Republičko tužilaštvo otvorilo je nedavno istragu o pobuni „crvenih beretki” koja bi konačno mogla da dovede do razjašnjavanja političke pozadine ne samo pobune policijske jedinice čiji su pripadnici ubili premijera Srbije Zorana Đinđića, već i političke pozadine ubistva, saznaje „Blic” iz izvora bliskih vrhu tužilaštva. Istraga bi konačno mogla da stavi tačku na čuvenu priču o „šestom oktobru”, odnosno o propuštenim šansama od 2000. do danas.
Devet godina nakon što je naoružana specijalna jedinica tajne srpske policije blokirala autoput i tri godine nakon što je specijalni tužilac dao obećanje Srđi Popoviću, advokatu porodice Đinđić, da će biti otvorena istraga o inspiratorima i nalogodavcima oružane pobune 2001. godine, počelo je ispitivanje lica koja su učestvovala i onih koji su pomagali pobunu „crvenih beretki”.
– Istraga će, nadamo se, dovesti do sprege politike i političara i organizatora oružane pobune koja je bila uvod u atentat na Đinđića i pokušaj da se ponište sve promene koje su počele 5. oktobra. Tužilaštvo i policija treba ozbiljno da ispitaju pobunu koju očigledno niko nije hteo da spreči. Jasno je da tadašnja ocena Vojislava Koštunice o štrajku u „radnim odelima” ne može biti objašnjenje – kaže za „Blic” izvor blizak tužilaštvu i odbija da iznosi detalje o tome ko je na spisku za saslušavanje u cilju uspeha istrage.
Istraga oružane pobune jedinice koja je bila „srce tame” Miloševićeve tajne policije nikada nije pokrenuta jer su DSS i njegov lider i predsednik savezne države Vojislav Koštunica, pod kojim je bila vojska, tada to branili floskulama o „pravu na štrajk u radnim odelima”. Malo ko se danas usuđuje da glasno ospori da je to bio praktično državni udar. To što su organizatori i inspiratori pobune JSO ostali nekažnjeni i zaštićeni uticajnim političarima otvorilo je vrata atentatu na premijera samo godinu i po dana kasnije, 12. marta 2003. godine.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen ne želi da za „Blic” komentariše otvaranje istrage o pobuni „crvenih beretki”, ali naglašava da je, „ako već pričamo o 6. oktobru, najveći promašaj bio potcenjivanje snage i institucionalne moći režima Slobodana Miloševića i ostavljanje kadrova u vrhu Vojske, policije i njihovih tajnih službi”.
– Iz ove pozicije i posle iskustva rada u Ministarstvu pravde jasno mi je da je nemoguće da tadašnje službe nisu znale da se sprema atentat na Đinđića i da informacije nisu prosledile tadašnjem vrhu vlasti. Ispitivanje političke pozadine nije samo istraga šta je neko uradio, već i onoga šta je mogao da uradi a nije – kaže Homen za „Blic”.
Advokat porodice Đinđić Srđa Popović kaže za „Blic” da je istragu o pobuni „crvenih beretki” trebalo otvoriti odmah nakon atentata na premijera, tokom vanrednog stanja i policijske akcije „Sablja”, ali dodaje i da to nije bilo moguće jer je Vlada Zorana Živkovića u tom trenutku bila slaba, a predsednik SRJ Vojislav Koštunica imao zaštitu stranih ambasadora.
– Bilo je jasno ko je stajao i ko je podržao pobunu JSO i to je trebalo odmah istražiti i utvrditi koji su bili motivi DSS i da li su bili svesni da će pobuna dovesti do atentata ili su samo uživali u tome da sapliću vlast. Istraga bi mogla da rasplete mnoge stvari, počev od toga zašto je DSS opstruirao suđenje, pa do toga zašto su se u izbornim kampanjama međusobno pomagali Koštunica i kriminalci iz zemunskog klana. Specijalno tužilaštvo se do sada nije usudilo da pokrene istragu o pobuni „crvenih beretki” i stalno su se izgovarali na to da će istorija to razrešiti. Tužilaštvo bez jakog političkog signala da se u to uđe ne bi samo pokrenulo istragu – kaže Popović za „Blic”.
Kako „Blic” saznaje, istraga je pokrenuta ovih dana, pred desetogodišnjicu demokratskih promena, a koliko se ozbiljno istražuje ovog puta, posle brojnih neispunjenih obećanja i najava da će pobuna biti istražena, biće jasno ako uskoro vidimo vest da je podignuta optužnica.
Pobuna Crvenih beretki
9. novembar 2001. pre podne – Braću blizance Predraga i Nenada Banovića (41), koje u to vreme tražio Haški sud, u Obrenovcu hapse pripadnici JSO, među kojima je i Zvezdan Jovanović.
