Pomilovanja kao poslednji potez bivšeg predsednika: 49 odluka koje otvaraju pitanje institucionalne odgovornosti.
Dok su studenti i građani trpeli nasilje, pritiske, hapšenja i krivično gonjenje zbog učešća u protestima, Aleksandar Vučić je u više navrata koristio institut pomilovanja da prekine postupke protiv osoba optuženih za nasilje nad studentima, ali i pojedinaca obuhvaćenih ozbiljnim krivičnim postupcima zbog korupcije i zloupotrebe javnih funkcija. Pred odlazak sa predsedničke funkcije potpisao je odluke o pomilovanju 49 osoba. Posle izborne pobede studenata, ove odluke postaju deo političkog i institucionalnog nasleđa prethodne vlasti.
Građani su 25. oktobra 2026. godine poverili Studentskoj listi mandat za formiranje nove vlasti. Time je otvorena nova stranica u političkom životu Srbije, ali i pitanje odgovornosti za stanje institucija koje nova vlast zatiče.
Jedan od ozbiljnih problema predstavljaju odluke o pomilovanju koje je Aleksandar Vučić donosio tokom svog predsedničkog mandata, a posebno u poslednjim danima na toj funkciji.
Dana 27. septembra 2026. godine Aleksandar Vučić potpisao je odluke o pomilovanju 49 osoba. Među njima su ljudi optuženi za fizičke napade na studente i učesnike blokada, aktivisti različitih političkih organizacija, bivši i sadašnji funkcioneri, kao i osobe obuhvaćene postupcima zbog korupcije, primanja mita i zloupotrebe službenog položaja.
Kompletan spisak Ministarstvo pravde objavilo je tek 3. novembra, više od mesec dana nakon donošenja odluke. Do tada javnost nije imala uvid u identitet svih pomilovanih, niti u konkretne razloge i pravne posledice svake pojedinačne odluke.
Ovo nije izolovan slučaj. Tokom 2025. godine Vučić je već koristio institut pomilovanja u postupcima koji su se odnosili na nasilje nad studentkinjama, uključujući slučajeve u kojima su žrtve zadobile teške telesne povrede.
Od pomilovanja uhapšenih studenata do pomilovanja njihovih napadača
Tokom 2025. godine institut pomilovanja našao se u središtu odnosa između predsednika Republike i studentskog pokreta. Različite odluke pokazale su koliko različite posledice ovaj institut može da proizvede.
Dana 29. januara 2025. godine Aleksandar Vučić pomilovao je 13 osoba koje su bile privedene tokom protesta i blokada. Na spisku se nalazilo šest studenata, dekan jednog fakulteta, docent, četiri direktora škola i jedan pomoćni radnik u školi.
Ove odluke donete su nakon što su studenti tražili pomilovanje uhapšenih i procesuiranih tokom blokada.
Međutim, nekoliko meseci kasnije isti institut upotrebljen je u potpuno drugačijim okolnostima.
Pomilovanje vozača koja je automobilom udarila studentkinju na Novom Beogradu
Dana 24. januara 2025. godine, tokom studentske blokade u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu, vozač M. S. automobilom je naletela na okupljene građane i studente.
Tom prilikom udarila je dve osobe, među kojima je i studentkinja K. V, koja je završila na haubi automobila, a zatim pala na kolovoz i zadobila teške povrede glave opasne po život.
Protiv vozača je prvobitno pokrenut postupak zbog sumnje na pokušaj teškog ubistva. Optužnica je kasnije podignuta, a pravna kvalifikacija dela naknadno je ublažena na teško delo protiv opšte sigurnosti.
Aleksandar Vučić je najavio pomilovanje vozača, nakon čega je odlukom predsednika Republike postupak okončan bez sudskog utvrđivanja njene krivične odgovornosti.
Pomilovanje četvorice aktivista SNS-a zbog napada na studente u Novom Sadu
Drugi slučaj dogodio se u noći između 27. i 28. januara 2025. godine u Novom Sadu.
Grupa studenata lepila je materijal kojim su građani pozivani na protest i blokadu mostova, kada su ih napala četvorica aktivista Srpske napredne stranke.
U napadu je studentkinji Akademije umetnosti polomljena vilica, zbog čega je morala da potraži lekarsku pomoć.
