Sailing Stones of Death Valley http://bit.ly/11uCbW8

Možda je zaista moguće danas i dalje braniti pokret belih listića, ali se to svakako ne može činiti zamenom teza i konfuzijom koju širi Aleksa Jorga u svom odgovoru Stefanu Filipoviću. Valjda uvređen zbog toga što Filipović proziva Vesnu Pešić a ne njega lično, Jorga sugeriše da se Filipovićeva kritika Vesne Pešić zasniva na pretpostavci da su ostali „beli listići“ tek slepo pratili nekadašnju predsednicu Građanskog saveza: „U javnom razgovoru u Srbiji, i ne samo povodom belog glasa, izgleda mora postojati rajhsfeldmaršal, sultanija, arhont odnosno vasievs & autokrator: samodržac ideje i ljudi. Građani i građanke Srbije nemaju slobodnu volju, već slede nekog samodršca, bez čijeg postojanja politički ne postoje, maltene ni fizički“. U pitanju je, međutim, klasičan straw man argument: Jorga u Filipovićevom tekstu pronalazi ono čega u tom tekstu nema i onda s indignacijom odbacuje optužbu koju niko nije ni izrekao. To što se Filipović bavi Vesnom Pešić, višedecenijskom perjanicom građanske Srbije, javnom intelektualkom i oštrom kritičarkom nacionalizma, a ne recimo baba Jovankom koja prodaje sir na Kalenićevoj pijaci (a koja je takođe na izborima 2012. glasala za Paju Patka ili Pokojnu Milevu), nikako ne znači da baba Jovanka nema slobodnu volju i da je puki slepi poslušnik Vesne Pešić. Reč je o nečemu daleko jednostavnijem: kada razgovaramo o političkim idejama i njihovim posledicama prirodno je da se bavimo onima koji su te ideje najjasnije i najglasnije artikulisali i branili, osobito ako su se njihove procene pokazale pogrešnima.

U jednom je Jorga, međutim, u pravu: „Ispravnost belog glasa na izborima 2012. će u konačnici biti u rezultatima koje proizvede“. Pošto sam Jorga očigledno smatra da ti rezultati nisu porazni po Srbiju, on zaista nema zbog čega da se izvinjava. Kao što lepo kaže moto Peščanika, ako vam je dobro onda ništa. Sve je u redu. Razlike nema. Beli listići su sve vreme bili u pravu. Spavajte mirno, čitajte e-novine, idite na paradu, uživajte. Problem je, međutim, u tome što Vesna Pešić, za razliku od Jorge, smatra da nije baš sve u redu. Štaviše, ona izgleda smatra da ama baš ništa nije u redu. Imajući u vidu da je Vesna Pešić bila glavni zagovornik teze da će sve biti okej, da se ne treba plašiti pobede Tomislava Nikolića, da razlike ionako nema, da je ondašnji predsednik Srbije diktator koji krade na izborima, itd., te imajući u vidu da Vesna Pešić danas tvrdi da je sve zlo i naopako, te da se suočavamo sa kud i kamo zlokobnijim kultom vođe nego u vreme B. Tadića (sećate se, to je onaj što je stalno plakao na televiziji, redovno napadao novinare na konferencijama za štampu i svaku kritiku predstavljao kao napad na Državu i, razume se, porodicu), ne vidim šta je sporno u Filipovićevom zahtevu da se objasni ovakav politički salto mortale. Ako ste koliko juče samouvereno tvrdili jedno, a danas tvrdite suprotno, te ako pritom očekujete da javnost i dalje uzima za ozbiljno vaše opservacije (a očekujete, jer u suprotnom ne biste uporno pisali za javne medije), onda imate i obavezu da javnosti objasnite promenu koja se dogodila i katastrofalno pogrešnu procenu situacije koju ste ponudili pre dve godine. Za razliku od hinjene indignacije i patetičnih fraza o građanskom fenomenu bez vođe, takvo objašnjenje zaista bi bilo korisno za raspravu o političkoj odgovornosti.

Peščanik.net, 16.10.2014.

Srodni linkovi:

Vesna Pešić – Bistrenje magle

Siniša Boljanović – Crno-beli svet

Aleksa I. Jorga – Odgovornost i zdrav razum

Dejan Ilić – Dve slike od juče

Stevan Filipović – Kamenovanje zdravog razuma

Vesna Pešić – Kamenovanje opozicije

TEMA – BELI GLAS