Među svim lošim vestima konačno jedna dobra. Pored modnih trendova, mediteranske ishrane i životnog stila, Italija od srede nudi svetu i formulu elegantnog rešenja za koalicione vlade koje su se obrele u kandžama svojih partnera.
Nekadašnji vladar države Silvio Beluskoni ponudio je kompromisnom premijeru Enriku Leti u trenutku najveće nevolje pomoć, i to zaista korisnu: političku glupost protivnika. Zapretio je da će vladi uskratiti podršku svoje stranke ukoliko se njemu oduzme poslanički imunitet, što bi sudu omogućilo da ga pošalje u zatvor. Jedini ishod bi bili prevremeni izbori, u trenutku kad se nad državom nadvija pretnja ekonomskog sloma. Leta je od toga napravio nešto što bi moglo da postane politički trend. Prihvatio je izazov i zatražio neposredan dvoboj za poverenje birača. U sjajnom govoru, predstavio je ovaj potez kao politički trik koji je Italiju gurnuo na rub provalije. Pad vlade i predizborni haos obezbedili bi finansijskom tržištu tačno takvu radost da bi Italijani mogli da zaborave obećanja o boljem životu. Očuvanje vlade bi pomoglo povoljnim evropskim političkim trendovima, koje je nagovestila Angela Merkel u svojim izjavama o Italiji posle pobede na nemačkim izborima. Berluskonijevo samoljublje protiv pragmatizma premijera Lete.
Berluskoni je morao da pobedi. Toliko je znao. Međutim, došlo je do otpora u njegovoj stranci. Dvadeset pet poslanika, pod vođstvom nekadašnjeg Berluskonijevog ministra unutrašnjih poslova Anđelina Alfana, poručilo je da će pocepati stranku i uprkos direktnom naređenju šefa glasati za podršku vladi. Berluskonijeva stranka se nije podelila na golubove i jastrebove. U njoj su sve sami jastrebovi. Podelila se na diletante, koji svoj politički opstanak vezuju iskuljučivo za preživljavanje Silvija Berluskonija, i na rutinske profesionalne političare, koji bez problema mogu poslaničku manjinu pretvoriti u stranku. Alfano je znao da je Berluskoni politički mrtav arestant koji će mu ubuduće samo smetati u karijeri. Razmišljao je kao političar.
Berluskonijev obrt je bio dramatičan. Kad je video da mu se stranka cepa, povukao se i poručio da će čitava stranka glasati za vladu. Sve pretnje su bile veliki nesporazum. Od jastreba je pokušao da se preobrazi u goluba ali je završio kao očerupana kokoška. Italija sada ima stabilniju vladu nego ranije.
To mora da je zanimljivo gledati u velikom – iz kancelarije američkog predsednika Baraka Obame, i u malom – sa kancelarijskog stola slovenačke premijerke Alenke Bratušek. Poput Lete, njih dvoje vladaju usred ludila nespojivih političkih pozicija i uz pomoć nepouzdanih saveznika. Obama je u opširnom govoru kao Leta pozvao umerene članove republikanske partije da se dozovu pameti i izađu iz uloge taoca desnih radikala. Alenka Bratušek se opredelila da izda saopštenje.
Položaji ovih triju političara nisu isti, ali ne može se odoleti primamljivom poređenju. Bratušek je svoju izjavu napisala kao da je vrlo pažljivo slušala govor Enrika Lete. Ona je u još zanimljivijem položaju od njega. Država je u sličnom problemu kao Italija, a ona je preuzela funkciju razmišljajući isto kao on. Ima dva zanimljva suparnika. Bivši premijer Janez Janša je pozivanjem evropske Trojke da preuzme stvari u svoje ruke gurnuo državu na rub provalije. Zoran Janković je sa kandidaturom za predsednika stranke i antikorupcijskom komisijom za vratom napravio veliki korak napred.
Takva situacija je kao stvorena za isprobavanje političkih veština ljudi koji su lokalnu i nacionalnu politiku izabrali za svoj poziv. „Vreme za igre je nepovratno prošlo!“ napisala je premijerka u prvom zaista ubedljivom obraćanju svog mandata. Kad bi to samo bilo istina, iz ovoga bismo se izvukli kao normalna država.
Dnevnik.si, 04.10.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 09.10.2013.