Skopje, foto: Peščanik

Skopje, foto: Peščanik

Na tekuće proteste pristalica Nikole Gruevskog u Skoplju može se gledati kao na pogađanja oko predaje vlasti. Gruevskom je odavno najavljen niz sudskih procesa za zloupotrebu položaja, a na to su se nadovezale i najavljene tužbe za nedavno nasilje u makedonskoj skupštini. Sasvim je moguće da on sada demonstrira silu kako bi za sebe iznudio najbolju moguću pogodbu: mirna predaja vlasti u zamenu za amnestiju. Tako se makedonski zaplet izgleda bliži svom kakvom-takvom demokratskom, to jest ipak mirnom razrešenju.

Srbija je pak negde na pola svog „makedonskog scenarija“. Gledano iz Srbije, Makedonija bi mogla da zaliči na vremensku mašinu za putovanje u blisku budućnost. Predsednik ovdašnje vlade Aleksandar Vučić bi zaista morao, kako sam kaže, pažljivo da prati situaciju u susednoj državi. Za njega bi to mogao biti pogled u proročku kristalnu kuglu, gde mu se pokazuje kraj njegove vlastite političke karijere. Naravno, sve su ovo u izvesnoj meri proizvoljne spekulacije, ali kako drugačije objasniti uporne pokušaje ovdašnjih vlasti da intervenišu u makedonsku političku krizu i predstave je ne kao krizu političkih institucija nego kao otvoreni etnički konflikt na ivici oružanog sukoba. Kao da ovdašnji režim takvom intervencijom pokušava da utiče na tok događaja s one strane granice i tako izmeni i vlastitu političku sudbinu.

Po sada već otrcanom modelu, Vučić u susedstvo šalje krajnje dvosmislene mirotvorne poruke, dok njegovi poslušnici, na čelu sa ministrom za spoljne poslove Ivicom Dačićem, otvoreno optužuju makedonske Albance za sukobe u Skoplju pripisujući im tobože separatističke intencije. Sukob u Makedoniji pak nije etnički nego upravo politički i to krajnje banalan: donedavno neprikosnoveni tamošnji vlastodržac odbija da prihvati poraz na izborima (gubitak parlamentarne većine) i povuče se sa mesta predsednika vlade. O prirodi tog sukoba i njegovom jedino poželjnom ishodu ovde je već ubedljivo pisao Vladimir Gligorov i tome se nema šta dodati.

Stvari su praktično očigledne, pa je i utoliko ponašanje ovdašnjih zvaničnika iritantno i teško objašnjivo. Ide se čak tako daleko da se tobože otkriva na hiljade pušaka i drugog naoružanja, koje su iz Srbije naši domaći Albanci („dva državljanina Srbije albanske nacionalnosti“) hteli ilegalno da prebace svojim etničkim sunarodnicima u Makedoniji. Urnebesan je kraj te vesti iz Blica: „Akcija je obavljena u najvećoj tajnosti ali su o njoj obavešteni načelnik VBA i državni vrh koji je, kako navodi izvor Blica, procenio da se ne ide u javnost sa ovom informacijom“. Budući da je vest ipak „procurila“, mi se sad kao pitamo šta je zaista procenio državni vrh: treba li vest da ide u javnost ili ne?

Pre vesti o zaplenjenim puškama, a reč je, ako je suditi po opisu o čitavom magacinu, pa nije jasno kako je iko razuman nameravao da to ilegalno prebaci, izuzev ako se granica između Srbije i Makedonije uopšte ne kontroliše, ministar za spoljne (mada je u ovom konkretnom slučaju bolje reći – prljave) poslove obrušio se na po svemu sudeći budućeg predsednika vlade Makedonije Zorana Zaeva i to zbog uzgredne izjave u jednom njegovom intervjuu. Inače prema Srbiji krajnje dobronameran intervju, dat u prijateljskom tonu („Srbi su naša braća“ – uputiće Zaev poruku srpskoj javnosti jezikom koji ona najbolje razume), s mnogo obećanja za bolju saradnju između dve države, zasmetao je Dačiću zbog samo jedne rečenice, od koje on nije video sve ostalo u tom razgovoru.

Naime, kandidat za novog predsednika makedonske vlade nazvao je srpsko rukovodstvo – nacionalističkim: „U Srbiji postoji isto tako nacionalističko rukovodstvo gospodina Vučića koji je deklarisao sebe kao lidera u regionu, ali prvom prilikom kad je došao do toga da je ugrožena njegova politička karijera pokazale su se sve njegove nacionalističke pozicije“. Na šta je Dačić odgovorio: „Ne znam čime su Aleksandar Vučić i Vlada Srbije zaslužili ovako brutalan i skandalozan napad od strane pretendenta na mesto makedonskog premijera Zorana Zaeva“. Iz toga bi moglo jedino da sledi da je za Dačića gruba uvreda kada neko njega i njegove kolege iz vlade nazove nacionalistima. Dačić zatim poentira, sasvim „nenacionalistički“: „Što Zaev ne napade Ramu i Tačija, nego Vučića?“ Treba reći: prilično bizarna razmena uvreda na najvišem nivou.

Dačiću naravno ne smeta što on i čitava vlada sa šefom na čelu, zajedno sa poslušničkim medijima, implicitno optužuju ne samo Zaeva nego i sve pristalice njegove stranke, a ima ih približno isto koliko i pristalica Gruevskog, za izdaju takozvanih makedonskih nacionalnih interesa. Drugim rečima, srpski čelnici sasvim se drže retorike poraženog Gruevskog i tako protiv sebe antagonizuju barem polovinu „bratskog“ makedonskog naroda („Srbi su najveći i najbolji prijatelji Makedonaca“, reći će Dačić). Dačić će konačno napraviti i jednu ilustrativnu omašku: „Makedonija je priznala Kosovo, glasala protiv Srbije u Unesku i sada kandidat za premijera brutalno vređa rukovodstvo Srbije“. Kosovo je priznala i protiv Srbije je u Unesku glasala vlada Gruevskog, koga sada na svaki način podržava upravo „uvređeno rukovodstvo Srbije“. Ali, ovdašnji režim, zaokupljen isključivo vlastitim ostankom na vlasti, činjenice i zdrav razum ni na šta ne obavezuju.

Peščanik.net, 04.05.2017.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Makedonski scenario 5

Dejan Ilić – Makedonski scenario, novi nastavci

Mijat Lakićević – Makedonski scenario 4

Mijat Lakićević – Makedonski scenario 3

Dejan Ilić – Ko ponižava Srbiju?

Mijat Lakićević – Makedonski scenario 2

Mijat Lakićević – Makedonski scenario

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Dejan Ilić (Svi tekstovi)