Teško je tačno izračunati, ali skoro bih se kladio da najveću kilometražu u dosadašnjoj, inače bledoj, izbornoj kampanji ima vršilac funkcije ministra privrede Igor Mirović. Ako bi se pravila neka rang lista, onda bi ispred Mirovića eventualno mogli da budu operativci u policijskim uniformama na stalnoj izbornoj usluzi ovima što hapse i bore se protiv raznih mafija. Osim kilometraže, VF ministra čini se da knjiži i najveće efekte (da ne kažem, popularnost) jer osim predizbornih obećanja Mirović deli i – pare.
Sistem je već uveliko razrađen, svi oni kojima je prethodnih meseci Mirovićev prethodnik Saša Radulović “naneo teške psihičke i finansijske boli”, sada su se udružili da to naplate od države. Skoro svakog dana u nekom delu naše države bukne poneki štrajk radnika koji, po navici, istrče i legnu na železničku prugu ili autoput. Čim se ulogore na magistralnoj pruzi ili carskom drumu, odmah “pišu sitno pismo” Vučiću (ponekad i Dačiću, valjda zato što znaju ko drži pare) da reši njihov problem, jer znaju da Vučić mora da odreši kesu ako misli da oni za njega glasaju 16. marta. Najčešće traže – neisplaćene plate, overene zdravstvene knjižice i posao. “Naš problem može da reši samo Vlada u Beogradu”, plebiscitarno se na barikadama izjašnjavaju oni što logoruju na srpskim koridorima. Pošto je Vlada, je l’ te, tehnička (što će reći neovlašćena da dreši kesu), onda na pregovore s potencijalnim biračima (nezadovoljni radnici) kreće neustrašivi vršilac funkcije Mirović – ovde obeća isplatu dve-tri zaostale plate (obavezno u predizbornom periodu), onde u ime države obeća šivenje policijskih uniformi, tamo isplatu otpremnina, a overa zdravstvenih knjižica obavezna je stilska predizborna figura.
Evo kako to izgleda: radnici Fabrike sedišta iz Priboja štrajkuju da bi dobili minimalac, overene knjižice i posao. Direktor te fabrike Dragiša Živković otišao je po pomoć u Ministarstvo privrede. “Neću se vraćati iz prestonice dok se ne reši problem ove fabrike”, rekao je Živković. A radnici prete da će njihov štrajk “biti radikalizovan poput radničkih protesta organizovanih ovih dana širom Srbije”. Eto.
Zato VF ministra ekonomije nije čekao da mu u goste dođu radnici Fabrike vagona nego im je otišao “na noge”, odnosno na prugu Kraljevo-Kosovska Mitrovica i Kraljevo-Požega koju deset dana drže u blokadi. “Očekujemo ministra u Kraljevu”, poručili su radnici Fabrike vagona kojima su se pridružile kolege iz Magnohroma, Gibnjare i Plastmetala. I Mirović se “nacrtao” na radničkim barikadama.
A problem u Fabrici vagona su dvadesetak neisplaćenih zarada, konkretno hitna isplata četiri zaostale zarade “keš franko dlan” i overa zdravstvenih knjižica. Mirović je u Kraljevu izrekao strašnu optužbu na račun Vlade – “država je finansijski pomagala realizaciju poslova u Fabrici vagona, ali se ne zna na šta su ta sredstva otišla. Nemoguće je da država sa više stotina miliona pomaže fabriku, a da radnici od toga nemaju ništa”.
Kad ih je uverio u iskrene namere Vlade, radnici su poslušali ministra i odblokirali prugu, iako dan ranije nisu hteli da usliše molbe grupe radnika tri kraljevačke firme koji su tražili od štrajkača da se sklone s pružnog prelaza da bi mogli da prođu kamioni s robom njihovih fabrika.
Magistralni put Beograd-Mladenovac blokirali su radnici fabrike Keramike Mladenovac nezadovoljni zbog dvadeset zaostalih plata. “Pisali smo Nikoliću, Vučiću i Dačiću i nastavićemo s blokadama dok naš problem ne bude rešen”, zapretili su “keramičari”.
S parolom “Vlada je naš vlasnik” zaposleni u privrednom društvu “24. septembar” blokirali su magistralni put kroz Užice prema Zlatiboru. Oni traže isplatu dvadeset osam zaostalih plata i pripajanje firme EPS-u. “Idemo do kraja”, poruka je ovih radnika koji svoje zahteve šalju isključivo na jednu adresu – Nemanjinu 11.
