Ja sam reko „debeli“

Reakcija države Srbije na slučaj prekomerne državne pomoći za Geox podseća pomalo na onaj stari vic, kad životinje u šumi strpljivo stoje u dugačkom redu ispred prodavnice, a meda krene da uđe preko reda. Iznervirani zeka dovikne mu: „Kud si pošo debeli“, meda pogleda ljutito niz red: „Ko je reko ‘debeli’“, ali zeka i sve životinje ćute. Meda završi kupovinu preko reda, svi ostali sačekaju, pazare, zeka ode kući sa kupljenom flašom rakije, zatvori prozore i vrata, otvori flašu, popije tri čašice, pa lupi šakom o astal: „Ja sam reko ‘debeli’!“

Kažem „podseća pomalo“ jer iako je Srbija, odnosno Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP), sačekala da se Geox (tačnije Technic Development doo Vranje) udalji tako da ne može da je čuje kad lupi šakom o astal i zatraži povraćaj novca, značajna razlika u odnosu na vic je to što je u ovoj farsi sam zeka pozvao medu da uđe preko reda. I što posle nije lupao o sto „između svoja četiri zida“ već pred celom šumom, dokazujući kako je hrabar i pravdoljubiv. I konačno, u slučaju Geox malo šta je smešno, ponajmanje za 1.000 radnika koji su ostali bez posla.

Za početak kratka hronologija. Ugovor o dodeli državne pomoći Geoxu potpisan je 8. oktobra 2012. na osnovu odluke donete 7 dana pre toga, o dodeli državne pomoći za projekat izgradnje fabrike obuće. Ugovor su zaključili Ministarstvo finansija i privrede i privredno društvo Technic Development doo. Potpisali su ga ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i predsednik kompanije Geox Mario Moreti, u prisustvu predsednika Vlade Ivice Dačića. Ugovor (kao i aneks iz maja 2015. kojim je do kraja 2016. produžen rok za ispunjavanje obaveza primaoca subvencije) nikada nije objavljen, a javnosti su bili dostupni samo podaci koje su mediji prenosili na osnovu izjava političara – Dinkića prilikom zaključivanja ugovora i Vučića prilikom otvaranja fabrike 2016.

Iz tih izjava, izveštaja nezavisne revizije koje je TS pribavila u istraživanju 2017. i rešenja KKDP donetog tek 2021, saznali smo da je subvencija 9.000 evra po novootvorenom radnom mestu, a da je obaveza Geoxa da uloži u osnovna sredstva najmanje 15.806.896 evra (1.817.337.801,40 dinara) i da zaposli najmanje 1.250 novih radnika. Ugovorom je predviđena obaveza korisnika da ne smanjuje dostignuti broj zaposlenih u periodu od 3 godine¹ od dana završetka investicionog projekta, odnosno isplate poslednje tranše u skladu sa Ugovorom i da, u istom periodu, svim zaposlenima redovno isplaćuje neto zaradu u iznosu koji je najmanje 20% veći od zakonom propisane minimalne zarade.

Državna pomoć isplaćena je u 4 jednake tranše, po 2.812.500 evra – 28. oktobra 2013, 24. aprila 2014, 1. aprila 2016. i 23. decembra 2016, svaki put nakon što bi Geox (odnosno Technic Development) dostavio izveštaj nezavisnog revizora kojim se potvrđuje da je ispunio ugovorne obaveze.

Transparentnost Srbija je 2017. u istraživanju koje je obuhvatilo 19 firmi kojima je isplaćivana državna pomoć, analizirala i ovaj slučaj i utvrdila da je dodeljena pomoć znatno iznad limita. Zbog toga što TS nije imala uvid u ugovor nije bilo moguće utvrditi tačan iznos prekoračenja, ali iz analize proizlazi gruba procena da je reč o oko tri miliona evra.²

U proleće 2021. pojavljuju se vesti u kojima se izražava bojazan da bi Geox mogao da zatvori fabriku. U julu su svi radnici poslati na godišnji odmor, 2. avgusta 2021. je pokrenuta likvidacija privrednog društva Technic Development doo Vranje, a samo 3 dana kasnije, 5. avgusta 2021. KKDP pokreće postupak naknadne kontrole dozvoljenosti dodeljene državne pomoći.

Pomenuto rešenje je KKDP donela 1. novembra 2021.

Iz Rešenja KKDP se vidi da je postojao ugovor Vlade Srbije, grada Vranja i kompanije Geox Group na osnovu kojeg je Geox 2013. postao vlasnik zemljišta na kome je fabrika. Ministarstvo privrede je korisniku dodelilo subvenciju u iznosu od 11.250.000 evra, kao i 100 miliona dinara za finansiranje nivelacije zemljišta za potrebe realizacije Investicionog projekta. Grad Vranje je dodelio sredstva u obliku otuđenja zemljišta u javnoj svojini bez naknade u vrednosti od 60.913.050 dinara, oslobađanja plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, u iznosu od 11.925.000 dinara i lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, u ukupnom iznosu od 403.698 dinara.

