Velika prednost studentske liste na izborima iznenadila je mnoge. U danima nakon glasanja, u senci svakodnevnih vesti o režimu koji je počeo da se raspada iznutra, stvorila se i predstava da su ankete omanule. Tako se ovih dana moglo pročitati da „niko nije predvideo studentski cunami“, ali i pitanje „čemu ankete, kad toliko greše?“ Nije baš da niko nije predvideo, i nisu sve ankete grešile isto. Izborni potencijal studentske liste doslovno je upoređen sa „cunamijem“ još sredinom prošle godine (Danas 18.7.2025). Pored toga, u prethodnim mesecima se upozoravalo da situacija sa anketama u Srbiji neobično podseća na dešavanja u Mađarskoj (Vreme 12.8.2026), a rezultati izbora su to i potvrdili.
Na Mađarsku ću se vratiti kasnije. Ukratko, kao i kod suseda, birači su se snažno pomerili u jednom pravcu. Jedan deo istraživačkih agencija to je registrovao i objavio. Drugi deo, a u Srbiji to su bile agencije čiji su nalazi stizali u javnost uglavnom preko Blica, Kurira ili po narudžbini vladajuće liste, sve vreme je držao vlast blizu njenog prethodnog izbornog rezultata, daleko iznad onoga što su merili ostali. Ove agencije nisu pogrešile zbog nekakve nagle promene pred izbore, nego zato što veliku promenu iz 2025. nikada nisu ni zabeležile: u svakom talasu istraživanja odstupale su od rezultata izbora u istom smeru. Istovremeno je deo provladinih medija vodio kampanju protiv agencija iz prve grupe, optužujući ih da falsifikuju istraživanja. Izbori su razrešili ovu suprotstavljenost rezultata u korist prve grupe u Srbiji, baš kao što se to nešto ranije desilo i u Mađarskoj.
Analizirao sam 22 javno dostupna istraživanja namere glasanja, od prvih posle nastanka studentskog pokreta, u decembru 2024, do izbora 25. oktobra 2026. Sve brojke su udeli među opredeljenim biračima, a stranke su raspoređene po listama sa kojima su izašle na izbore (više u metodološkim beleškama na kraju teksta). Na grafikonima su agencije obojene po tome gde su objavljivale. Crveno su Ipsos i Faktor plus: njihovi nalazi stizali su uglavnom preko Blica, ali i Kurira (Kurir 30.7.2025), a poslednji Ipsosov talas naručila je lista Ujedinjena Srbija (Ipsos 22.10.2026). Plavo su NSPM, Crta i Sprint Insight, koji su objavljivali u različitim medijima i u sopstvenim saopštenjima (Sprintov nalaz iz jula 2025, Danas 17.7.2025, objavili su i Studenti u blokadi). Kanal objavljivanja ne govori ništa o metodu, koristi se samo kao način grupisanja. Ali, kao što ću pokazati, grupisanje se dosledno poklapa sa smerom i veličinom odstupanja od rezultata izbora.
Šta su ankete merile na vladajućoj strani? Vladajući blok (liste SNS i SPS) razdvaja nalaze agencija od marta 2025, kada počinju merenja plavih agencija, i može se izmeriti u 21 od 22 slučaja. Kod crvenih agencija blok vlasti je bio između 52 i 60 odsto, kod plavih jedva iznad 46 (grafikon 1). Od marta 2025. sve plave agencije bile su u okviru 5 poena od konačnih 41,6 na izborima, većina čak u okviru poena i po, i to bilo da su pitale za liste ili za blokove.
Crvene su bile 10 do 18 poena iznad u svakom talasu, pa i u poslednja dva, tri dana pred izbore. Njihovih 52–60 odsto odgovara rezultatu vladajućeg bloka iz decembra 2023 (SNS 48 i SPS 6,7, ukupno 54,7). Skoro dve godine njihove brojke prenosile su taj rezultat unapred, uz tek blagi pad, iako su plave agencije, a zatim i glasači, pokazali da se stvarnost od njega znatno udaljila.
