Sad je, posle javnog istupa ministra privrede i finansija Mlađana Dinkića, jasno zašto je nova Vlada Srbije morala da bude formirana odmah posle izbora (a najdalje za tri-četiri nedelje), na šta su inače ukazivali mnogi ekonomisti. Naši političari proćerdali su dva ključna meseca, da bi tri meseca posle izbora Dinkić priznao da je ova godina za Srbiju – IZGUBLJENA.
Takav luksuz, kao što su nam priredili razni koalicioni partneri trgujući s dobitnom kombinacijom pri formiranju Vlade, sebi nisu smele da priušte ni države u mnogo boljoj poziciji usred krize.
Da je Vlada formirana u junu, da je Parlament danonoćno zasedao donoseći antikrizne mere i zakone, da su novi ministri zasukali rukave prvog radnog dana – ekonomski spas Srbije počeo bi 1. avgusta. Da, 1. avgusta; onda bi postojala realna šansa da država do kraja ove godine uštedi milijardu evra i otkloni sve opasnosti od mogućeg bankrota njenih finansija. Taj posao (ušteda milijardu evra), država će lagodno i bezbrižno ostaviti za dogodine, kao da u budžetu već sad ne otkucava tempirana bomba.
Ovako, sve mere ostavljene su za – 1. oktobar. Naravno da je onda četvrti kvartal nedovoljan period da se bilo šta uradi i da se spase godina. Umesto da proglasi elementarnu nepogodu u javnim finansijama, Parlament je „pucao“ Srbiji u nogu baveći se okupacijom Narodne banke, a onda je otišao na „zasluženi“ kolektivni godišnji odmor. Argumenti da tek treba sagledati situaciju su besmisleni, jer dva od tri koaliciona partnera nove Vlade sedela su i u prethodnoj Vladi i raspolažu svim relevantnim podacima o stanju javnih finansija. Poslanici će se vratiti u septembru, kad će ih Vlada izvestiti, a oni stoički primiti k znanju da je ovo izgubljena godina za Srbiju.
Raspustila se i Vlada, novine pišu da jedan ministar letuje u najskupljem turskom hotelu, a i premijer se, uz svadbarski kupus, vruću jagnjetinu i ’ladno pivo, raspištoljio i ašikuje po Guči, kao da mu je u državi sve potaman.
Niko se uopšte nije uzbudio što je Standard & Poor’s još jače zakucao kreditni rejting Srbije na nivo špekulativnog smeća. Potpuno obeshrabrujuće zvuči „mrtvo ’ladno“ objašnjenje naših zvaničnika da je to „očekivana“ odluka, iza koje nije usledio nikakav konkretan potez i dokaz spremnosti državnih službenika da takvo stanje što pre promene, naravno na bolje. Umesto toga, iz Beograda se čulo blesavo kontrapitanje – a što Standard & Poor’s nije objavio taj rejting pre majskih parlamentarnih izbora.
Da smo zasluženo dobili rejting BB – i da je vreme za brzo i ozbiljno delovanje državnih organa (a ne za opuštanje i sunčanje), potvrdio je i ministar Dinkić sa brojkama koje srpsku trobojnicu boje u tri boje – crno.
Dinkić je objavio:
– da je Srbija ušla u recesiju (pad BDP u prvom kvartalu 1,3 odsto, a u drugom 0,6 odsto),
– da će pad privredne aktivnosti biti skoro jedan odsto,
– da su potrebe države u ovoj godini 4,4 milijarde evra,
– da je rupa u budžetu 2,2 milijarde evra,
– da Srbija ove i naredne godine treba da vrati sedam milijardi evra zajmova,
– da će se Vlada ponovo (uz povoljnu kamatu) zadužiti za 2-2,5 milijarde evra („na putu smo da ugovorimo likvidna sredstva koja će obezbediti redovnu isplatu plata i penzija“),
– da država mora da preživi.
Dakle, dobra vest – „država će da preživi“, i zato će prioriteti pri državnim plaćanjima biti: prvo penzije, pa plate, pa socijalna davanja, pa javni dug.
A štednja?
Štednja je ostavljena za dogodine. Naravno, ako preživimo. Umesto da ove godine uštedi milijardu evra kako bi izbegla bankrot i grčki scenario – na šta eksplicitno ukazuje i sugeriše Fiskalni savet – Srbija će nastaviti i ove godine da zajmi i neproduktivno (na potrošnju) troši to što je pozajmila.