9-10. novembar 2001. – Tokom noći pripadnici JSO prvo blokiraju sopstveni centar u Kuli i novinarima dele saopštenje sa zahtevima Vladi da donese Zakon o saradnji sa Hagom i da smeni ministra policije Dušana Mihajlovića.
10. novembra 2001. – Načelnik DB Goran Petrović izjavljuje povodom pobune JSO da pripadnici jedinice imaju “emocionalne probleme”.
11. novembar 2001. – pripadnici JSO blokiraju na jedan sat put Novi Sad – Subotica u blizini Vrbasa.
12. novembar 2001. – Bazu JSO u Kuli obilazi premijer Zoran Đinđić, a s njim je i Čedomir Jovanović, potpredsednik DS. Odvojeno dolazi i Zoran Mijatović, zamenik šefa DB.
13. novembar 2001. – “Crvene beretke” se u dvadesetak borbenih vozila punih oružja pojavljuju u Beogradu, kod “Sava centra” i delimično blokiraju autoput. Tog dana Ulemek, tada već bivši komandant JSO, izjavljuje da podržava svoje kolege iz jedinice.
14. novembar 2001. pre podne – Dušan Mihajlović i Čedomir Jovanović odlaze u Kulu na pregovore. Mihajlović saopštava da je njegova ostavka “na raspolaganju”.
14. novembar 2001. posle podne – Premijer Đinđić saopštava odluku Vlade da prihvati ostavke šefa DB Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića i kritikuje ih da su izgubili kontrolu nad službom i da su “morali da znaju šta se dešava”. Vlada odlučila da JSO umesto u DB bude pod kontrolom MUP-a.
15. novembar 2001. – Andrija Savić imenovan za načelnika DB, a za zamenika Milorad Bracanović, koji je bio saradnik Ulemeka u JSO. Bracanović na toj funkciji ostaje sve do februara 2003.
3. jula 2005. – Srđa Popović, pravni zastupnik Ružice Đinđić, podnosi zahtev specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću da proširi optužnicu protiv Ulemeka za pobunu.
21. jun 2007. – Specijalni tužilac Slobodan Radovanović najavio da će pokrenuti istragu o pobuni. Istraga do danas nije pokrenuta.
Tadić oduzeo orden Legiji
Predsednik Srbije Boris Tadić doneo je juče odluku o oduzimanju odlikovanja nekadašnjim čelnicima Jedinice za specijalne operacije. Bez ordenja će ostati Milorad Ulemek Legija (42), bivši komandant, Milorad Bracanović (55), zamenik komandanta zaduženog za kontakt sa DB, Duško Maričić Gumar (40), poslednji komandant, i kapetan Nenad Bujošević Rambo (41).
-Komisija za odlikovanja utvrdila je da su navedena lica pravosnažno osuđena za najteža krivična dela i da su postupila suprotno javnom poretku i moralu, što ih čini nedostojnim položaja nosioca odlikovanja. Na osnovu stava komisije Boris Tadić doneo je ukaz o oduzimanju odlikovanja – navodi se u saopštenju pres službe predsednika Srbije.
Komisija je saopštila da među dokumentacijom još nisu pronađena druga sporna odlikovanja, a dokazi za ovu četvoricu su nađeni u „Službenom listu SRJ” od 9. juna 1999.
Ulemek je pravosnažno osuđen četiri puta na po 40 godina za ubistvo premijera Đinđića, za druge zločine zemunskog klana, za ubistvo četiri funkcionera SPO i ranjavanje Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, kao i za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića u Budvi. Bracanović je osuđen na dve godine za neprijavljivanje planiranja ubistva Stambolića. Maričić i Bujošević su osuđeni na po 30 godina za ubistvo Stambolića, pokušaj ubistva Draškovića u Budvi i zločin na Ibarskoj magistrali.
Odluku o odlikovanju ove četvorice doneo je Slobodan Milošević juna 1999. kada je podelio više od 1.000 odlikovanja. Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove, rekao je juče za „Blic” da je ordenje Legiji i ostalim pripadnicima JSO trebalo oduzeti mnogo ranije. „Tako bismo izbegli tragikomičnu situaciju da serijske ubice odgovorne za ubistvo Ivana Stambolića, četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, ubistvo Zorana Đinđića i mnoge druge zločine, budu zvanično nosioci najviših državnih odlikovanja”, kaže lider SPO.
Veljko Stambolić, sin ubijenog bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, takođe smatra da je odlikovanja pripadnicima JSO trebalo da budu oduzeta ranije. On ipak dodaje da je „važno što država sada radi svoj posao”.
Blic, 06.10.2010.
Peščanik.net, 06.10.2010.