Studentsku listu bilo je dosta teže meriti. U užem smislu, onako kako su je ankete imenovale, potcenila ju je svaka anketa koja je merila stranke, u odnosu na 53,7 koliko je dobila na izborima (grafikon 2). Ipak, u istim mesecima 2026. plave agencije davale su joj 3,5 do 14 poena više od crvenih (crvene je nikad nisu stavile iznad 41 odsto, plave nikad ispod 39,6).
Pošto se izborna ponuda menjala, uzimam u obzir i širu definiciju: kada joj se dodaju stranke koje su je kasnije podržale, kao i birači protiv vlasti bez liste (NSPM u 2025), odstupanje od rezultata se kod plavih smanjuje i gotovo nestaje, a kod crvenih ne. Crtino junsko istraživanje tako daje 52,1, svega 1,6 poena manje od rezultata (uz pretpostavku da su birači tih stranaka u celini prešli na studentsku listu). NSPM u oktobru daje 47,2, ili 6,5 manje (NSPM 20.10.2026). Faktor plus u septembru (Blic 21.9.2026) i Ipsos u oktobru ostaju na 37,1 i 41, što je 16,6 odnosno 12,7 poena ispod rezultata.
Sva tri pitanja sa scenarijima iz 2025. (Crta 13.10.2025, NSPM 25.2.2026 i Sprint Insight, sve plave agencije), u kojima su ispitanici birali između jedne studentske ili zajedničke studentsko-opozicione liste i Vučićeve liste, dala su studentskoj listi 54 do 58 odsto – koliko je i dobila na izborima, ili više. Nijedna crvena agencija takvo pitanje nije postavila, ili ga bar nije objavila.
Treći grafikon za svaku agenciju uzima njenu poslednju anketu. Kako ga čitati? Traka je zbir dva odstupanja: koliko je anketa bila ispod rezultata za studentsku listu i koliko iznad za vladajući blok. Minus znači da je anketa prikazala vladajući blok jačim u odnosu na studentsku listu nego što je bio. Faktor plus je, recimo, studentsku listu potcenio za 16,6 poena, a vladajući blok precenio za 11,9, pa je njegovo zbirno odstupanje 28,5. Zbirno odstupanje Ipsosa je skoro 23, NSPM-a 10,5, Crte 1,8, a Sprint Insighta 0,6.
Poređenje nije sasvim pravično, jer su ankete iz različitih perioda. NSPM je jedina plava agencija koja je anketirala u poslednjem mesecu, Crtin i Sprintov nalaz su stariji, a Sprintov je, uz to, pitanje sa scenarijem. Ali vremenska razlika ne ide u prilog crvenim agencijama. Izborna ponuda se najviše menjala u septembru: opozicione stranke povukle su se u korist studentske liste, više kandidata sa liste je vetirano, a Nestorovićev pokret se raspao. Faktor plus je anketirao sredinom septembra, kad se deo toga već desio, a Ipsos 20–22. oktobra, tri dana pred izbore, kad više nije bilo šta da se promeni. Grafikon zato ne pokazuje da su plave agencije pogodile, nego da je zbirno odstupanje crvenih, iako su merile kasnije, najmanje dvostruko veće.
