U postupku pripreme Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku zakazana je javna rasprava. Bitne izmene se većim delom tiču poboljšanja procesnog položaja okrivljenog, a na zakonodavcu je težak zadatak da ostvari ravnotežu između efikasne zaštite društva i garantovanja ličnih sloboda, prava i interesa građana koji se pojavljuju u svojstvu okrivljenog.
U ovom tekstu predstaviću neke od predloženih izmena – kako one koje bi unapredile rad tužilaštva, tako i one bi imale suprotan efekat.
Narušavanje koncepta tužilačke istrage
Javni tužilac, shodno izmenama, istragu će pokretati rešenjem a ne naredbom i pokretaće je samo ako postoji osnovana sumnja, kao skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela (ne i osnovi sumnje, kako je to sada propisano, za šta je dovoljno i posredno ukazivanje na učinioca). Na Rešenje o pokretanju istrage okrivljeni i branilac će imati pravo žalbe sudu (dok sada nemaju pravo na žalbu na naredbu). Dakle, sud će konačno odlučivati o tome da li postoji osnovana sumnja da se protiv određenog lica pokrene istraga.
Radi se o novom mešanju suda u tužilačku istragu. Opravdano bi bilo da o žalbi okrivljenog, ukoliko se ona uspostavlja, odlučuje neposredno viši tužilac.
Takođe, iako istragu sprovodi tužilac, propisano je da će okrivljeni i branilac moći da predlože sudu da on (a ne tužilaštvo) ispita svedoka, ako postoji verovatnoća da će dolazak na glavni pretres tog svedoka biti otežan.
Isto tako, okrivljeni i branilac će moći da predlože sudu da preduzme određenu dokaznu radnju i to ukoliko je javni tužilac odbio da preduzme dokaznu radnju koju je okrivljeni predložio ili ako o predlogu okrivljenog tužilac nije odlučio u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, što nije u duhu tužilačke istrage (do sada je tužilac imao rok od osam dana). Važećim odredbama zakona propisano je upravo da sud može po predlogu okrivljenog da naloži tužiocu da preduzme određenu dokaznu radnju, ali ne i da je sam sprovodi.
Dodatne moguće intervencije suda
Naime, fundamentalno pravo okrivljenog lica koje ne razume jezik krivičnog postupka, jeste pravo na tumačenje i prevođenje. Važećim zakonikom je to pravo propisano, te je obaveza organa postupka da okrivljenom obezbedi sudskog tumača ili prevodioca. Nacrt uvodi novinu po kojoj će okrivljeni imati pravo da izabere i predloži organu postupka (sudu ili tužilaštvu) tumača ili prevodioca kojeg on želi, te da će okrivljeni imati pravo da na odluku organa postupka, kojom se takav predlog odbija, izjavi žalbu, što veoma odugovlači postupak i što je vrlo sporno sa aspekta izvodljivosti kada je lice uhapšeno. Organ postupka bi, prema nacrtu, takođe okrivljenom omogućio prevod svih bitnih dokumenata koji se odnose na lišenje slobode, kao i onih dokumenata koji su od značaja za razumevanje krivičnog dela. Ali i pored toga, okrivljeni bi u budućnosti mogao da traži i to da se prevedu i drugi dokumenti za koje on nađe da su bitni, te i da na odluku, kojom organ postupka takav predlog odbije, izjavi žalbu, o kojoj u slučaju kada je organ postupka tužilaštvo, odluku donosi sud. Prevođenje dokumenata moralo bi biti pisano, a usmeno samo ako se okrivljeni sa tim saglasi. To bi sve uticalo na neopravdano odugovlačenje i na uvećanje troškova postupka, koji neretko padaju na teret budžetskih sredstava.
Imajući u vidu da će se potreba prevođenja pojavljivati kod stranih državljana, prema kojima je zbog te okolnosti i opasnosti od bekstva najčešće doneto rešenje o zadržavanju, ovo će značajno odugovlačiti postupak, jer će konačna odluka o postavljanju prevodioca opet zavisiti od suda.
