Medijsko zatišje i “agonija“ u pregovorima obeležavaju ulazak u drugu polovinu juna. Voditelji objavljuju da je ovo poslednja emisija pre letnje pauze, kolumnisti odlaze na odmor. Letnji period poklopio se sa potpunim odsustvom vesti iz politike. SPS funkcioneri juče najavljuju da će novih vesti biti tek za 7-8 dana. Očigledno je da smo u još jednom od ćorsokaka u nizu, koji predstavlja, možda, samo odsustvo medijske kampanje, a ne neku promenu u stvarnoj politici. U stvarnosti političari pokušavaju da reše kvadraturu kruga: „Kako ići u vladu sa strankama koje su nas toliko kritikovale?“, „Kako sasvim odustati od predizbornog programa?“, „Kako otići u opoziciju?“. Sve sama nerešiva pitanja.
U tom očiglednom zastoju, a i nešto ranije, pomislio sam da bi upravo ovo čemu sada prisustvujemo trebalo da bude zabranjeno. Mislim da bi bilo racionalno da se zabrane postizborne koalicije. Uz to, trebalo bi spustiti cenzus za prolazak u parlament na 2% (s tim da bi se taj broj povećavao za jedan procenat sa svakim novim članom koalicije). Nisam stručnjak za izborne sisteme i ne znam da li ovakvo pravilo negde u svetu postoji, ali to ne mora nužno da bude nedostatak. U celom svetu se uočava deficit demokratije i pored sadašnjih procedura.
To je taj predlog. Ostaje da vidimo: Zašto? Šta bi time dobili? Po mom mišljenju, dosta toga. Za početak, ovo moguće tromesečno „gubljenje vremena“ bi sasvim otpalo. Na izborima bi pobedila jedna već gotova koalicija i ona bi odmah mogla da pravi vladu. Ako niko ne bi dobio većinu, mogla bi da se zatraži manjinska podrška, a ako ni to ne uspe, išlo bi se odmah na nove izbore, s tim da više javnog novca za njih ne bi bilo, nego bi se koristili javni servisi i privatna sredstva. Za te nove izbore, bilo bi moguće napraviti nove, šire, koalicije, a i građani bi znali da budu racionalniji nego prvi put. Tako bi za mesec i po dana, u najgorem slučaju, imali vladu, što sada, po svoj prilici, neće biti slučaj.
Drugi dobitak bio bi to da bi, osim vlade, odmah znali i koji će program ta vlada ostvarivati: onaj isti program za koji su se zalagali u kampanji. Mi danas nemamo pojma, ne samo koje će stranke činiti buduću vladu, nego ni kakav će program ona ostvarivati. I to iz više razloga. Najpre, ne znamo koje će stavke kojih programa otpasti u međustranačkim sporazumima. Osim toga, mi smo danas u situaciji da se, posebno ekonomisti i mediji, zalažu da se „radi sve suprotno od onoga što je obećavano“, što bi u ovoj promenjenoj situaciji bilo još manje moguće. Nisu izbori gubljenje vremena, nego ova situacija posle izbora. Na ovaj način sprečili bi i pojavu, koja je bila glavno obeležje poslednjih izbora, da stranke koje su provele 4 godine zajedno u vladi, i koje planiraju da tu budu ponovo, istovremeno u kampanji budu jedni drugima najžešći kritičari koji se distanciraju od svega što je rađeno.
Treće, na ovaj način bi, možda, i u parlamentu dobili zaštitinike javnog interesa, pošto bi manje stranke, ukoliko nisu bile u nekoj predizbornoj koaliciji, znale da neće moći biti ni kasnije. Zbog toga bi se, umesto da se spremaju da odustanu od svih tačaka svog programa zarad učešća u vlasti, mogle posvetiti zaštiti prava građana i javnog interesa uopšte. Ma koliko danas to izgledalo neverovatno, to je moguće. Na taj način bi cela politička atmosfera, od atmosfere ucena, intriga i trgovine, dobila drugu boju. Uz to, zabrana postizbornih koalicija značila bi i da eventualni izlazak nekog poslanika iz poslaničkog kluba ne bi smeo da ima za posledicu promenu vlade, iako je mandat samo poslanikov.
Čini mi se da bi na ovaj način, uz još neke promene na drugim poljima, mogli da dobijemo vlast koja je prinuđena da vodi računa o interesima građana u mnogo većoj meri nego ranije. S tim da ne treba zaboraviti da proceduralna pravila, sama po sebi, ne mogu ništa promeniti. Ako je nešto karakteristika Srbije, to je onda izigravanje pravila i nepoštovanje zakona. Ali, budući da bi se ovaj zakon bavio samo stvarima koje ne mogu da se sakriju, on bi morao biti poštovan.
Mislim da mu je to istovremeno i najveća „mana“.
Filozofija.info, 20.06.2012.
Peščanik.net, 20.06.2012.