„Za Srbiju, bez obzira na izbore, ovo ne sme da bude izgubljena godina“ – upozoravali su u martu, aprilu i maju ozbiljni ljudi, domaći i stranci.
„Za Srbiju je ovo izgubljena godina“ – rekao je 8. avgusta ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić.
Naša nova vladajuća koalicija nespremna je da već ove godine počne da štedi. I ima za budžetske korisnike (potrošače) samo dobre vesti.
Dobre vesti („kukavna im majka“) su:
– plate u javnom sektoru biće i dalje veće nego u privatnoj privredi,
– plate u javnom sektoru će i dalje da rastu (ali ne kao dosad tempom od 20 odsto u odnosu na privatnu privredu),
– neće biti zamrzavanja penzija, one će da rastu u skladu s mogućnostima (ne kaže se samo kojim mogućnostima – privrede da stvori novi dohodak ili države da se zadužuje),
– država neće da otpušta svoje zaposlene (u administraciji i društvenim delatnostima) – biće „racionalizacija bez otpuštanja i tako će biti dok traje kriza“, objasnio je Dinkić.
– država je obezbedila novac za penzije i plate u septembru. Time je rešena velika dilema, jer je Dinkić pre dve nedelje izjavio da para za to neće biti. Na pitanje, gde je u međuvremenu našao pare, Dinkić je objasnio: „obezbeđeni su dodatni izvori likvidnosti države.“
– zvaćemo u pomoć MMF.
Ostaje nam, dakle, da sedimo i čekamo da se završi ova, izgubljena, godina. A Vlada će u međuvremenu da priprema plan spasa za dogodine.
Da li bi bilo lakše praviti plan za iduću godinu da je Vlada već za ovu godinu imala spasonosne vatrogasne mere? Ako je već „ljuta rana“ (a Dinkić kaže da jeste), da li je onda odmah bila potrebna i „ljuta trava“? Ima li nam dogodine bezbolnog spasa ako „situacija može samo da bude gora, bolja sigurno ne“ (Dinkićeva formulacija) do kraja ove godine, a mi i dalje ašikujemo?
***
U ovakvim situacijama obično se zaviri i u – tuđu avliju. Šta rade sus(j)edi?
Hrvatski kreditni rejting trenutno je jedan stepen iznad špekulativnog smeća i još je u zoni investicionog (dva mesta bolji od srpskog).
Kreditni status Slovenije je sa A pao na A+, što je još daleko od smeća i u relativno dobroj investicionoj zoni (kamo lepe sreće da je takav srpski rejting).
Hrvatski ministar finansija Slavko Linić veruje da hrvatski kreditni rejting na jesen neće pasti na nivo smeća i da Hrvatska zato neće imati potrebu da zove u pomoć MMF. „Vlada je imala hrabrosti i uvela štednju i disciplinu i ne odustaje od najavljene politike sređivanja budžeta, štednje i jačanja poreske discipline“, kaže ministar Linić, upozoravajući da ako bude morala da pozove u pomoć MMF, to znači da Hrvatska neće moći da servisira dugove i da ima problema s domaćom potrošnjom i s realizacijom budžeta.
I Slovenija ima probleme pri finansiranju fiskalnih potreba i dokapitalizacije banaka, a niži kreditni rejting podigao je kamatne stope na slovenačke obveznice iznad sedam dosto, što se na dugi rok smatra neodrživim. Dužnička kriza potpuno je pogodila Sloveniju – dugovi države 2007. bili su 27 odsto BDP-a, a sada su 48 odsto, pa će Vlada najkasnije na jesen tražiti najmanje 1,3 milijarde evra pomoći od EU. Slovenački budžetski deficit je sada iznad šest odsto, a cilj je da dođe ispod tri odsto i Vlada pokušava da sprovede mere štednje. To podrazumeva i prodaju dela „porodične srebrnine“ (Telekom, Triglav i Petrol). Ono što se nekad smatralo uspešnom politikom (pedeset najvažnijih firmi – od železnica do banaka – bilo je u vlasništvu države) sada se pokazuje kao „kamen oko vrata“ jer i država stoji jako loše finansijski.
Peščanik.net, 10.08.2012.