„Ćutini batinaši su ozbiljno povredili kineskog radnika, šteta na opremi je preko tri miliona evra a kompanija Ziđin je najavila da će zbog tih događaja možda 400 ljudi ostati bez posla.“
Ovako dramatično je pre nekoliko dana ministarka rudarstva i energetike propratila saopštenje kineske kompanije „Ziđin“ (Serbia Zijin Copper) da je na planini Starica kod Majdanpeka grupa kampera „istukla radnika kompanije i zapalila vrednu opremu“.
Samo dan kasnije policija je saopštila da je uhapsila nekoliko osoba zbog sumnje da su u noći 24. septembra, maskirani, fizički napali kineskog radnika koji je upravljao radnom mašinom. Policija je saopštila i da je kineski radnik lakše povređen, a da je procenjena šteta na radnoj mašini oko 150.000 dolara.
To da ministarka obaveštava javnost da je radnik Ziđina „ozbiljno povređen“ a materijalna šteta „preko tri miliona evra“, dok iz saopštenja policije javnost saznaje da je radnik lakše povređen a materijalna šteta bar dvadeset puta manja, neozbiljno je i neodgovorno.
Ali još mnogo gore, sasvim neprihvatljivo, jeste to da predstavnica izvršne vlasti bez ikakvih dokaza, pre izveštaja policije o čemu i o kome se radi, za napad na radnika i imovinu strane kompanije javno optuži konkretne građane.
Naravno da za kršenje zakona treba da odgovaraju počinioci, ali je neprihvatljivo da se kao krivci unapred etiketiraju ljudi nepoćudni vlasti, oni koji već dugo manifestuju nezadovoljstvo zbog ugrožavanja životne sredine. Ovakvim etiketiranjem krši se univerzalno prihvaćen pravni standard – prezumpcija nevinosti, a istovremeno, što je za ovu priliku posebno važno, dezavuiše ustavom zajamčeno pravo na zdravu životnu sredinu.
Što neizbežno, po ko zna koji put, podseća na krajnje problematičan odnos vlasti prema tom pravu.
Ustav Srbije (čl. 74) građanima jemči pravo na zdravu životnu sredinu i obavezuje vlast da ih blagovremeno i potpuno obaveštava o njenom stanju. Nedopustivo je da građanima uskraćuje objektivne i potpune informacije, a da istovremeno lansira nepotkrepljene optužbe i diskvalifikacije protiv onih koji na toj obavezi insistiraju. Ali iako Ustav naglašava posebnu odgovornost državne vlasti za zdravu životnu sredinu, ona svoje obaveze, evidentno je, ne doživljava ozbiljno. Čak i kad su obaveze po zakonu striktne i oročene, njihovo izvršavanje podređuje politikantskim kalkulacijama i interesima.
Aktuelan drastičan primer pruža odnos vlasti prema inicijativi za zabranu rudarenja bora i litijuma u Srbiji, koju je u junu podnelo nekoliko ekoloških organizacija, a podržalo je potpisima više od 30.000 građana.
Suvišno je i podsećati da su prethodno mnogobrojni predstavnici stručne javnosti izneli mnoštvo argumentovanih kritika na projekat eksploatacije litijuma, da je i SANU ocenila da bi iskopavanje litijuma i bora vodilo ka devastaciji prostora, degradaciji biodiverziteta, ugrožavanju vodoizvorišta i podzemnih voda na vrlo širokom području.
Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, usvojen pre manje od godinu dana tek nakon žestokih protesta građana, vlast je pompezno predstavila kao važan demokratski instrument, a lično predsednik Vučić propratio rečima „usvojili smo sve zahteve ekologa“.
Podneta narodna inicijativa podrazumeva odgovarajuće obaveze predsednika skupštine, nadležnog skupštinskog odbora, ministarstva za državnu upravu. Sve njih zakon obavezuje da u određenim rokovima (radi verifikacije inicijative, provere potpisa i, konačno, razmatranja) preduzmu odgovarajuće radnje.
Neprihvatljivo je da te radnje mesecima izostaju, da javnost o tome ne zna ništa, da vlast bukvalno ignoriše inicijativu. Čak i pod pretpostavkom da smatra da, s obzirom na odredbe Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, ova inicijativa ima neke formalne nedostatke, vlast je dužna da to saopšti i objasni i podnosiocima inicijative i najširoj javnosti.
A to što ona (ne) radi je bezobrazno potcenjivanje građana i njihovih prava i pretvaranje u žalosnu karikaturu jedne od fundamentalnih ustavnih odredbi (čl. 2) po kojoj suverenost republike Srbije „potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika“.
Peščanik.net, 29.09.2022.