Razmišljam koliko društveni sistem utiče na društveni karakter i na lične osobine (i ponašanje) članica i članova nekog društva. U socijalizmu, sa njegovom sigurnošću radnih mesta, sa rasponom plata od 1 prema 3, sa besplatnim zdravstvom i školstvom, bili smo, uopšte uzev, čovečniji nego što smo danas. Društveni sistem može da deluje kao osigurač i kao potrebna kočnica. Istina je da u SAD još žive ljudi koji pamte da je u nekim južnim državama pretila zatvorska kazna onome ko Crnca (tako su se tada nazivali Afro-Amerikanci) nauči da čita ili piše. Ali je istina i da u SAD nije zavladao fašizam, mada su rasistička uverenja, prema proučavanjima Instituta za društvena istraživanja, bila mnogo raširenija u ovoj zemlji 1945. i 1946, nego u Nemačkoj 1932, neposredno pre Hitlerovog dolaska na vlast.
I u jugoslovenskom socijalizmu, čiji sam celoživotni pristalica, ignorisani su socijalno (i, pre svega – biološki) slabi ljudi iz nekih grupa. Posle 1965. godine nezaposleni su bili građani drugog reda. Tek je dobijanje zaposlenja značilo socijalnu ravnopravnost i društveno punoletstvo. Socijalizam je ženama doneo pravo glasa, masovno zapošljavanje, obavezu školovanja i prava na razvod i na abortus. Ali, kada su devedesetih godina otkupljivani (za bagatelu) „društveni stanovi“, oni u kojima su stanarsko pravo uglavnom uživali ljudi iz srednjih slojeva, devedeset posto kupaca bili su muškarci (tj. muževi). Neke druge grupe ljudi prolazile su još gore. Stanje u bolnicama za teške psihotičare i za duševno ometene ljude (i decu) bilo je, bez preterivanja, više nego strašno. A o položaju štićenika zatvorskog sistema dovoljno govore imena ekstrema poput Golog otoka ili Ramskog rita.
Socijalizam je, uopšte uzev, bio prilagođen potrebama običnog, ali ne svakog, nego „prosečnog“ čoveka. Tu su bili uključeni i penzioneri. Ali su žene istovremeno bile emancipovane i diskriminisane, a prema biološki najslabijima pokazivana je vrlo raširena nečovečnost. Ta nehumanost po intenzitetu se suštinski razlikuje od Hitlerovog sistematskog ubijanja dve stotine hiljada teških psihotičara i duševno zaostalih između 1938. i 1941. No, protivljenje ljudi (jer pod nacistima nije bilo javnosti) sprečilo je dželate da ovaj posao završe. Takvog protivljenja nije bilo u slučajevima ubijanja miliona Roma i Jevreja. Ipak, svestan sam: da sam u mladosti imao tešku šizofreniju, ili da sam rođen sa intelektualnom subnormalnošću, moji jugoslovenski sugrađani (i moji nekadašnji drugovi iz SKJ) pustili bi me da umrem od zanemarivanja i neuhranjenosti. Kao uzrok moje smrti bila bi navedena pneumonija.
Liberalni sistem, kojeg sam pohvalio jer se u SAD odupro iskušenju fašizacije, takođe favorizuje one „biološki prihvatljivije“. Poznata je rasna struktura zatvorenika u SAD, sa potpuno zaprepašćujućom prezastupljenošću „obojenih“. Korona virus je doneo smrt mnogostruko većem broju Afro-Amerikanaca, u odnosu na njihove „bele“ vršnjake. Ne navodim podatke – pisao sam o tome u naučnim člancima. Liberalni kapitalizam je očuvao biološke nejednakosti i upleo ih u one (uže shvaćene) socijalne, klasne. Nove kapitalističke zemlje na Balkanu, a u jednoj od njih, ako se ova srbijanska krhotina Jugoslavije može nazvati zemljom, živimo, donele su spoj starih i novih, bioloških i socijalnih nečovečnosti.
Moje izlaganje stiglo je do funkcionalne analize u sociologiji. To je bila tema moje disertacije, odbranjene pre skoro 30 godina. Robert Merton, čovek koji je najviše doprineo kodifikaciji ovog postupka, naglašavao je značaj isticanja razlika između očitih i mnogo značajnijih prikrivenih funkcija različitih društvenih pojava. Merton je kao očite funkcije Republikanske i Demokratske partije u SAD navodio artikulaciju partikularnih interesa i omogućavanje funkcionisanja demokratskog političkog sistema. Kao prikrivene, ali vitalne funkcije partijskih aparata pomenute dve stranke, Merton je ukazivao na njihovu ulogu u ostvarivanju zavičajnih i klanovskih interesa, kao i njihovo služenje interesima kako različitih poslovnih krugova, tako i frakcija organizovanog kriminala. Možda ovdašnjem čitaocu treba reći da Merton nije bio kritičar kapitalizma, nego istaknuti liberal.
Kada studentima predajem funkcionalnu analizu, pokazujem im kako je stvarna (latentna) funkcija stranačke politike služenje interesima političara, a ne građana, kako je stvarna funkcija zdravstva usmerena ka zaposlenima u zdravstvenom sistemu, a ne ka pacijentima, kako univerziteti postoje pre svega zbog profesorskih privilegija, a ne zbog stvaranja ideja i znanja, niti zbog studenata. Društvo u kojem živimo spojilo je nečovečnosti nasleđene iz socijalizma sa onim brojnijim, nastalim u restaurisanom kapitalizmu. Funkcionalna analiza kaže da je prava funkcija žandarmerije (zasad potencijalno) razbijanje protesta gladnih, upelenjenih radnika, a vojske ostvarivanje beneficija za generale, stanova za ministre informisanja, ekstraprofita za vojne liferante, i mrtvačkih sanduka za poginule sinove običnih ljudi.
I druge društvene ustanove imaju stvarne, prikrivene, latentne funkcije. Ali, avgust je. Vreme je za odmor na plaži. Za revoluciju bi bio dobar svaki mesec, ali revolucionara nema. Nismo nabavili.
Peščanik.net, 08.08.2022.