, ali ništa manje zlonamerna i opasna. Zavera stranih zvaničnika, tajkuna, lobija, plaćenika, pa čak i zviždača i tviteraša… samo da bi sprečili dobre ljude na vlasti da izvrše reforme.

No, pošto ova zavera nikako da pokaže neke vidljive rezultate (uspeva samo da iznervira premijera, a to, priznaćete, i nije neko opravdanje za neuspeh vlasti), vlast je bila prinuđena da raspiše izbore za prave ometače i kočničare.

Ako sve bude išlo po planu, u skupštinu će ući oni koji su protiv reformi i Evropske unije, pa će vlast najzad moći da se pred domaćom i stranom javnosti podiči kako zaista ima one koji je opstruiraju i zbog kojih eto ne može da ispuni data obećanja.

A dok se to ne desi, vlast će morati da se zadovolji ovim što za sada ima na lageru. Nije to baš nešto impresivno, ni po učinku (zviždanje) ni po brojnosti (mnogo su brojniji spontano okupljeni pružaoci podrške), ali će valjda poslužiti za pred izbore. Biće to makar nekakav, doduše, bedan povod da vlast nastavi da se vajka kako su joj protivnici brojniji i glasniji od nje. Mada, kad bi, slično poligrafu, postojao i neki ”kukumer” javnog govora – on bi nepobitno utvrdio da mnogo više vlast kuka koliko joj teško pada da vlada nego što građani kukaju koliko im teško pada vladavina te vlasti.

Sa druge strane, kako da se vlast bori za vlast ako ne kuka? Pa neće valjda da se za izbore osloni samo na svakodnevna svečana otvaranja? Jer, šta ako se birači toliko uljuljkaju u uspeh pa ne izađu na izbore (što smo već viđali)? Osim toga, poznato je da se ovdašnji glasači lakše odlučuju protiv koga su nego za koga su, pa će vlast dati sve od sebe da imamo protiv koga da glasamo. (Kao da već četiri godine ne daje sve od sebe da imamo protiv koga da glasamo.)

Peščanik.net, 01.02.2016.

Srodni linkovi:

Vesna Pešić – Šta je tema ovih izbora?

Saša Ilić – Svileni gajtan

Vladimir Gligorov – O prevremenim izborima

Vladimir Gligorov – Strategija reformi i izbori

Aleksandar Bošković – Zašto su Srbiji potrebni izbori

Dimitrije Boarov – Izbori i reforme

Vladimir Ilić – Izbori i javno mnjenje

Sofija Mandić – Pun mandat

Nadežda Milenković – REM vam se na ton film

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)