Ne pamti se da je neka zemlja posle samo dva meseca od početka fiskalne godine pravila rebalans budžeta.
Srbija će i po tome biti upamćena, jer kreatori budžeta nisu u decembru prošle godine mogli ni da sanjaju da će Kosovo da proglasi nezavisnost. Sad kad nas je i to iznenađenje snašlo, Srbija će po svoj prilici morati da troši mnogo više para od planiranih 31 milijarde dinara da bi finansijski mogla da podrži parolu „Kosovo je Srbija“, koju je u skladu s Ustavom osmislila Vlada, a usvojio Parlament kao državnu strategiju.
Prvobitna ideja – da se osnuje Državni fond za podršku Srbima na Kosovu – koju je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić saopštio na konferenciji za novinare pokazala se nedovoljnom da pokrije sve aspekte državne politike sažete u paroli „Kosovo je Srbija“. Ministar Ilić tada je izračunao da bi svaki Srbin na Kosovu samo iz takvog Državnog fonda mogao mesečno da dobije – 200 evra. A Fond bi se punio tako što bi se izdvajao po jedan dinar od svake prodate litre benzina, putarine i drugih „luksuznih“ proizvoda, što konkretno znači da bi mnoge robe i usluge u Srbiji morale da poskupe. A to poskupljenje poguralo bi inflaciju, koja je već u februaru prešišala sve planirane okvire.
Kad se dakle prema Ilićevoj računici na tih 200 evra dodaju ostale finansijske prinadležnosti koje je do sada dobijao, svaki Srbin na Kosovu mogao bi da ostvari prosek od 375 evra mesečnih primanja koliko imaju i građani Srbije van Kosova.
Pitanje je, međutim, da li će građani Srbije ako se ostvare sve ideje o finansijskoj podršci sunarodnicima na Kosovu ubuduće moći da zadrže prosečni mesečni prihod od 375 evra koji je već za oko 11 odsto opao u odnosu na prethodnu godinu? Jer, Srbija će morati mnogo da se „protegne“, čak „više od gubera“ i da ugrozi već ugroženi standard građana ako nastavi da ulaže pare u državni projekat poznat po paroli „Kosovo je Srbija“.
Ispostavilo se vrlo brzo da su u pitanju veliki projekti koji traže mnogo para i da čak ni Fond koji predlaže ministar Ilić nije dovoljan za tako ambicioznu zamisao.
Zato je, prvi tiho, a zatim sve glasnije u javnosti počelo da se priča o dodatnim parama koje treba obezbediti iz budžeta. U početku se najavljivalo da će se za određene stavke u budžetu samo promeniti namena, a onda je s izvesnom dozom nelagode resorni ministar (za finansije) Mirko Cvetković najavio u Kosovskoj Mitrovici mogućnost da sredstva predviđena za ulaganje u Kosovo neće biti dovoljna i da će se zbog toga ići na rebalans budžeta, a da će se iz Nacionalnog investicionog plana značajnija sredstva opredeliti za projekte koji se odnose na razvoj područja Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Medijima je servirana informacija (obično iz pouzdanih izvora) kako će se dodatne pare za Kosovo namaći tako „što će se sve državne institucije odreći potreba za investicijama u ovoj godini“.
Iz krugova ekonomske struke stizala su veoma ozbiljna upozorenja da bi rebalans budžeta bio krajnje pogrešan, da bi povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20 odsto Srbiju dovelo u poređenju sa zemljama Evropske unije u zonu zemalja sa višim stopama tog poreza i da bi sve to na kraju dovelo do daljeg rasta državne potrošnje sa 51 na 55 odsto od nacionalnog dohotka, po čemu je Srbija i do sada bila među prvima u Evropi.
A onda je 28. februara održana sada već čuvena sednica Vlade na kojoj je ministar finansija priteran „uza zid“ morao glasno da izgovori veoma neugodnu dilemu – ili će da se uvedu novi porezi koji bi išli na teret građana i preduzeća ili da se sredstva namenjena određenim institucijama u Srbiji preusmere Srbima na Kosovu.
