„Nemoj da sada budu naknadno pametni“, zagrmeo je ovih dana ministar bez portfelja u vladi prvog potpredsednika na udvoričko novinarsko pitanje o glupoj i zlobnoj Prištini. Nešto ranije objasniće kosovskim Srbima zašto treba da izađu na lokalne izbore: „Nemoj neko da misli da će međunarodna zajednica reći ‘Hajde da ponovimo’“.
Beogradski državnici prosto obožavaju glagol od kojeg je do danas preostao samo imperativ. „Nemoj da me oni koji su srušili Miloševića teraju da se vraćam na staro“, zapretiće jednom prilikom Dačić. Ili će savetovati, „nemoj da neko kaže da je to uzor kojim ćemo vaspitavati našu decu“. Jer, „nemoj da izazivamo sudbinu“.
I tako nepotpun, glagol „nemoj“ ima oblik za dva lica množine – nemojmo, nemojte – ali jeziku despotije draži je ovaj neposredan ton kojim će pronaći put do svakog pažljivog uha u raji. Svaki će ugroženi Srbin osetiti da se Aleksandar Vulin direktno obraća baš njemu, da baš od njega očekuje junački čin – poslušnosti.
„Ako od države hoćeš da dobiješ posao i kad nema posla, hajde onda, poslušaj svoju državu. Sada je Srbiji važno da se izađe na izbore. Državu Srbiju mora da volite, ali i da slušate“, ispalio je Vulin još jedno modulirano naređenje. Poslušnost se testira na Kosovu, ovog puta nad samim Srbima.
Nešto ispravnijim gramatičkim oblicima služio se dok se smejuljio s novinarima zbog pitanja regularnosti njegove poslednje posete biračkom telu na severu Kosova, uprkos odbijenici iz Prištine. Odgovor je upravo stigao.
Kosovsko tužilaštvo u Mitrovici, naime, pokrenulo je danas istragu protiv Aleksandra Vulina kako bi utvrdilo da li je 17. oktobra ušao na teritoriju Kosova van ovlašćenog graničnog prelaza, preneli su lokalni mediji najavljujući čak i zahtev za hapšenje. Konačno, uz borbenu uniformu u kojoj tumara po alternativnim putevima, Vulin je ovim dobio i pisano uverenje da je žrtva progona.
Lokalni izbori na Kosovu, scenografija za novi čin beogradske političke drame, tehnički su već počeli ove sedmice otvaranjem prvih od ukupno 180 biračkih mesta u Srbiji namenjenih interno raseljenim građanima. Takvih građana prema zvaničnim podacima ima – neznano mnogo. Iz nekog razloga tačan broj osoba s pravom glasa je neutvrdiv a nejasni su i kriterijumi po kojima se intreno raseljeni mogu registrovati za glasanje, odnosno uložiti žalbu na postojeći birački spisak. Istorijski dogovor u Briselu izgleda nije obuhvatio baš sve sitnice.
Uostalom, jedino je važno znati da „glasanje putem pošte“ traje do 1. novembra – i da mora da se glasa za državnu listu „Srpska“.
Na spornoj teritoriji stvari nisu tako jednostavne. Vulin je, doduše, jasno markirao „Tačijeve Srbe“ sa suparničkih izbornih lista koji se bore za vlast „uz pomoć albanskih glasova“ i dobre Srbe koji moraju da vole i slušaju svoju državu, ali čini se da tlapnja o „institucionalnom izjašnjavanju“ o pripadnosti Srbiji još uvek nema dovoljno publike.
Prema istraživanju UN sprovedenom u četiri opštine severno od Ibra na izbore će izaći manje od 15 odsto stanovnika. Nejasno je na koji procenat podrške Beograd računa obećanjima o radnim mestima i novcu kog će biti samo za pristalice liste „Srpska“, a zasad prigodno ostaju nepoznati i politički motivi sve češćih bombaških napada na protivnike ove liste.
Krajem prošle sedmice Biro za društvena istraživanja iz Beograda upozorio je da fizičkih obračuna u srpskim sredinama na Kosovu ima „mnogo više nego što mediji u Srbiji o tome pišu“. Predstavnici organizacije koja prati izveštavanje o izborima srbijanskih i kosovskih medija na srpskom jeziku, u periodu od 7. oktobra do 7. decembra, već posle desetak dana ustanovili su da izveštavanje medija u najmanju ruku „ne doprinosi obustavi atmosferi straha“ dok je pritisak na svakog stanovnika Kosova srpskog porekla „sve veći i veći“.
Vesti o oružanim incidentima prenose se rutinski kao deo kosovske svakodnevice u kojoj su Srbi životno ugroženi, iako je i Dačić ovih dana zatražio od kosovskih Srba da budu mudri i ne bacaju bombe jedni na druge.
Kako se bliži 3. novembar, dan za glasanje na Kosovu, sve su brojniji lešinari što kosovskim Srbima čerupaju i ono malo pameti što im je preostalo od decenijskog vežbanja paralelne stvarnosti. U sredu je saopšteno i zvanično mišljenje da će brojnije i češće prisustvo zvaničnika iz Beograda presudno uticati na odluku Srba da na izađu na izbore. Najmoćniji od svih, Aleksandar Vučić, već je otkazao svoju posetu zbog zabrane ulaska ministru bez portfelja. Od predstavnika međunarodne zajednice sada se, logično, očekuje da omogući prerogativ demokratske procedure.
Sa druge strane, raste popularnost ultrakonzervativnog pokreta Samoopredeljenje čiji bi učinak na lokalnim izborima mogao izazvati i prevremene parlamentarne izbore na Kosovu, ocenjuje ljubljanski institut za studije srednjeg i istočnog Balkana. To bi frustriranim zapovednicima iz Beograda moglo za briselski sto dovesti sasvim drugačije sagovornike, ukoliko nekoj budućoj vlasti u Prištini uopšte bude stalo da razgovara o bilo čemu.
O interesima Tačijevih i Vučić-Vulinovih Srba i dalje će se govoriti u kondicionalu.
Peščanik.net, 25.10.2013.