Kapiten naše fudbalske reprezentacije na Mundijalu neće nositi traku duginih boja. Osam evropskih država uključilo se u akciju „Jedna ljubav“ protiv diskriminacije. Poruka je upućena prvenstveno domaćinu Svetskog prvenstva, Kataru. U toj azijskoj državi i dalje je na snazi zakon koji zabranjuje homoseksualnost, te su se neki LGBT+ navijači zabrinuli da li će biti uhapšeni. Prvi čovek Katara na Generalnoj sednici Ujedinjenih Nacija rekao je da su apsolutno svi ljudi širom sveta dobrodošli i da se diskriminatorni zakoni na strance neće odnositi. Holandiji, koja je u grupi sa reprezentacijom domaćina, reči katarskog Emira nisu bile dovoljne. Pokrenuli su zato akciju sa kapitenskim trakama kako bi izvršili dodatni pritisak. Ubrzo im se pridružilo još sedam od trinaest evropskih država. Ne i Srbija.
U Kataru, kao i u našoj domovini, ne krše se samo ljudska prava LGBT+ osoba. Dobrano se krše i prava radnika. Na gradilištima je, tokom pripreme prvenstva, poginulo više od šest i po hiljada radnika. Zato će boje na trakama biti u nešto drugačijem redosledu od tradicionalne LBGT+ duge. Biće to simbol otpora diskriminaciji i obespravljenosti svake vrste. Fudbalska asocijacija Engleske pridružila se zahtevima organizacija za zaštitu ljudskih prava da se porodicama poginulih radnika, pretežno migranata, ako ništa drugo, barem isplati novčana kompenzacija. Šarena traka tako je postala i pokušaj radničkog proglasa. Srbija je ne želi.
Ne želi je ni Hrvatska. Topla braća. Telegraf se raduje, možda čak susedima oprašta i Jasenovac. Jučerašnji naslov: Srbi i Hrvati složni: „Ne želimo ovu stvar da gledamo na našim fudbalerima u Kataru“. U tekstu rezultati ankete. Preko 96% čitatelja Telegrafa smatra da je Dušan Tadić ispravno postupio, dok 78% čitatelja hrvatskog portala Index.hr isto misli za svog kapitena Luku Modrića. Crvena zvezda info ima i poruku za Dušana silnog: BRAVO LJUDINO!
Bez šarene trake oko ruke Dušan možda jeste postao ljudina gledano iz perspektive vukovarske tenkovske cevi, novog zvezdinog simbola koji krasi dvorište našeg najvećeg stadiona. Možda je i silan. Ali inovator svakako nije. Bivši kapiten reprezentacije Branislav Ivanović još pre dve godine isprsio se i to u sred Engleske. Kao kapiten ekipe WBA jedini u čitavom šampionatu odbio je da svoju ruku ukrasi duginim bojama. Nije tada bilo Hrvata, Španaca, Portugalaca i Poljaka kao saveznika. Bio je potpuno sam i nije ustuknuo. Dušan mu danas dođe samo kao bleda kopija.
Pustimo sad igrače. To svakako nisu njihove odluke. Bar ne ova Tadićeva. U Srbiji postoji jasna hijerarhija i naredba uvek dolazi s vrha. Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Jovan Šurbatović objasnio je da je sve što se može shvatiti „kao vid politizacije, za nas neprihvatljivo“. Navikli smo već da je reč politizacija postala univerzalno strašilo. Obično je koriste oni na najvišim državnim granama kako bi neku akciju prikazali kao politikantsku borbu za izborne poene. Da je na to mislio, Šurbatovićev stav bio bi koliko toliko smislen. Ali znamo da nije. Kada je Vučić ispraćao fudbalere u Lisabon, FSS ne samo da u tome nije video nikakav problem, da ne kažem politizaciju, već je zajedničku sliku gospodina predsednika i fudbalera objavio sa zvaničnog Tviter naloga.
Za Šurbatovića politizacija ima značenje uobičajeno u društvenim naukama. Što ne čudi, on je ipak prof. dr. Ta, dakle, druga, Šurbatovićeva politizacija znači ni manje ni više nego da se javnim činom osporavaju postojeći oblici moći. Generalni sekretar je u pravu kada kaže da kapitenska traka duginih boja zaista predstavlja oblik takve politizacije. Traka otvoreno osporava dominaciju i ugnjetavanje nad potlačenima. Suprotstavlja se nelegitimnoj upotrebi moći vlastodržaca i ponižavanju slabih. Zato mu i smeta.
Autor je istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Peščanik.net, 23.09.2022.
LGBTQIA+NOGOMET / FUDBAL