Predizborno špartajući po Srbiji, ministar Mirović stigao je i u Vranje da raskrči od radničkih barikada autoput Beograd-Skoplje i uveri radnike tekstilnog kombinata Jumko da će Vlada pomoći u rešavanje njihovih problema, najpre u isplati zaostalih plata i overi zdravstvenih knjižica, ali i u novim poslovima šivenja uniformi za policiju. Finalni dogovor o pomoći Vlade da se “unapredi poslovanje kompanije Jumko” postignut je ipak u Nemanjinoj 11, uz prisustvo tehničkog premijera Dačića.
Radnici smederevskog Želvoza koji su mesec dana držali zgradu Opštine pod okupacijom nisu imali poverenja u Mirovića, nego su tražili “samo Vučića” i u razgovoru s prvim potpredsednikom Vlade dobili usmene garancije da će biti rešen problem s otpremninama i socijalnim programom. “Vlada Srbije će ono što je obećala i ispuniti i biće završeno sve za radnike Želvoza”, rekao je Vučić i dodao da je o problemima radnika Želvoza razgovarao sa ministrom finansija Lazarom Krstićem i da su ti problemi rešeni.
I zaposleni u Elektroprivredi Srbije pretili su generalnim štrajkom ukoliko im Vlada ne poboljša uslove rada, ako se usudi da im smanji plate, ne dozvoli novo zapošljavanje i ne odobri isplatu pozajmice od 50.000 dinara. Na pregovore su poslati (resorna) ministarka Zorana Mihajlović i ministar finansija Lazar Krstić. Posle višenedeljnih pregovora Vlada je ispunila “skoro sve” zahteve radnika. Odnosno ispunila im je ključni zahtev – da dobiju zajam od vlastite firme (i da im se poboljšaju uslovi rada), a sindikat je velikodušno privremeno odustao od drugih zahteva uz objašnjenje da “ima razumevanja za ekonomske i političke uslove zbog predstojećih parlamentarnih izbora”.
Izborna kampanja (takoreći) tek je počela, partije i političari se zahuktavaju, ali ni radnici ne miruju nego se organizuju da naplate sve ono što do sad nisu. “Kad ćemo, ako sad nećemo”, izborni je slogan onih koji veruju da je sada najbolje vreme za trgovinu s političarima po sistemu – vi nama pare, mi vama glasove.
Nije to ništa novo. Radili su to i Tadić, i (naročito) Dinkić, i Ilić, i Ljajić… Ali, prvi put za ove izbore ozbiljno se pripremila i srpska “radnička klasa”, računajući da je došlo vreme da kapitalizuje (unovči) svoju poziciju i tako cementira propast Srbije.
Ministri dele novac iz budžeta kapom i šakom na svakoj od barikada, radnici su rešeni da naplate sve svoje muke, a šta će biti s državom (budžetom) – o tome će sutra misliti nova Vlada.
Bilo je odmah posle raspisivanja izbora pravljenja računica koliko će ovi prevremeni parlamentarni izbori koštati poreske obveznike, pa su se kobajagi računali troškovi putovanja političara po stranačkim skupovima, štampanja listića, honorara kontrolora i članova izbornih komisija… Niko se nije setio da u tu sumu upiše troškove ucene političara i potkupljivanja radnika. Niko se nije setio jer do sada to nije bilo tako transparentno kao sada. Maske su pale, radnici “koriste priliku”, a političari daju pare “kao da nisu njihove”.
Koliko će koštati kampanja?
Videćete, koštaće nas “kao svetog Petra kajgana”. I mnogo više od onog sitniša koji se zove “budžetska rezerva” koju je Vlada namenila za prevremene izbore.
Mogu da se kladim da će prvi posao nove Vlade biti – rebalans budžeta. To je paprena cena koju ćemo platiti za ovo što sada u izbornoj kampanji radnici i političari trguju. Odluka o rebalansu biće neminovna da država ne bi bankrotirala.
Ali, ni to neće biti kraj naših muka. Kraj godine donosi novu strepnju finansijskog kraha države ako sve ostane po starom “koalicionom dogovoru” kukavičke političke elite i potkupljivih ražalovanih radnika.
Peščanik.net, 24.02.2014.