Protiv K. S., R. D., B. N. i D. N. vođen je postupak zbog nanošenja teških telesnih povreda i nasilničkog ponašanja. Suđenje je već bilo u toku, a studentkinja je svedočila o napadu i posledicama koje je pretrpela.
Dana 2. jula 2025. godine Aleksandar Vučić doneo je odluku o pomilovanju sve četvorice okrivljenih i oslobodio ih krivičnog gonjenja. Postupak je okončan bez pravosnažne presude o njihovoj odgovornosti.
Ova dva slučaja pokazuju da je isti institut korišćen i za pomilovanje uhapšenih učesnika protesta i za prekidanje postupaka protiv osoba osumnjičenih za teško nasilje nad studentima.
Četrdeset devet pomilovanja pred odlazak sa funkcije
Dana 27. septembra 2026. godine, prilikom saopštavanja odluke o povlačenju sa predsedničke funkcije, Aleksandar Vučić objavio je da je pomilovao ukupno 49 osoba.
Tom prilikom saopštio je da se 23 pomilovanja odnose na ljude navodno povezane sa protestima i blokadama. Podelio ih je u dve grupe:
– 12 aktivista Pokreta slobodnih građana i organizacije STAV;
– 11 osoba koje je povezao sa incidentima i nasiljem nad učesnicima blokada.
Vučić je javno rekao da je odluku doneo uprkos protivljenju dela komisije i različitih bezbednosnih službi. Ova izjava otvara pitanje na osnovu kojih kriterijuma su pomilovanja odobrena i zašto su zanemarena mišljenja institucija koje su učestvovale u razmatranju predmeta.
Kompletan spisak objavljen je tek 3. novembra, kada je Ministarstvo pravde saopštilo da su odluke dostavljene nadležnim sudovima i da je tek nakon toga bilo moguće objaviti imena.
Među 49 pomilovanih nalaze se osobe protiv kojih su vođeni postupci zbog nasilja nad studentima, ali i ljudi iz postupaka koji su se odnosili na korupciju, pranje novca, primanje mita, zloupotrebu službenog položaja i postupanje sa poverljivim vojnim podacima.
Pravne posledice pomilovanja razlikuju se od slučaja do slučaja. Pojedini su oslobođeni daljeg krivičnog gonjenja, drugima je oprošteno izdržavanje kazne, dok su u pojedinim predmetima odobrene rehabilitacije ili uslovno neizvršenje kazne.
Ljudi pomilovani u postupcima zbog nasilja nad studentima i učesnicima blokada
Među 49 pomilovanih nalazi se 11 osoba koje je i sam Vučić povezao sa incidentima protiv učesnika blokada. Za više njih postoje konkretni slučajevi nasilja, povreda i krivični postupci koji su okončani ili prekinuti predsedničkim pomilovanjem.
Marko Pavlović i napad na studentkinju Sonju Ponjavić
Marko Pavlović bio je optužen zbog incidenta u Ruzveltovoj ulici u Beogradu, kada je automobilom udario studentkinju Sonju Ponjavić tokom odavanja pošte žrtvama pada nadstrešnice.
Protiv njega je vođen postupak zbog teškog ubistva u pokušaju. Suđenje je bilo u toku, ali do pravosnažnog utvrđivanja odgovornosti nije došlo.
Vučić ga je pomilovao i oslobodio daljeg krivičnog gonjenja.
Gorski Matović i napad na studente ispred Srpskog narodnog pozorišta
Dana 16. februara 2026. godine, tokom protesta ispred Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Gorski Matović napao je studente zajedno sa grupom muškaraca.
Na snimcima događaja zabeleženo je kako udara studenta u glavu i gura studentkinju, koja potom glavom udara o zid i pada.
Protiv njega je podignuta optužnica zbog nasilničkog ponašanja na javnom skupu. Tužilaštvo je tražilo kaznu zatvora od godinu i osam meseci.
Ipak, pre okončanja sudskog postupka, Vučić ga je pomilovao i oslobodio krivičnog gonjenja.
Javnosti su poznati i raniji slučajevi njegovog nasilničkog ponašanja, zbog kojih je bio osuđivan.
Miodrag Selaković i probijanje blokade kod Pravnog fakulteta
Dana 14. maja 2026. godine Miodrag Selaković automobilom je probio blokadu kod Pravnog fakulteta u Beogradu.
