Svet je Srbiju opet uvredio na nacionalnoj osnovi – ovog puta otkrićem američkog novinara i blogera britanskog Gardijana, Glena Grinvalda, o supertajnom projektu američke agencije za bezbednost (NSA) u okviru kog se mesečno prikuplja na desetine milijardi raznovrsnih informacija razmenjenih na internetu uz pomoć globalnih korporacija kakve su Google, Facebook, Skype, YouTube i druge.
Pokazalo se, međutim, da je na mapi koja ilustruje razmere projekta za nadzor internet saobraćaja Srbija jedina zemlja na svetu obojena crnom bojom, baš kao i Mediteran, Crno i Kaspijsko more i, uopšte, sve vodene površine planete na kojima uglavnom još uvek nema ničeg bezbednosno zanimljivog za web špijune.
Šta se to desilo da su notorne američke agenture, upletene u svaku seosku ujdurmu u Srbiji, iznenada izgubile interes za lidera na Balkanu, pitanje je dana za lokalne bezbednosne „eksperte“ dok proučavaju fotografiju špijunske karte sveta u lošoj rezoluciji. Komšije iz regiona već nas podsmešljivo gledaju: ostatak Balkana preliven je tamno zelenim valerom što, prema navodima uzbunjivača koji je Grinvaldu dostavio dokumente, inače bivšeg zaposlenika CIA, znači da je region pod umerenim nadzorom ove vrste.
Dok čeka zeleno svetlo od Evropske unije, pokazalo se da Srbija nije zaslužila čak ni zelenu boju na karti „svetskog policajca“ – ukoliko, naravno, nije reč o nekoj zaveri unutar sve mračnije antisrpske zavere ili nas to neko iz Vašingtona prosto zavitlava, kao Hrvati Slovence u onom Dnevniku sa Severinom.
Dilemu je Srbima razrešio zamenik šefa Odeljenja za visokotehnološki kriminal SBPOK koji je, hineći ravnodušnost, konstatovao doslovce da „Amerikanci o Srbiji znaju dovoljno toga, pa im nije neophodno naknadno praćenje i špijuniranje”. On je za Blic razmotrio još jednu mogućnost, da su Ameri „videli da od nas nema potencijalne opasnosti i obustavili dalji nadzor”.
Treća se ovde prosto nameće sama: možda su NSA, CIA i ostali videli kakvi se amateri ovde bave bezbednosnim pitanjima pa su srezali nepotrebne troškove.
Ili je ta glupost samo dobro uvežbana diverzija koja nadmoćnog neprijatelja razoružava bolje od najsavremenijih tehnologija poznatih čovečanstvu?
Jer da srpski bezbednjaci ne sisaju vesla pokazao je izvestilac za Evropsku komisiju koji je u svom izveštaju marta ove godine, prema pisanju Danasa, posebno izdvojio činjenicu da “srpska Vojnobezbednosna i Bezbednosno-infomativna agencija imaju potpunu kontrolu nad četiri srpska provajdera tako što imaju uvid u njihove kompletne podatke i telefonske razvodnike”. Prašina koju su prošle jeseni digli Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić tvrdnjama da im službe neovlašćeno izlistavaju telefonske pozive, slegla se odavno, a priča o internet i provajderima mobilne telefonije u čije se baze upada po volji i bez sudskog naloga ne privlači više ničiju pažnju.
U Srbiji, začuđenoj svojim specijalnim statusom crne rupe za belosvetske špijune – jer se ovde ionako sve zna a privatnost građana i nije na ceni – u igri za razmenu informacija od interesa još uvek su sigurniji putevi kojima sofisticirani programi sve ređe idu.
Naime, za ovaj špijunski specijal, beogradski Blic objavio je i nezvanična saznanja o nedavnoj akciji predsednika skupštine Državne lutrije i grupe ljudi sa merdevinama i koferom, koji su u 3 sata po ponoći ušetali u sedište Lutrije „nešto da završe”. Pošto je obezbeđenje prijavilo slučaj lutrijskom sektoru za bezbednost, navode Blicovi izvori, direktor ovog sektora je sutradan u zgradi Lutrije pronašao prisluškivače postavljene u četiri prostorije. Nagađa se da su predsednik skupštine Državne lutrije i drugovi namerili da prikupljaju podatke o poslovanju u korist privatnog lanca kladionica.
Konačno, kad zakaže elektronika, od koristi je i oglasna tabla: jedan dorćolski dućan osvanuo je ovih dana oblepljen snimcima sa sigurnosne kamere na kojima se vide mušterije kako kraduckaju među rafovima. Vlasnik se žalio policiji u više navrata, nosio im na uvid snimke iz radnje, ali uzalud.
Za razliku od domaćih i svetskih nadzirača, naivni preduzetnik je svoja saznanja odmah podelio sa svetom. Nije mu palo na pamet da prikupljene informacije lukavo upotrebi za političke ucene, poslovne dilove ili makar za razonodu po tabloidima i društvenim mrežama. Uskoro će saznati da je, baš kao i u Americi, transparentnost kažnjiva i u Srbiji, crnoj rupi špijunskog sveta.
Peščanik.net, 11.06.2013.