Grad Vranje je, takođe, u skladu sa Ugovorom o otuđenju, finansirao opremanje predmetnog zemljišta objektima komunalne infrastrukture u iznosu od 38.704.800 dinara, kao i izgradnju 10kV kablovskog voda, u iznosu od 1.337.892 dinara.

Pored toga, saznali smo i da je, uz sva pomenuta davanja, „prema saznanjima Ministarstva privrede“, Technic Development doo (sada u likvidaciji) koristio i državnu pomoć u obliku oslobađanja od plaćanja poreza na dobit pravnih lica.³

U rešenju KKDP (iz 2021) nema pomena da li je KKDP razmatrala dozvoljenost državne pomoći u prethodnom postupku. Kada je TS sprovodila istraživanje 2017. to rešenje nije moglo da se nađe na sajtu KKDP.

Na prvi dopis TS u vezi sa ovim ugovorom i odlukom KKDP o dozvoljenosti pomoći predviđene tim ugovorom (kao i još nekoliko ugovora zaključenih sa kompanijom Yura), Komisija je odgovorila da se sva njena rešenja javno objavljuju na internet prezentaciji, na adresi www.kkdp.gov.rs u okviru sekcije „Odluke Komisije“. Transparentnost Srbija je u novom dopisu Komisiji ukazala da joj je poznato na kojoj stranici se objavljuju odluke, ali da joj se obratila upravo zbog toga što tražene odluke nisu na toj stranici. Komisija je potom dostavila novi odgovor u kome nije eksplicitno navela da li je razmatrala dozvoljenost subvencija, već je navela da je od svih pomenutih firmi, na sajtu dostupno samo jedno rešenje u vezi sa subvencijom za firmu Yura Rača za otvaranje pogona u Leskovcu.

Zbog ovih podataka, a na osnovu ranijih iskustava da Komisija u nekim slučajevima nije želela da donese odluku o nedozvoljenosti, iako godinama nije mogla da dobije podatke od resornog ministarstva (slučaj Gorenje opisan je u izveštaju TS iz 2015⁴), TS je postavila pitanje da li je subvencija za fabriku obuće Geox promakla KKDP ili je razmatrana, ali odluka nije doneta jer bi podrazumevala povraćaj nezakonito dodeljenih sredstava.

TS je dalje analizirala druge eventualne razloge zbog čega odluke o ovoj subvenciji nema na sajtu KKDP, odnosno da li je moguće da je subvencija dodeljena na osnovu neke odobrene šeme državne pomoći, koja je podrazumevala javni konkurs i koja nije morala da se kao individualna pomoć prijavljuje Komisiji. Ni ta analiza nije dala rezultate i na kraju je ostalo nepoznato na osnovu kog akta je dodeljena subvencija firmi Geox Vranje i ko je razmatrao usklađenost te subvencije sa pravilima za dodelu državne pomoći.

Konačno, TS je u maju 2017. zaključila: „Na osnovu ovih podataka jasno je da bi Komisija, da je razmatrala dozvoljenost ove subvencije, donela negativno rešenje, jer je limit probijen i u odnosu na investiciono ulaganja i u odnosu na troškove zarada“.⁵

Svi ovi podaci, kao i „tajming“ poteza ukazuju da je svesno dodeljen iznos veći od dozvoljenog, da je KKDP upravo zbog toga izbegavala da se izjasni o dozvoljenosti državne pomoći, i to je učinjeno tek nakon što je investitor napustio Srbiju, a u njegovoj firmi registrovanoj u Srbiji pokrenuta likvidacija.

Posebno je značajan podatak da je TS u izveštaju iz 2017. zaključila (kao uostalom i KKDP u rešenju iz 2021) da je korisnik ispunio svoje obaveze po pitanju zapošljavanja. TS je zbog toga konstatovala da bi pred sudom Geox od države ponovo naplatio ono što mu je garantovano ugovorom, čak i kada bi se zatražio povraćaj novca.

Naime, Zakon o kontroli državne pomoći propisuje da, kada utvrdi da je dodeljena nedozvoljena državna pomoć, Komisija nalaže davaocu državne pomoći da, bez odlaganja, preduzme mere u cilju povraćaja dodeljenog iznosa državne pomoći, uvećanog za kamatu. Komisija je rešenjem to i učinila – nije naložila preduzeću Technic Development doo Vranje u likvidaciji da vrati nešto više od 400 miliona dinara, već je naložila Ministarstvu privrede da „bez odlaganja preduzme mere“ prema korisniku u cilju povraćaja državne pomoći.

