Ovaj dijalog grupe srednjoškolaca dogodio se sinoć. Ispod lipe, uz gajbu piva, riblju čorbu i kolutove duvanskog dima. Vatreni omladinci i dve omladinke pričaju o raspadu Jugoslavije, Bosni, Srebrenici, Oluji i Kosovu. Jedno je sigurno: rođeni su u vreme početka raspada Jugoslavije, za vreme Srebrenice uživali su uz crtaće, bombardovanje pamte. Siguran sam. No, pamte oni mnogo više. Hvale svoju profesorku istorije.
Sve je autentično. Nisam prisluškivao. Mirno sam sa svoje terase posmatrao nebo. Oni su bili glasni. A ja voljan da pribeležim.
Marko: Znaš ti kako je počeo rat u Sloveniji? Jovana: Znam da su ubili neke vojnike. Marko: Tako što su oni proglasili nezavisnost. Rat je trajao kratko, svega 13 dana, poginulo je oko 40 pripadnika naše Vojske. Aca: NATO nije reagovao. Oni se graniče sa Italijom. Italijani nisu dali. Marko: Posle toga su muslimani napali Srbe. Bila je neka svadba. Oni su ubili mladoženju i mladu. Jebo te. Zamisli ti praviš svadbu i neko te ubije. Milena: Crkla bih. Nisam znala da je tako počelo. Oni mrze Srbe, jebo te. Marko: Pa da. Posle su ubili neke ljude u nekom selu. Opet Srbe. To su mudžahedini. Oni kolju, ono, odrube ti glavu. Kažu da su jednoj ženi ubili celu porodicu. Sve su poklali. Milena: Jel to bilo posle svadbe? Aca: Taj rat je počeo pre svadbe. Oni su kidnapovali i plašili Srbe u Bosni. Moja profesorka istorije kaže da je Bosna oduvek bila naša zemlja. Nego, jebene Osmanlije su došle i otele je. Jovana: Oni su bre imali pare od Arabije, Turske. Ubijali su i ratovali. Marko: Pa da. Oni su hteli da ubiju sve političare. Radovan Karadžić nikada nije išao u Srajevo za vreme rata. Glavu bi mu odsekli. Zato je Mladić imao vojsku koja je čuvala Sarajevo i Bosnu. Jovana: Oni su bre ubili preko 4.000 Srba. Naser Orić i Alija. Marko: Pa da, zato smo se mi njima osvetili u Srebrenici. Ne možeš brate tako da ubijaš, a da ti se ne svetimo. Oko za oko. Aca: Sad da je rat ja bih otišao da branim naš narod. Jovana: (smeh) I ja bih! Marko: Naravno. Preko pola miliona Srba je ubijeno za vreme ovih ratova. To je četiri Kragujevca da neko ubije. Hrvati samo šta su radili. Proterali sve, sve su Srbe proterali. Aca: Oni imaju Vatikan. Jebao ih Vatikan. Jovana: Moja drugarica je iz Hrvatske. Ona je došla na motoru sa tri godine. Njoj su Hrvati zapalili kuću i silovali tetku. Aca: Pojačaj malo tu muziku! Jovana: Isto tako su radili i Šiptari na Kosovu i Metohiji. Aca: Da. Ali oni imaju Ameriku. Marko: Sećaš se jednom kada je profesorka pričala da su oni pekli živu decu. Ovi Šiptari. Aca: Da, jebo te. Sećam se i da su imali onu UČK!
(Razgovor se ovde prekida. Dolazi drug sa gitarom. Lepo je svirao.)
Razmišljao sam dugo o ovom javnom času istorije. I sada dok pišem. Živimo u izopačenom svetu. Na času istorije, jedna prosvetna radnica, profesorka Učiteljice života, svoje učenike bombarduje iskrivljenim činjenicama, obogaćuje ih stereotipima i predrasudama. Dokle ćemo biti taoci frustriranih i sveznajućih istoričarki. Još dugo izgleda.
Raspad Jugoslavije počeo je svadbom!
Peščanik.net, 12.06.2011.