Samo na prvi pogled izgledalo je ekonomski logično ono što je predložio ministar ekonomije Mlađan Dinkić – da Srbija prestane da otplaćuje 1,2 milijardu dolara kosovskog duga i da taj novac potroši na potrebe Srba na Kosovu. Ukoliko bi prestala da otplaćuje dug, Srbija bi mogla da izdvoji veća sredstva za Srbe sa Kosova, ne pribegavajući pritom rebalansu budžeta, povećanju poreza i ne uskraćujući druge delove Srbije. Kažu da su na toj sednici Vlade Dinkić i Cvetković bili protiv povećanje poreza, što znači da je neko (a kasnije će se vrlo brzo saznati i ko) predložio da se porezi povećaju. Dinkić je dodatno podigao temperaturu izjavom da Srbija može da potone u kolektivno ludilo. “Ne mogu da tolerišem da nam se borba za očuvanje suvereniteta zemlje i za što bolji položaj Srba na Kosovu pretvori u širenje kolektivnog ludila”, rekao je ministar ekonomije.
Za premijera Vojislava Koštunicu i njegovu narodnjačku koaliciju ta Dinkićeva ekonomska logika bila je političko svetogrđe.
Prvo je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Dušan Proroković u Poligrafu TV B92 rekao „da Srbija nijednim potezom ne sme da pokaže da odustaje od Kosova“. A zatim je 24 sata kasnije premijer Koštunica, šetajući Knez Mihajlovom ulicom sa akademikom Matijom Bećkovićem izjavio da ga Dinkićeva „izjava nije iznenadila“ i podsetio da „Kosovo je Srbija“ i da je taj stav formulisan u politici pregovaračkog tima za Kosovo. „Bitno je da Srbija ima svoj Ustav i državnu politiku o Kosovu kao sastavnom delu Srbije, koju formuliše državni pregovarački tim i ta politika svih institucija Srbije, pregovaračkog tima, skupštine, vlade i predsednika Srbije utemeljena je na Ustavu i očigledno je potpuno različita i u neskladu sa stavovima Dinkića”, rekao je Koštunica.
Ako se čita između redova, moglo bi se tipovati da će Dinkić narednih dana biti satanizovan i viđen kao izdajnik i strani plaćenik kome bi jedan od kolega iz Vlade mogao da na kućnu ili stranačku adresu pošalje „sportiste“.
Koštuničinu pretnju Dinkiću začinjenu upozorenjem da „Srbija nijednim potezom ne sme da pokaže da odustaje od Kosova“ odmah i automatski imala je odjeka na finansijskom tržištu i zapretila da će dodatno lupiti po džepu svakog građanina Srbije koji je uzeo kredit kod neke banke.
Naime, Monetarni odbor Narodne banke Srbije, pod pretnjom moguće fiskalne ekspanzije (u prevodu: povećanje poreza), povećao je drugi put u februaru referentnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena, sa 10,75 na 11,5 odsto.
Nedaleko od mesta gde je premijer šetao sa akademikom i nekako u isto vreme guverner Narodne banke Radovan Jelašić poslao je javnosti upozorenje da Srbiji preti nova veća inflacija. „Skoro svi makroekonomski faktori deluju inflatorno“, zavapio je guverner i premijeru Vojislavu Koštunici poslao poruku da “fiskalna politika, koja sada ne deluju smirujuće na inflaciju, nikako ne bi smela da bude eskpanzivnija”.
Odgovor je ponudio Bojan Lečić, zamenik direktora Sektora trezora „Banke Intesa“, koji kaže da će povećana referentna kamatna stopa Narodne banke povećati cenu kredita: „Ova mera primoraće poslovne banke da povećaju kamate na dinarske kredite građanima i preduzećima“.
Konkretno, neko ko je imao mesečnu ratu kredita od 15.000 dinara sada će morati da plaća 18.000 dinara mesečno.
A preduzeća će skuplje kredite ugraditi u više cene svojih proizvoda, što će dodatno pogurati inflaciju.
Skuplje robe i skuplji krediti smanjiće kupovnu moć građana Srbije i istanjiti kućne budžete.
I to baš u vreme kad treba odvojiti mnogo para u državni projekat „Kosovo je Srbija“.
Peščanik.net, 01.03.2008.