“Pred očima celog sveta odvija se novi, sada srpsko-američki kosovski boj.”
V. Koštunica, premijer Srbije, jul 2007.
A4: Zlosutni efekat sunčanih pega na nacionalno kompaktnu moždanu masu, kao što se vidi iz gornje izjave, lepo se primio na Vojislava Koštunicu: unezvereno izgubljen, kako i priliči bolesniku koji već mesecima bunca o srpskom Kosovu i majčici Rusiji, predsednik Vlade ovih je dana dramatično tužan. Njegova kosmička nada da će usred Bušove vikendice drug Putin nokautom proglasiti pobedu Srbije u Novom Kosovskom Boju, izjalovila se onog časa kad je postalo jasno da se na ovom summitu daleko više pažnje poklonilo jelovniku (“meka morska riba, salate, laki kolači”) nego Kosovu koje je imalo zaslužen status lanjskog snega. Budući da ishod srpsko-američkog kosovskog boja nije upitan čak ni za nesrećnu Rusiju, ogorčeni Koštunica – besan što mu nije pružena paravojna šansa da postane novi Miloš Obilić i američkom Muratu/Bušu otfikari glavu – rešio je da usred Srbije još jednom započne bitku protiv večito mrskih neprijatelja: Čedomira Jovanovića i Vladimira Bebe Popovića.
Sportske statistike radi, ovo je bolesnom dr. Voji već četvrti put da organizuje tešku medijsku artiljeriju protiv Jovanovića i Popovića, večito koristeći identične izmišljotine koje se svode na patološku optužbu da su njih dvojica odgovorni za likvidaciju Zorana Đinđića. Kako je u međuvremenu maratonsko suđenje Đinđićevim ubicama konačno završeno i nedvosmisleno utvrđeno da su Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović tehnički organizovali i izvršili ubistvo, započela je istraga o nalogodavcima i inspiratorima atentata; upravo taj detalj – da stotine neposrednih i posrednih dokaza upravo vode do Koštunice Vojislava i njegove klike, jer su svi od ovog ubistva profitirali i politički ga iskoristili – bio je ona inicijalna kapisla da dr. Koštunica opet/again pokrene harangu po sistemu “drž’te lopova”.
A2: Po sistemu da ne menja tim koji gubi, veselnik koštunjavi opet se okrenuo starim, proverenim suradnicima: voljena Ljiljana Smajlović (devojačko: Ugrica), glavna urednica Politike, bila je zadužena za strategiju; voljeni Slobodan Reljić, glavni urednik srboidnog tjednika (K)Nin, bio je zadužen za taktiku; Željko Cvijanović, glavni urednik DSS-zabavnika Standard, bio je, kao obično, zadužen za teže fizičke radove u kojima su mu pomagali partijski vojnici iz govnoida koji se zovu Kurir, Press ili Pravda; naravno, elektronsku podršku iz analne pozadine pružali su RTS kao Javna Kuća i fašističko-gestapovski Radio Fokus, stanica za koju bi dr. Gebels dupe dao, samo da je tridesetih godina bio član DSS-a.
Nimalo slučajna činjenica da su Ugrica, Reljić i Cvijanović novinarsko-bezbednosni kadrovi preuzeti iz tzv. Republike Srpske – svi dokazani borci za Mladićeve slobodarske ideje tipa “Pali! Raspameti!” – svedoči na koje se igrače Koštunica oslanja; takva paramilitarna grupa u kojoj je razroki Dušan Reljić još najžestveniji, s najbujnijim grudima, nema potrebe da razmišlja već da izvršava ono što joj je rečeno i servirano. Pa tako, po već ko zna koji q puta, slušamo, čitamo i gledamo iste debile koji se ubiše da nam objasne da, možda, ipak Zveki nije pucao iz snajpera već je u pitanju četvrti ledeni metak ispaljen od strane Hrvata, jer su baš tako organizovali Beba & Čeda, majke mi! Pitanje: kako dr. Kalašnjikovu ne dosadi ova medijska igra, zadire u oblasti medicine nepoznate modernoj civilizaciji.