Prema svedočenjima učesnika i izveštajima o događaju, nakon izlaska iz vozila došlo je i do fizičkog sukoba sa studentom, a zatim je automobilom udario devedesetogodišnjeg Veroljuba Sarića, koji je učestvovao u blokadi.
Protiv njega je vođen postupak zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Vučić ga je pomilovao i oslobodio daljeg krivičnog gonjenja.
Slučaj „Porše ekipa“
Među pomilovanima su i četvorica okrivljenih u predmetu poznatom kao slučaj „Porše ekipe“: Stevica Kiš, Aleksandar Kocić, Ognjen Stanković i Nemanja Narači.
Predmet se odnosi na događaj od 13. decembra 2024. godine kod Futoške pijace u Novom Sadu. Tokom akcije „Zastani, Srbijo“, automobil marke „Porše“ prošao je kroz okupljene građane, a muškarci iz grupe su se potom vratili i fizički napali okupljene.
Postupci su se odnosili na nasilničko ponašanje, teške telesne povrede i izazivanje opšte opasnosti.
Za različita krivična dela teretili su se:
– Stevica Kiš i Aleksandar Kocić zbog nasilničkog ponašanja na javnom skupu;
– Ognjen Stanković zbog nasilničkog ponašanja i nanošenja teških telesnih povreda;
– Nemanja Narači zbog nasilničkog ponašanja, nanošenja teških telesnih povreda i izazivanja opšte opasnosti.
Sva četvorica oslobođena su daljeg krivičnog gonjenja odlukom o pomilovanju.
Radoš Kadijević, Slobodan Pećinar i Željko Milivojević
Ova trojica nalazila su se u postupku zbog napada na aktivistu iz Uba Miloša Petkovića.
Prema iskazima oštećenog, napad je bio povezan sa njegovim političkim i aktivističkim delovanjem. U jednom od postupaka Slobodan Pećinar bio je prvostepeno osuđen na uslovnu kaznu zbog napada na Petkovića.
I ovaj predmet okončan je pomilovanjem.
Slobodan Đukić i nasilje u Kosjeriću
Na spisku je i Slobodan Đukić, protiv koga je vođen postupak nakon prijave meštanina Kosjerića Zorana Jovanovića.
Jovanović je tvrdio da ga je Đukić pretukao u kabinetu predsednika opštine, nakon što je došao da pita kada će biti završeni radovi u njegovoj ulici. Prijavio je gubitak svesti i povrede, dok je predsednik opštine osporavao njegovu verziju događaja.
Dvanaest aktivista Pokreta slobodnih građana i STAV-a
Posebnu grupu čini 12 osoba iz predmeta koji se odnosi na aktiviste Pokreta slobodnih građana i organizacije STAV:
– Lazar Dinić
– Marija Vasić
– Lado Jovović
– Mladen Cvijetić
– Srđan Đurić
– Davor Stefanović
– Mila Pajić
– Branislav Đorđević
– Doroteja Antić
– Dejan Bagarić
– Jovan Dražić
– Anja Pitulić
Protiv njih je vođen postupak zbog sumnje na pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa navodnim planiranjem nasilnog ulaska u državne institucije tokom protesta 15. marta 2025. godine.
Prema navodima optužnog predloga, na sastanku održanom 12. marta 2025. godine u prostorijama Pokreta slobodnih građana razmatrane su mogućnosti podsticanja nasilnih akcija. Odbrana je osporavala optužbe i način pribavljanja dokaza.
Ovih 12 osoba nisu deo studentskog pokreta. Reč je o aktivistima zasebnih političkih i građanskih organizacija. Postupak protiv njih okončan je pomilovanjem, bez pravosnažne presude.
Dvadeset šest pomilovanja u drugim krivičnim postupcima
Preostalih 26 osoba obuhvaćenih spiskom čine funkcioneri, bivši nosioci javnih funkcija, lekari i druga lica protiv kojih su vođeni postupci zbog različitih krivičnih dela.