Sporno je kako bi se ovo realizovalo, čak i da je Geox još uvek tu. To nas vraća na pitanje na koje je TS ukazala i u izveštajima iz 2015. i 2017. i u saopštenju iz novembra ove godine: nepostojanje odgovornosti zvaničnika Republike Srbije za ugovore koje potpisuju, a koji nisu u skladu sa propisima.

O tome sada nema govora. Trenutni bilans je: politički poeni za Dinkića 2012. kada je potpisao ugovor o subvenciji, politički poeni za Vučića 2016. kada je otvorio fabriku (i pričao smrknutim radnicama kako će biti ponosne kada u svetskim metropolama u izlozima vide svojih ruku dela), potom 2021. predstavljanje katastrofe pobedom za predstavnike vlasti kroz obećanje da će zbrinuti radnike koji su ostali bez posla, nakon toga zapošljavanje nekoliko stotina radnika kod drugog investitora (Teklas Vladičin Han) i najava da bi Teklas mogao da otvori pogon u bivšoj Geoxovoj hali. Ovo poslednje bi bilo lakše realizovati ukoliko država postane vlasnik hale (trenutno je to Technic Development doo Vranje u likvidaciji), te se kao „lako rešenje“ ukazalo ispostavljanje zahteva za povraćaj sredstava, u skladu sa rešenjem KKDP. Iako bi država na sudu izgubila spor oko takvog zahteva (jer je potpisala ugovor kojim se obavezala da isplati određeni iznos i sama snosi odgovornost za to što se obavezala da isplati više nego što sme), pitanje je da li će firma koja je u likvidaciji odbiti zahtev.

A što se odgovornosti za ono što se dešavalo tiče, čini se da ćemo morati da sačekamo da cela država postane „Srbija doo u likvidaciji“ pre nego što aktuelni menadžment postane odgovoran (ako ne računamo onu verbalnu „odgovornost“ koju Vučić često voli da preuzme).

I naravno, sve je ovo samo pravno-proceduralna peripetija, vrh ledenog brega, u odnosu na sveobuhvatni problem sa sistemom državne pomoći i njenom svrsishodnošću i uticajem na širi privredni ambijent. A od iznosa, 100.000–140.000, koji se sada dodeljuju po jednom novozaposlenom radniku (jer smo se, ne samo na primeru Geoxa, uverili da se ono što su opravdani troškovi ulaganja kroz investiranje u opremu lako može preseliti u neku drugu državu), afera SIEPA-leaks, kada se na osnovu političke bliskosti cenjkalo da li će neko dobiti 3.000 ili 4.000 evra po radniku, sada deluje kao dečija igra.

Peščanik.net, 20.11.2021.

Srodni linkovi:

Zoran Radovanović – Manipulisanje radničkim beznađem

Zoran Radovanović – Vučićeva „hudinijevska“ obećanja

Zoran Radovanović – Geoks napušta Vranje

1. U javnosti su se, nakon odlaska Geoxa, pojavljivale izjave da je investitor otišao odmah po isteku roka od 5 godina na koji je bio obavezan ugovorom o subvenciji. Jedini rok iz ugovora, koji se navodi u rešenju KKDP je 3 godine. Rok od 5 godina bi istekao tek 23. decembra 2021, pa bi postojao drugi osnov za zahtev za povraćaj novca.
2. KKDP je 2021. utvrdila da su ukupni opravdani troškovi investicije 2.185.332.097,33 dinara, a ukupno dodeljena državna pomoć 1.506.710.440 dinara i da „intenzitet državne pomoći dodeljene korisniku ’TECHNIC DEVELOPMENT doo Vranje – U LIKVIDACIJI’ za realizaciju Investicionog projekta iznosi 68,95%, što nije u skladu sa članom 8. Uredbe kojim je propisano da se visina regionalne investicione državne pomoći koja se dodeljuje velikim privrednim subjektima utvrđuje u iznosu do 50% opravdanih troškova ulaganja“.
3. KKDP u postupku nije uzela u obzir sredstva koja su potencijalno dodeljena korisniku u vidu oslobađanja od plaćanja poreza na dobit u trajanju od 10 godina, jer je pravni osnov za dodelu tih sredstava Zakon o porezu na dobit pravnih lica, koji predstavlja šemu državne pomoći koja je doneta pre početka primene Zakona o kontroli državne pomoći, kada je u Republici Srbiji uspostavljen sistem kontrole državne pomoći.
4. Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija, Transparentnost Srbija, 2015.
5. Tada važeći propisi dozvoljavali su da se za ovakvu investiciju dodeli državna pomoć u maksimalnom iznosu od 50% opravdanih troškova ulaganja (ili 50% ukupnih iznosa bruto plata isplaćenih tokom dve godine, što bi u slučaju Geoxa bio još manji iznos – 50% od oko 11,6 miliona evra) i bilo je evidentno da je iznos prekoračen.