Bivši predsednici
Bivši predsednici Srbije imaju pravo na počasni naziv “bivši predsednik Republike”, naknadu plate, zatim kancelariju, savetnika i sekretara, službeni automobil sa vozačem – onoliko dugo koliko je trajao mandat. Takođe, bivši predsednik Republike ima pravo na diplomatski pasoš i na pristup arhivama iz vremena dok je bio na toj funkciji.
Pravo na počasni naziv “bivši predsednik Republike” imaju svi predsednici Srbije birani od 9. decembra 1990. godine, odnosno od održavanja prvih višestranačkih izbora, kao i predsednici Savezne Republike Jugoslavije i predsednici državne zajednice Srbija i Crna Gora koji su bili iz Srbije.
Bivši predsednik Republike ima pravo na naknadu plate u iznosu plate predsednika Republike dok se ne zaposli ili dok ne ispuni uslove za penziju, ali najviše šest meseci od dana kada mu je prestao mandat. Kasnije, dok se ne zaposli ili penzioniše, ima pravo na 80 odsto od plate koju je primao.
Zakonom je propisano i da tri meseca nakon isteka mandata, bivši predsednik može da se vrati na rad kod poslodavca kod koga mu miruje radni odnos zbog toga što je izabran na funkciju.
Bivši predsednik ima pravo da ga obezbeđuju policija i Vojska Srbije godinu dana nakon prestanka mandata, u skladu s propisom Vlade. Obezbeđenje može da se produži ako za to postoje opravdani razlozi i ako je bivši predsednik saglasan s tim.
Najvažnija privilegija bivših u Srbiji, međutim, još uvek je – nekažnjivost.
Bivši predsednik SO Gornji Milanovac Mihajilo Vučetić iz Demokratske stranke potrošio je u aprilu polovinu godišnje reprezentacije. Za četiri godine, on je za reprezentaciju potrošio ukupno 3,32 miliona dinara. Vučetić je novinarima objasnio da je najviše trošeno za ”osveženje odbornika i članova radnih tela Skupštine opštine, kao i za reklamni materijal za Novu godinu”.
Jataci u izveštaju
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je u utorak da je i dalje veoma važno da se otkrije ko je skrivao haške optuženike, navodeći da će samo u tom segmentu njegov izveštaj Savetu bezbednosti UN o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom biti negativan.
“Veoma je važno da saznamo da li su ljudi koji su pomagali beguncima dolazili iz javnih službi ili su to bili članovi njihovih porodica”, rekao je Bramerc na konferenciji za novinare u Beogradu posle sastanka sa predstavnicima srpskog tužilaštva za ratne zločine. Bramerc je rekao da je to veoma važno i zbog toga da bi se proverilo da li su njegovi sagovornici iz Srbije u prethodnom periodu bili iskreni kada su govorili o potrazi za haškim beguncima.
Haški tužilac je rekao i da je utvrđivanje činjenica o jatacima haških optuženika nešto preko čega se neće preći tek tako. Bramerc je rekao da ne želi da stvori utisak da je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom loša istakavši da je tužilaštvo veoma zadovoljno time što su svi optuženici uhapšeni. “Pozitivni aspekti te saradnje, međutim, neće me sprečiti da insistiram na tome da se istraži mreža jataka”, rekao je Bramerc koji je u utorak došao u dvodnevnu posetu Beogradu.
Preporuke protiv korupcije
Nosilac liste Reformističke stranke na lokalnim izborima u Nišu, profesor doktor Milan Višnjić ponovo se kandidovao – ovog puta za prorektora niškog Univerziteta. Tim povodom oglasila se Agencija za borbu protiv korupcije, apelujući na predsednika Saveta univerziteta u Nišu da prilikom razmatranja Višnjićeve kandidature ”u obzir uzme” i to da je dekan Medicinskog fakulteta kršio zakon.
Protiv Višnjića je pred Agencijom za borbu protiv korupcije proletos završen postupak i doneta je odluka da se javno objavi preporuka za razrešenje sa funkcije dekana Medicinskog fakulteta u Nišu.
Agencija je Prekršajnom sudu u Nišu krajem aprila podnela i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Višnjića zbog povrede odredaba zakona o sukobu interesa pri zapošljavanju na fakultetu članova porodice. Utvrđeno je, naime, da je samo tokom 2010. i 2011. godine Višnjić na fakultetu zaposlio sedam bliskih rođaka – između ostalih i svog sina, ćerku, zeta i zetovu majku.
Kako se navodi, Višnjić je svoj položaj koristio i za pomoć ”deci uticajnih roditelja” šaljući Ministarstvu zdravlja zahteve za specijalizacije sa netačnim podacima. Specijalizaciju je na taj način omogućio i sinu rektora niškog Univerziteta.
Milan Višnjić je na mestu dekana Medicinskog fakulteta u Nišu već pet mandata, za tri više nego što je dozvoljeno zakonom. Konačna primopredaja dužnosti zakazana je za oktobar uprkos zahtevu Agencije za borbu protiv korupcije da se Višnjićev mandat skrati razrešenjem po hitnom postupku.
Deportovani
Porodice koje su po rasporedu prisilnog raseljavanja iz beogradskog Belvila 26. aprila deportovane u Niš još uvek žive u betonskom magacinu bez struje i vode, čekajući obećane ”stambene kontejnere” za smeštaj. Od jedanaest porodica koliko ih je deportovano, u magacinu je ostalo pet koje nisu uspele da se snađu kod rođaka.
Lokalna humanitarna organizacija navodi da osmoro odraslih i desetoro maloletne dece živi u neljudskim uslovima – magacin je hladan i prljav, pun pacova i miševa, sa otvorenim šahtovima.
Jedna petočlana porodica je smeštena u prostoriju veličine oko deset kvadratnih metara, dok troje starih ljudi boravi u većoj prostoriji buđavih zidova i s krovom koji prokišnjava. Jedna starija Romkinja u magacinu je obolela od žutice.
Deportovani u Niš su pre mesec dana, osim obećanja o skorom rešavanju smeštaja, dobili sveće, lampe na plin koji moraju sami da kupe, staru vojničku ćebad, po par cokula i nekoliko paketa hrane, par lonaca, pet limenih tanjira i kompleta limenog escajga te trideset hiljada dinara po porodici, za pet hiljada dinara manje nego što im je obećano pred kamerama beogradskih medija.
Peščanik.net, 24.05.2012.