Iako je pažnja naše javnosti u prvim danima razgovora srpskog pregovaračkog tima sa Misijom MMF-a u Beogradu (tokom druge revizije) bila uglavnom usmerena na prve dobre rezultate u državnoj finansijskoj stabilizaciji i na famozno eventualno povećanje plata i penzija, brzo se ispostavilo da to u suštini i nisu glavne teme ovog susreta.
Niko u stvari ni ne spori dobar pravac finansijske konsolidacije, ali je razgovor o blagoj “nagradi” zaposlenima i penzionerima, za odricanja u proteklih deset meseci, ipak ostavljen za oktobar – jer se i dalje postavlja pitanje koliko će i da li će Vlada Srbije uspeti da restrukturira i reformiše javni sektor i javna preduzeća – da bi uspešna finansijska konsolidacija bila održiva na duži rok.
Mi, dakako, još ne znamo tačno kakve primedbe spomenuta Misija iznosi ovih dana srpskoj delegaciji (na čelu sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem i guvernerkom NBS Jorgovankom Tabaković), ali već sam pogled na Sporazum sa MMF-om, na jednoj, i na vesti o promenama u javnim preduzećima, na drugoj strani, upućuje na zaključak da se predviđana dinamika u promenama u korpusu zaposlenih u javnom sektoru, a naročito dinamika transformacije i reformisanja javnih preduzeća – ne odvija tačno onako kako je dogovorena.
Glavno je tu što još nemamo dovoljno dobrih vesti o stvaranju pretpostavki da javna preduzeća, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou, počnu da posluju bez gubitaka, to jest – da počnu da odbacuju ozbiljnije prihode državnom budžetu ili da se od njihove prodaje taj profit naplati “unapred” i “odjednom” na večito, prema prethodno uloženom kapitalu. Pošto javnost o stanju reformi u javnim preduzećima nema ažurnu zbirnu informaciju, utisak da su na tom frontu rezultati polovični može se ilustrovati samo preko nekoliko primera.
Iz informacija koje se lansirane tokom posete premijera Vučića Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu, moglo se razabrati da je država od njega ove godine prihodovala 13 miliona evra, a potom je rečeno da se ovih dana bira privatizacioni savetnik za taj aerodrom da bi se videlo “da li će se ići u privatizaciju ili koncesiju”. Dakle, taj posao koji je naznačen u sporazumu sa MMF-om tek je na početku.
EPS je groso modo “transformisan” u organizacionom pogledu (centralizovana je naplata, centralizovano je upravljanje distribucijom, a šta je sa centralizacijom proizvodnje? Istina, izabrani su novi direktori tri “unutrašnja” pravna lica i kupuje se “novi logo” firme u celini i tri nova preduzeća u njenom sastavu, ali još nema nekih ozbiljnijih naznaka da je taj novi sistem “profunkcionisao” i počeo da daje očekivane efekte. Pri tome treba imati u vidu da je EPS prošlu godinu završio sa poslovnim gubitkom od 87,4 miliona evra (najviše zbog poplava i zakašnjenja u podizanju cena struje)
Srbijagas se transformisao u holding i na taj način su, unutar tog holdinga, “razdvojeni” distribucija, transport i proizvodnja, ali ta odluka izgleda još nije postala efektivna. Nešto se čeka i oteže, ali nije baš jasno šta i zbog čega? Možda niko nije siguran šta će povodom ove transformacije reći Evropska unija, a nije beznačajno ni šta će reći Rusi.
I Železnice Srbije su se transformisale u holding sa tri preduzeća: Infrastruktura železnice, Srbija voz i Srbija kargo – istina tek pre nekoliko sedmica, dakle pred sam dolazak Misije MMF-a u Beograd. Vlada je postavila direktore spomenuta tri preduzeća, ali sve je to još daleko od nekog boljeg i efikasnijeg poslovanja, te manjih tekućih gubitaka.
Neka druga javna preduzeća još spremaju planove “korporativizacije”, ali se ne čuje da su poznati rokovi u kojima će ta transformacija biti sprovedena. Navodno je problem u tome što bi takve odluke podrazumevale i projektovanje kove strukture zaposlenih, pa bi se morali identifikovati viškovi radne snage u pojedinim segmentima tih preduzeća.
Naravno da ni sama korporativizacija ne zaustavlja borbu političkih stranaka i interesnih lobija za uticaj u preduzećima u kojima je glavni akcionar država Srbija. To jasno pokazuje slučaj Telekoma, o čijoj se privatizaciji (ili odustajanju od nje) već začeo pravi medijski rat – što svakako ima uticaja na odustajanje nekih poželjnih mušterija koje su bile najavile da su zainteresovane za ovaj posao.
Novi magazin, 28.08.2015.
Peščanik.net, 28.08.2015.