Da li je razmak onda samo pitanje datuma? Nije. Ako dve agencije mere isto biračko telo u isto vreme, razmak među njima ne može biti zbog promena na terenu, a kada se porede ankete iz istih nedelja, obrazac itekako stoji. U septembru 2026, u razmaku od dve nedelje, Faktor plus je imao studentsku listu 7 poena nižu, a Vučićevu 7 poena višu nego NSPM (Vreme 1.10.2026). Mesec dana kasnije Ipsos je Vučićevoj listi dao isto što i Faktor plus, u okviru jednog poena. U junu 2026. Faktor plus je bio 14 poena ispod Crte na studentskoj listi i 11 iznad na Vučićevoj (Blic 26.6.2026), dok su se Crta i NSPM na Vučićevoj listi razlikovale za samo pola poena (Vreme 29.7.2026). Leto 2025. daje istu sliku: Sprint Insight i NSPM slažu se na vladajućem bloku u okviru 2 poena (Vreme 24.7.2025), a Faktor plus (Blic 2.8.2025) i Ipsos (Blic 30.7.2025) su 14 do 16 iznad obe. Agencije unutar iste grupe, dakle, slažu se jedna s drugom, iako su često koristile različite metode.
Razmak između grupa agencija na vladajućoj strani postojao je u svakom paru koji sam analizirao: oko 15 poena u leto 2025, 11 do 12 u junu 2026, 6 do 8 u poslednjem mesecu. Smanjivao se, ali se nije zatvorio, a rezultat izbora je svaki put bio na strani plavih. Razmak, dakle, ne zavisi ni od datuma ni od metoda, već od toga o kojoj je grupi agencija reč.
Slični obrasci vide se i drugde. Istraživanje House of Win, takođe objavljeno preko Blica u junu 2025, dalo je vlasti podršku od 53,3 prema 46,7 (Blic 12.6.2025). To je pitanje o podršci, ne o glasanju, ali je na nivou na kome su crvene agencije tog leta držale vladajući blok – daleko iznad plavih. IRI (maj-jun 2026), koji svoja istraživanja objavljuje samostalno, nije pitao za glasanje, ali je našao da bi 46 odsto građana razmotrilo glas za studentsku listu, a 40 ne bi (IRI 5.8.2026). To je bliže plavim nego crvenim merenjima, mada spremnost da se za nekoga glasa nije isto što i namera da se za njega glasa. Postoje, naravno, i istraživanja koja nisu objavljena, ili nisu u celini, ali o njima ovde ne pišem.
Crtino istraživanje iz juna 2026. (10–24. jun, 2.324 ispitanika, licem u lice, u saradnji sa Democracy Action Lab Univerziteta Stenford, realizacija agencije PulsR, Crta 15.7.2026) najveće je merenje ove godine među plavim agencijama u kome su sve liste iskazane pojedinačno. Zato se ono može porediti sa rezultatom po listama (grafikon 4). Četiri meseca pre izbora Crtine brojke za dve velike liste bile su vrlo blizu konačnih: za Vučićevu listu onako kako su izmerene, a za studentsku uz pretpostavku da su joj prišli birači stranaka koje su je kasnije podržale. Studentska lista imala je 52,1 (±2,5) prema 53,7 na izborima, lista SNS 38 (±2,4) prema 39,4. Vladajući blok (SNS sa SPS) pogođen je na 0,2 poena. Autentična desnica i SVM takođe su bili u granicama greške. Ostale male liste Crta je blago precenila (SPS i Evropsku Srbiju izvan margine greške), verovatno zato što su se njihovi junski birači do oktobra prelili ka dvema velikim listama: SPS 3,8 prema 2,2, Evropska Srbija 1,3 prema 0,3.
Crtino ranije pitanje sa dva bloka iz septembra 2025. (57,9 prema 42,1) bilo je na oko pola poena od rezultata vladajućeg bloka u oktobru 2026, trinaest meseci unapred – mada takvo pitanje meri pre svega podršku vlasti, a ne glasanje po listama. Sa druge strane, u isto vreme kad i Crtino istraživanje u junu 2026, Faktor plus je imao studentsku listu na 30,7 (34,5 sa strankama), a SNS na 49,1.