Sud bi, u slučaju usvajanja predloženih rešenja odlučivao i da li je tužilaštvo (koje i dalje rukovodi istragom) svedoku opravdano odredilo status posebno osetljivog svedoka (najčešće se radi o žrtvi krivičnog dela). Ova procena je do sada bila u isključivoj nadležnosti tužilaštva, bez mogućnosti da bilo ko taj status osporava. Prema predloženim novim rešenjima, okrivljeni će imati pravo izjavljivanja žalbe sudu na odluku tužilaštva o određivanju statusa posebno osetljivog svedoka. Ovaj institut koji ima za jedini cilj zaštitu žrtve od sekundarne viktimizacije i davanja iskaza neometano, bez straha, ni na jedan način ne zadire u prava okrivljenog koji ima pravo da postavlja pitanja svedoku, ali preko video veze. Sada bi status posebno osetljivog svedoka mogao postati podložan preispitivanju. Nejasno je zbog čega bi se okrivljenom dalo pravo na žalbu, ako se njime ne umanjuju prava okrivljenog.
Nejednak procesni položaj okrivljenih
U slučaju kada postoji više okrivljenih lica, tužilac će morati da dostavi poziv braniocu saokrivljenog koji je već saslušan, da prisustvuje saslušanju okrivljenog koji tek treba da bude saslušan, čime se u povoljniji položaj stavlja okrivljeni koji je prvi saslušan. Njegovom saslušanju niko nije prisustvovao, a njegov branilac bi mogao da prisustvuje saslušanjima saokrivljenih i da im postavlja pitanja. Kod dodele ovakvih prava, problem je i taj što tužilac diskreciono odlučuje koji okrivljeni će biti prvi saslušan, a samim time i kog okrivljenog će staviti u povoljniji položaj.
Mišljenje stručnog savetnika, koji se ne mora nalaziti u Registru stalnih sudskih veštaka koje vodi Ministarstvo pravde, izjednačeno sa sudskim veštakom koji se nalazi u Registru i kojeg angažuje organ postupka
Kada javni tužilac donese naredbu o veštačenju, moraće da je u najkraćem roku dostavi braniocu okrivljenog. Trenutno ta obaveza postoji samo u slučaju kada je sud odredio veštačenje, pri čemu je predložena i nova obaveza za veštaka, da o danu i času veštačenja obavesti stranke, branioca i stručnog savetnika okrivljenog. Ovo se u praksi javlja kao izuzetno sporno rešenje u slučajevima kompleksnih veštačenja (poreskih utaja, tokova novca, saobraćajnih nezgoda) gde veštačenja traju nedeljama i mesecima, kada veštak npr. ekonomske struke veštači finansijsku dokumentaciju svaki dan u određenom delu, u skladu sa raspoloživim vremenom.
Takođe, mišljenje stručnog savetnika (kao lica koje raspolaže stručnim znanjima, koje najčešće angažuje i plaća stranka u funkciji provere veštačenja, a koje u praksi najčešće angažuje okrivljeni u funkciji osporavanja nalaza i mišljenja veštaka) čije mišljenje ne mora da bude tačno i potpuno, predlaže se da bude u istoj ravni sa nalazom i mišljenjem veštaka, jer organ postupka može narediti novo veštačenje, ako se mišljenje stručnog savetnika i nalaz i mišljenje sudskog veštaka razlikuju, što nije propisano važećim zakonom. Pritom, nisu predložene izmene koje se odnose na tekst zakletve koju ova lica polažu, pa je za stručne savetnike ostalo da iskaz daju nepristrasno i po najboljem znanju, dok je za sudske veštake ostala zakletva po kojoj su u obavezi da mišljenje iznesu tačno i potpuno.
Neodređeno proširen korpus dokaza u koje okrivljeni, pre prvog saslušanja, ima pravo uvida kao i prošireno pravo okrivljenog na komunikaciju
Okrivljeni po važećem zakonu ima prava da bude obavešten u najkraćem roku o delu koje mu se stavlja na teret, dok je aktuelnim izmenama predloženo da će u najkraćem roku okrivljeni biti obavešten ne samo o delu za koje se tereti već i o dokazima koji ga terete.
Neposredno pre prvog saslušanja, okrivljeni je do sada mogao da pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka, a shodno predloženim izmenama okrivljeni i njegov branilac bi mogli da izvrše uvid i u sve dokaze koji su od značaja za donošenje odluke o pritvoru.
