Uh, kad sam čuo da je Goran Hadžić uhvaćen u Krušedolu prvo mi je kroz glavu proletelo „manastir“, tako je to slepljeno u mojoj glavi; tek u drugom koncentičnom krugu na reč „krušedol“ čujem grupu podnapitih Sremaca u iznenađujuće složnom troglasu „Otkud ideš Nikola, Nikola/Idem iz Krušedola, Krušedola“, da, ako je Hadžić uhvaćen makar i u manastirskom pčelinjaku ili vinogradu, ako je crkva držeći se hrišćanskog načela da progonjenome treba dati konak i parče sira kršila zakone države i usporavala naš povratak u porodicu evropskih naroda – eto belaja! Hadžić uhvaćen u pudarskoj kolebi od trske, jedan ga je monah, gradeći se da plaši čvorke, Božija takođe stvorenja, ali nepoželjna u vinogradu, čegrtaljkom dosad stoput upozoravao kad god bi mu ljajićevci odveć približili: ovog jutra brat beše dežuran u kujni i bivši državnik ostao je prepušten sam sebi…
Ali nije tako bilo.
Manastir nema ništa sa skrivanjem niti razotkrivanjem poslednjeg begunca pred međunarodnom kakva god bila pravdom. Obližnji vojni objekat u skladu sa neutralnošću naše države takođe je stajao po strani, slep i gluv za skitnicu koja obitava u njegovoj blizini (ne bih da nisam pročitao predsednikovo specijalno saopštenje ni znao da je nadomak crkvenog objekta i vojni objekat).
Na sreću, begunac je uhvaćen na ničijoj zemlji, u šumi, ni vojnoj ni crkvenoj, predsednik Tadić je posebno naglasio da su i vojna i crkvena lica neupetljana u jataštvo. Pod sumnjom nije ni lugar: taj samo pazi da zverokradice ne tamane divljač posred lovostaja. Ako poslednji srpski begunac nije palio logorsku vatru i ako na roštilju nije okretao veverice ustreljene iz trofejnog pištolja, šumar nije bio dužan ni da ga uoči ni da ga pardonira: „Viđao sam jednog ljubitelja prirode, brao je pečurke, majčinu dušicu, ali nije sekao šumu niti je bacao nerazgradivo smeće“.
&
Uhvaćen je doduše jedan građanin koji beguncu beše poneo novac, ko je to još ne znamo, bolje da i ne saznamo! Hadžić je u najboljoj hajdučkoj tradiciji već rekao da ni po koju cenu neće odati drage likove koji mu pomagahu otkad se njegov urediti novosadski život naprečac posuvratio u beganciju i skrivaluk, molim boga da tajanstveni fruškogorski uhićenko nije ubogi kurir koji će odati ko ga je poslao – zašto da mi sami razmotavamo klupko za koje međunarodna zajednica nije zainteresovana?
&
Najbolje bi bilo da je Hadžić uhvaćen na granici sa pasošem na izmišljeno ime, ili da je identifikovan i savladan u stomatološkoj ordinaciji na osnovu snimka koji je BIA dostavila svim domovima zdravlja i privatnim zubarima, pa bismo Hadžića fino otpremili u Hag, a našoj policiji, pravosuđu i državnim medijima ne bi ostao nikakav rep u vidu odnosioca novca na Frušku goru (nikad ne znaš koga taj može još da opanjka i upetlja), ali dobro je i ovako kako je.
Begunac je in custody, Crkva i Vojska nisu upetljane, to se pouzdano znade i to je odlično, omladina najviše veruje Svetoj materi i Svetoj armiji, može tako i da nastavi. Što se mladeži nagnute udesno tiče, i crkvi i armadi bio bi itekakav plus da su pomagale progonjenom Srbinu, ali bi ostala i izvesna senka, mutno podozrenje da je hajduka odao neko iz verskog tj. vojnog objekta, što je smrtni greh i kršenje PS-a.
Ovako kako je baš je dobro.
Zgodno.
Praktično.
Super.
Ekstra.
Peščanik.net, 21.07.2011.