Istraživanja rađena ovako rano više su pokazivala startne pozicije nego izborne projekcije rezultata. Mogla su da greše, i to mnogo. Na studentskoj listi, pre povlačenja stranaka, jesu grešila. Ali na vladajućem bloku nisu. To ne znači da je anketa predvidela rezultat, nego da se, makar na vladajućoj strani, posle juna ništa nije pomerilo toliko da bi opravdalo brojke crvenih agencija.
Prijem istraživanja, međutim, nije zavisio od toga koliko su tačna, nego od toga koliko se razlikuju od slike koju je stvarala vlast. Prema Crtinom monitoringu medija, samo u dve nedelje posle junskog istraživanja objavljeno je više od 400 negativnih priloga o Crti (onlajn, na TV-u i u štampi). To je dvostruko više nego posle njenih nalaza o izbornim manipulacijama 2023, kad ih je u istom periodu bilo oko 200.
To se nije odnosilo samo na Crtu, nego na sva istraživanja koja su se od te slike razlikovala. Koliko znam, nijedna od tih kampanja diskreditacije nije ponudila sopstveno istraživanje ni ozbiljan metodološki prigovor. Napadan je glasnik, a ne poruka. Izbori su potom potvrdili upravo ta najviše napadana merenja. To, više od bilo koje brojke, opisuje medijski prostor u kome smo čitali ankete, i koji smo, nadam se, 25. oktobra ostavili za sobom.
Samo šest meseci ranije, na izborima 12. aprila 2026, vrlo sličan obrazac videli smo u Mađarskoj (Wikipedia). Tisa je tamo dobila 55,8, a Fides 36,3 – čak 19 poena razlike. Agencije koje se u Mađarskoj obično svrstavaju uz vlast (Nézőpont, Alapjogokért, XXI. Század, Társadalomkutató) u poslednjim anketama davale su prednost Fidesu, a njihovo zbirno odstupanje bilo je 22 do 29 poena. Kod ostalih je bilo 2 do 6 (Medián, 21 Kutatóközpont, Závecz, Publicus, IDEA).
Sličnosti sa Srbijom su upadljive. U obe zemlje postoje dve grupe agencija, razdvojene po naručiocu i kanalu objavljivanja, a ne po metodu. Razmak među njima na vladajućoj strani bio je 10 do 15 poena u Mađarskoj i 6 do 16 u Srbiji. Postojao je mesecima, smanjio se tek pred same izbore, ali se nije zatvorio. Jedne agencije su pratile uspon novog aktera, a druge su držale vladajuću stranku visoko (Fides oko 50, Vučićev blok oko 55) i tek pred kraj blago spuštale brojke. U Srbiji su se njihove brojke „učaurile“ baš na rezultatu sa prethodnih izbora. U Mađarskoj su ostale tek nešto ispod Fidesovih 54 iz 2022, ali daleko iznad onoga što se spremalo na biralištima.
Ovaj razmak je u oba slučaja novijeg datuma i nastaje u trenutku velikog pomeranja birača. Pred prethodne izbore 2022. u Mađarskoj i 2023. u Srbiji razmak je bio manji (u Srbiji 5 do 9 poena) i crvene agencije i njihovi mađarski pandani tada su bili bliži rezultatu. Zajedničko je i to da su pojedini mediji optuživali plave agencije i njihove mađarske pandane za falsifikate. U Mađarskoj je to rađeno i institucionalno: državna Služba za zaštitu suvereniteta optužila je pet istraživačkih agencija da rade za strane naručioce i manipulišu nalazima, bez ijednog metodološkog argumenta.
Jedna razlika je zanimljiva. U Mađarskoj je Ringierov tabloid Blikk uglavnom ostao izvan „rata brojkama“ sve dok ga Ringier krajem oktobra 2025, manje od šest meseci pred izbore, nije prodao provladinoj Indamediji. U Srbiji je Blic, u vlasništvu švajcarskog Ringiera, bio kanal preko koga su u javnost stizali svi talasi Faktora plus i Ipsosovi letnji talasi iz 2025. O razlozima za tu razliku može samo da se spekuliše.