Čitava ta ekipa neonacista – svejedno kliču li se Cvijanović ili Ugrica – vrsta su onih poslušnika iz Aušvica koji su objašnjavali da su “samo radili svoj posao”. U ovom logoraškom slučaju, RS poslušnici imaju samo jedan zadatak: da sačuvaju dr. Voju Koštunicu od izlaska pred sud gde bi, za početak, mogao da posvedoči o svojoj podršci Crvenim beretkama u antidržavnoj pobuni. Tek da bude jasno o čemu se, vaistinu, radi.
B2: Kao vlasnik privatne medijske ergele u državi u kojoj se kao poraženi izborio za titulu predsednika Vlade, dr. Kalašnjikov ima političku slabost glede pojedinih grla. Poslednjih godina, omiljeni mu je galoper na kratke staze izvesni Đorđe Vukadinović, šef fantomske firme “Nova Srpska Fašistička Misao”, kolumnista Ugricine Politike, svakodnevni gost Tijanićeve Javne Kuće i stalni pretplatnik u psiho-programu “Utisak nedelje” kod Olje Bećković (hrvatski: Ugrica 2), uzgred asistent na nekom bgd fakultetu, po ličnom priznanju “analitičar”.
Od mucavog Vukadinovića – koji, da lična drama bude zbir užasa, ne ume da izgovori slovo “š” pa erotsko “šašoljenje” u njegovoj varijanti zvuči kao analno “sasoljenje” – već se godinu i po dana ne može živeti; šta god da otvorite ili uključite ili odlepite ili razbijete ili strgnete ili iscepate ili iskenjate – eto vam Đorđa koji će vam sve objasniti: zašto je Koštunica genije, zašto je DSS nova srpska Crkva, zašto je nacionalizam divan, zašto je šovinizam privlačan, zašto je Putin sexy, zbog čega voda ključa na 100 stepeni, čemu služi hlorofil, zašto je točak okrugao!
Kad je valjda iscrpeo sve teme, setio se Đorđe da za Politiku ispiše portret srpskog izdajnika. Evo kako to analitički izgleda:
“On ne prati mnogo politiku, sporadično se informiše sa jedne TV stanice i istoimenog radija, ali ima stav o većini pitanja. Zna da su Srbi krivi za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, siguran je da je Milošević odgovoran za sankcije, bombardovanje, turbo-folk i sveopštu kriminalizaciju društva, podržavao je otcepljenje Crne Gore, nema ništa protiv nezavisnog Kosova, a ima dosta razumevanja i za ‘opravdane zahteve Vojvođana’. Veruje da je Republika Srpska genocidna tvorevina, zalaže se za lustraciju, po mogućstvu, što jedinstveniju BiH, ‘bezuslovnu saradnju’ sa Haškim tribunalom i, ako ne baš čistu okupaciju – ta je prilika, avaj, verovatno propuštena devedestdevete – a ono barem jedan ozbiljan protektorat kojim bi se ovde konačno ‘uveo red’ i malo disciplinovala ova balkanska krčma.
Možemo se sporiti oko toga da li je ovaj politički kroki više komičan ili žalostan. Ali se u svakom slučaju ozbiljno treba zamisliti nad činjenicom da neuobičajeno veliki broj srpske obrazovane populacije u dobi između dvadeset i četrdesetpet godina ima slične stavove i gaji gotovo patološku odbojnost prema svojoj zemlji i mržnju prema svemu što nosi srpski nacionalni predznak. Svako od nas poznaje bar nekog takvog, a poneko će se u gornjem opisu možda i prepoznati.”
Preporučujem ovu naučnu shemu svakom Hrvatu, obolelom od Ferala: lako je prilagodljiva svakoj državi, DSS jednostavna i galoperski efikasna! Šteta što je Vukadinović srpsko grlo: takvog konja poželela bi svaka tvornica konzervi!
Feral Tribune, 03.07.2007.
Peščanik.net, 03.07.2007.