Petnaest bivših članova Štaba za vanredne situacije Grada Niša
Među pomilovanima nalazi se 15 bivših članova Štaba za vanredne situacije Grada Niša:
– Snežana Radivojević
– Dragan Trajković
– Miloš Arsić
– Sanja Stojanović
– Dušica Davidović
– Miloš Petrović
– Goran Milosavljević
– Milorad Jerkan
– Miodrag Stojanović
– Slavoljub Živadinović
– Ivan Mihajlović
– Srđan Mitrović
– Vladislava Ivković
– Nenad Stanković
– Aleksandar Tričković
Protiv njih je vođen postupak zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja u vezi sa odlukama o angažovanju građevinskih firmi „Vodomonteri“ i „Sim puk gradnja“ tokom vanrednih situacija u Nišu.
Prema navodima tužilaštva, u periodu od marta 2022. do jula 2024. godine radovi su angažovani mimo redovnih postupaka javnih nabavki, a sumnjalo se da je gradski budžet oštećen za 843.336.450 dinara.
Pomilovanjem su oslobođeni daljeg krivičnog gonjenja pre sudskog utvrđivanja odgovornosti za postupanje u vezi sa raspolaganjem javnim novcem.
Bivši funkcioneri i drugi krivični postupci
Dijana Hrkalović, nekadašnja državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova, pomilovana je u predmetu trgovine uticajem. Bila je prvostepeno osuđena na 16 meseci zatvora, ali je Apelacioni sud tu presudu ukinuo i naložio ponovno suđenje. Optužbe su se odnosile na navodno korišćenje položaja u MUP-u radi uticaja na policijske istrage i postupanje sa dokazima u pojedinim predmetima.
Dragana Živadinović, nekadašnja predsednica Višeg suda u Nišu, uhapšena je 2023. godine zbog sumnje da je primila hotelski vaučer kao protivuslugu za donošenje odluke o uslovnom otpustu osuđenika. I ovaj predmet obuhvaćen je pomilovanjem.
Nebojša Đokić pomilovan je u predmetu pranja novca. U njegovom slučaju postoji posebno važno neslaganje u dostupnoj sudskoj dokumentaciji: Apelacioni sud je objavio podatak o pravosnažnoj osuđujućoj presudi iz juna 2026. godine, dok je u izveštajima o pomilovanju navedeno oslobađanje od krivičnog gonjenja. Ovaj nesklad zahteva razjašnjenje na osnovu pojedinačnog rešenja.
Boban Džunić i Nikola Božić pomilovani su u postupcima zbog zloupotrebe službenog položaja. Džunić je nekadašnji predsednik opštine Palilula u Nišu i bio je obuhvaćen istragama u vezi sa malverzacijama sa projektima finansiranim iz evropskih fondova.
Igor Elez, lekar iz Novog Sada, bio je obuhvaćen postupkom zbog sumnje da je od pacijenata primao novac kako bi im omogućio operacije mimo zvanične liste čekanja. U javnosti su objavljeni navodi da je od tri pacijenta uzeo ukupno 4.200 evra.
Bratislav Todorović, lekar iz Niša, pravosnažno je osuđen 2014. godine na kaznu zatvora i novčanu kaznu zbog primanja mita. Molbu za pomilovanje podneo je 8. oktobra 2024. godine. Pomilovanjem mu je odobrena rehabilitacija.
Igor Novaković, nekadašnji direktor „Jugoistoka“ i bivši predsednik Skupštine Grada Niša, pravosnažno je osuđen na godinu i šest meseci zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja. Molbu za pomilovanje podneo je 11. juna 2026. godine. Pomilovanjem je određeno da se kazna i mera bezbednosti neće izvršiti pod uslovom da u narednih pet godina ne počini novo krivično delo.
Miloš Dugalić pomilovan je na osnovu molbe koju je podneo 20. avgusta 2026. godine, čime je oslobođen daljeg izdržavanja kazne zatvora na koju je osuđen presudom Apelacionog suda u Beogradu. Javno dostupno saopštenje suda ne sadrži dovoljno podataka o krivičnom delu i okolnostima postupka za detaljniji prikaz.
Tomo Stojić, nekadašnji rukovodilac Službe za bezbednost i zaštitu na radu u fabrici „Milan Blagojević – Namenska“ u Lučanima, pravosnažno je osuđen na dve godine zatvora zbog nesreće u kojoj su 14. jula 2017. godine, u eksploziji i požaru u fabrici, poginula dvojica radnika. Apelacioni sud u Kragujevcu je 14. maja 2025. godine preinačio prvostepenu presudu i zaključio da je delo učinjeno iz nehata, dok je drugog optuženog rukovodioca oslobodio optužbi. Pomilovanje je izazvalo novo ogorčenje porodica stradalih, koje godinama traže odgovornost.