Da zaključim: pregled dve godine anketa daje jednostavan nalaz. Agencije čije su brojke stizale uglavnom preko Blica, Kurira ili po narudžbini vladajuće liste držale su vladajući blok oko nivoa iz 2023, daleko iznad rezultata. Ostale agencije su ga od marta 2025. merile blizu izbornog rezultata.
Razmak između te dve grupe ne objašnjavaju ni nagla promena pred izbore ni različiti datumi anketa: postoji u svakom paru istovremenih merenja, od leta 2025. do oktobra 2026, a agencije unutar iste grupe slažu se međusobno na vladajućoj strani u okviru dva poena. Nije ni reč o stalnoj polarizaciji, jer su 2023. upravo crvene agencije bile blizu rezultata, a razmak prema plavim bio je upola manji nego u leto 2025. Promena u biračkom telu koja se desila do proleća 2025. jednostavno nikad nije ušla u njihove brojke.
Studentsku listu su u pitanjima o pojedinačnim strankama, odnosno listama, potcenili svi, ali ne podjednako. Deo odstupanja od izbornog rezultata zajednički je svim istraživačima i verovatno dolazi od kasnog grupisanja opozicije, možda i visoke izlaznosti od 69 odsto, deset poena veće nego 2023. Ali i ovde su crvene agencije bile dosledno niže, dok su pitanja sa scenarijima iz 2025. pogodila odnos snaga u okviru nekoliko poena, godinu dana unapred.
Ovi podaci ne mogu da pokažu da li je u pitanju namera ili zbir metodoloških izbora. Ali mogu se reći dve stvari. Prvo, brojke crvenih agencija, objavljivane u medijima naklonjenim vlasti, slale su poruku da se od 2023. ništa bitno nije promenilo, dok je sve oko njih govorilo suprotno. Drugo, taj obrazac upadljivo liči na Mađarsku šest meseci ranije, po veličini razmaka, kao i po kampanji protiv agencija koje su promenu zabeležile, koja je u obe zemlje gađala upravo istraživanja koja su izbori potvrdili.
Da bi se taj obrazac razumeo, trebalo bi otvoriti pitanje odnosa naručilaca, agencija i medija. A da se ne bi ponavljao, trebalo bi poboljšati pravila medijskog izveštavanja o istraživanjima javnog mnjenja. Tako bi građani dobili ono što im je u ove dve godine najviše nedostajalo: način da sami procene kome da veruju, pre nego što se na izborima pokaže ko je i koliko grešio.
Metodološke beleške
Radi jednostavnosti, sve istraživačke kuće zovem agencijama, u širem smislu, iako nisu sve komercijalne agencije. Sve brojke svedene su na udele među opredeljenim biračima, što je najbliže važećim glasovima na izborima. Tamo gde su agencije u procente uključile neodlučne ili nevažeće listiće, preračunao sam ih bez njih, pa se neke brojke za poen razlikuju od objavljenih. Stranke su raspoređene po listama sa kojima su izašle na izbore. Studentsku listu vodim na dva načina: uže, onako kako je anketa imenuje, i šire, zajedno sa strankama koje su se kasnije povukle i podržale je, kao i sa odgovorom „protiv vlasti, ne znam za koga“ kada je on bio ponuđen – tako su za NSPM u 2025. računati i birači protiv vlasti bez liste. Pitanja sa scenarijima i blokovima, kao i spontana pominjanja liste, prikazana su uz ostale nalaze, ali su obeležena drugačije. Na trećem grafikonu prikazano je odstupanje u razlici između studentske liste (šira definicija) i vladajućeg bloka („greška razlike“, error on the margin), što je isto što i zbir dva odstupanja. Rezultati RIK-a su bez biračkih mesta na Kosovu, u inostranstvu i u zavodima, koja ankete ne obuhvataju.
Peščanik.net, 06.11.2026.