Aktuelnim izmenama nije propisano koji tačno dokumenti će se smatrati dokazima od značaja za određivanje pritvora, jer branilac i tužilac mogu različito da tumače značenje istog dokaza, što može da rezultira time da tužilac odbije da okrivljenom dozvoli uvid u dokaz ako smatra da taj dokaz nije od značaja za određivanje pritvora, a da branilac upravo tu okolnost ističe kao relevantnu za odlučivanje o pritvoru.
Okrivljeni će imati i pravo da slobodno i nesmetano komunicira sa advokatom. To pravo nije precizirano, te ostaje nejasno da li će okrivljeni moći tokom istrage da nesmetano prekida svoje saslušanje ili prekida ispitivanje svedoka da bi ostvario pravo slobodne i nesmetane komunikacije sa braniocem.
Takođe, okrivljeni (uhapšeni) će moći, u najranijoj fazi postupka da nesmetano, dok traje lišenje slobode, komunicira sa članovima porodice ili drugim njemu bliskim licima, što je potencijalno opasno jer ta lica mogu izdavati naloge i prenositi okrivljenom poruke iz „spoljnog sveta“. U ovoj početnoj fazi tužilac najčešće neće moći da proceni da li postoji opravdani interes da se to pravo ograniči, jer istrage traju i do šest meseci, te u toj prvoj fazi, dok ne prikupi sve dokaze, tužiocu nije poznato da li će neko od tih lica kasnije u postupku biti predloženo kao svedok, pri čemu nije propisano ni ko spada u krug tih bliskih lica.
Pravo na dostavljanje dokaznog materijala bez naknade i pravo na obaveštavanje o odbačaju krivične prijave
Okrivljenom će se dokazni materijal na njegov zahtev dostavljati u elektronskoj formi i to bez naknade, a tužilac će biti dužan da ga obavesti ukoliko odbaci krivičnu prijavu. Važećim zakonikom obaveza obaveštavanja postoji samo prema oštećenom, zbog njegove mogućnosti da podnese prigovor, kao i prema policiji, zbog vođenja evidencije.
Još neka nova prava okrivljenog
Prema predloženim rešenjima, okrivljenom se više neće moći odrediti pritvor ukoliko su način izvršenja dela i težina posledica dela doveli do uznemirenja javnosti.
Okrivljenog i branioca javni tužilac će morati da obavesti (čime im se daje mogućnost da izbegavaju prijem obavesti i time odugovlače postupak) o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka. Do sada je bilo dovoljno da tužilac takav poziv samo uputi.
Ukoliko nacrt ostane neizmenjen, obavezno će biti i da se radnja suočenja okrivljenog sa svedokom ili drugim okrivljenim, kao i radnja prepoznavanja lica ili predmeta, bilo da se prepoznavanje vrši od strane okrivljenog ili svedoka, preduzima u prisustvu branioca okrivljenog, ako okrivljeni ima branioca.
Izmenama je propisano da će okrivljeni moći da podnese Glavnom javnom tužiocu prigovor zbog nepravilnosti u toku istrage i odugovlačenja istrage, čime se jača funkcija Glavnog javnog tužioca (dok sada o prigovoru odlučuje neposredno viši javni tužilac).
Imajući u vidu brojne izmene koje se odnose na nova prava okrivljenih i žrtava, reforma krivičnog procesnog zakona nametnuće novi izazov javnim tužiocima, jer ne samo da više neće moći niti jednu radnju da preduzmu preko tužilačkog saradnika (kojima se time uskraćuje dragoceno iskustvo u radu), već će i pored nedovoljno kadrovskih kapaciteta, morati, da uz poštovanje novih postavljenih standarda, učinkovito i u kratkim rokovima sprovedu krivični postupak, a istovremeno vodeći računa o tome da to ne bude na štetu žrtve i da ne bude na štetu pravde.
Autorka je javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i potpredsednica Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije
Tumačenja izneta u tekstu su stav autorke i ne izražavaju zvanične stavove tužilaštva i Udruženja tužilaca Srbije
Peščanik.net, 22.10.2024.
Srodni linkovi:
Autonomni ženski centar – Za bezbedniji digitalni prostor
VIDEO – Veliki i mali inkvizitori
REFORMA PRAVOSUĐA