Milosav Simović, bivši general-potpukovnik i komandant Kopnene vojske Srbije, osuđen je na šest meseci kućnog zatvora zbog iznošenja vojne dokumentacije, uključujući dokumente označene kao poverljive i državna tajna. Slučaj se dogodio prilikom njegovog odlaska iz vojne službe. Njegova odbrana je navela da je dokumentaciju poneo kući kako bi je sredio tokom kratkog perioda primopredaje, bez namere da ugrozi Vojsku ili državu. Nakon pravnosnažne presude podneo je molbu za pomilovanje 12. novembra 2025. – koja je usvojena u septembru 2026. godine.
Šta institut pomilovanja zapravo omogućava?
Pravo pomilovanja predstavlja ustavno ovlašćenje predsednika Republike, predviđeno članom 112 Ustava Srbije.
Ono omogućava da se poimenično određenoj osobi dodeli:
– oslobođenje od krivičnog gonjenja;
– potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne;
– zamena kazne blažom kaznom ili uslovnom osudom;
– rehabilitacija;
– ukidanje ili skraćenje pojedinih pravnih posledica osude.
Samo postojanje ovog instituta nije sporno. U pravnom sistemu postoje okolnosti u kojima pomilovanje može imati opravdanu svrhu, naročito kada je potrebno otkloniti nesrazmerne posledice kazne ili uzeti u obzir posebne humanitarne i pravne okolnosti.
Problem nastaje kada se ovlašćenje koristi na način koji preuzima mesto sudskog odlučivanja i sprečava da se postupci od značaja za javnost okončaju utvrđivanjem činjenica.
Posebno zabrinjavaju pomilovanja u postupcima koji se odnose na fizičke napade nad studentima, jer se njima prekida postupak u kome bi oštećeni trebalo da dobiju priliku da pred sudom svedoče, dokazi budu razmotreni, a odgovornost utvrđena. Dodatno zabrinjavaju slučajevi u kojima su pomilovanja obuhvatila funkcionere i druga lica iz postupaka koji su se odnosili na korupciju, pranje novca, primanje mita i zloupotrebu javnih sredstava.
Prema Zakonu o pomilovanju, postupak može biti pokrenut po molbi ili po službenoj dužnosti. Za pomilovanje kojim se osoba oslobađa krivičnog gonjenja postupak se pokreće po službenoj dužnosti, a inicijativu podnosi ministar pravde. U redovnom postupku važnu ulogu ima i mišljenje nadležnog suda.
Zato je pitanje ko je pokrenuo postupke, kakva su mišljenja nadležnih organa data i da li su svi koraci sprovedeni u skladu sa zakonom od posebnog javnog značaja.
Srbija mora da pripada svim građanima, a ne pojedincima
Događaji iz prethodne dve godine pokazali su koliko je važno da institucije budu nezavisne od političke volje pojedinaca. Studenti su izašli na ulice, blokirali fakultete i organizovali proteste zahtevajući odgovornost za nasilje, korupciju i institucionalne propuste.
Padom nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine započeo je talas građanskog otpora koji je prerastao u borbu za suštinske promene u državi. Ta borba nije bila borba za zamenu jednih ljudi drugima, već za uspostavljanje sistema u kome niko neće biti iznad zakona.
Pobeda na izborima označila je promenu političkih okolnosti, ali ne briše posledice odluka donetih tokom prethodnog perioda.
Četrdeset devet pomilovanja iz poslednjih dana Vučićevog mandata, kao i prethodne odluke iz 2025. godine, ostaju važan pokazatelj načina na koji je prethodna vlast koristila institucije. Javnost ima pravo da zna da li su institucije postupale zakonito, ko je donosio odluke i da li je nečiji politički uticaj stavljen ispred pravde.
Država u kojoj se odgovornost završava promenom vlasti nije država jednakih građana. Srbija mora biti država u kojoj se nasilje, korupcija i zloupotreba javnih ovlašćenja ne mogu ukloniti iz javnog života jednim političkim potpisom.
Niko ne sme biti iznad institucija, a institucije moraju pripadati građanima.
Studentska lista, 06.11.2026.
Peščanik.net, 09.11.2026.