Na srpskoj Wikipediji dobrovoljno radi veliki broj saradnika, koji daju sve od sebe da bi se riznica dostupnog znanja na našem jeziku uvećala. Čast je sarađivati sa takvim ljudima. Nažalost, ima i onih koji postupaju drugačije – ne uvažavaju činjenice, zataškavaju sopstvenu istoriju i šire nacionalizam, što je nespojivo sa bilo kakvim naučnim radom. Problem nastaje kada se takvo ponašanje ne sankcioniše i postane rasprostranjeno.
Mnogi misle da na Wikipediji može da piše ko šta hoće, što je samo donekle tačno. Na ovoj enciklopediji otvorenog sadržaja svako može da piše šta hoće, ali od napisanog ostaje samo ono što prođe kontrolu administratora. Srpska Wikipedija ima 20-ak aktivnih administratora, i ja sam bio jedan od njih. Dok sam pisao o filozofiji, metafizici i religiji, bio sam uvaženi saradnik, koji je svojim radom stekao mnoštvo priznanja. Kada sam se dotakao bolnih tema novije srpske istorije, usledila je konstanta opstrukcija mog rada, uvrede i brisanje članaka. Kada sam prvi put spomenuo ratne zločine nad Albancima usledila je kratkotrajna blokada mog korisničkog naloga.
Primeri problematičnih članaka
Vremenom sam primetio da na srpskoj Wikipediji postoji čitav niz problematičnih članaka koji se razlikuju od članaka na svim ostalim jezicima.
U članku o Draži Mihailoviću možete pročitati gomilu hvalospeva („jedan od najodlikovanijih oficira u istoriji moderne srpske države“ i slično), ali nećete saznati da su pod njegovom komandom činjeni masovni ratni zločini nad pripadnicima drugih etničkih grupa. U Srbiji se trenutno vodi postupak za njegovu rehabilitaciju. Izgleda da je srpska Wikipedija već u potpunosti rehabilitovala ovog generala, osuđenog za teške ratne zločine, ne čekajući odluku suda. Revoltiran ovakvom situacijom, jedan posetilac je izjavio: „Znam da je ovo srpska Wikipedia, ali je ipak Wikipedia dođavola.“
U članku o opsadi Sarajeva možete saznati da su Bošnjaci započeli rat ubistvom srpskog svata, ali ništa nećete saznati o dugogodišnjem razaranju grada od strane srpskih snaga. Čitajući članak „Masakr na Markalama“, bićete obmanuti da je i dalje sporno ko je odgovoran za granatiranje naroda na sarajevskoj pijaci, iako je sud odavno otkrio i kaznio počinioce. U članku „Masakr u Srebrenici“ se već od druge rečenice licitira sa brojem žrtava. Kao uzrok „bitke“ u Srebrenici pominje se hrvatsko zauzimanje zapadne Slavonije(?) i bošnjački napadi na srpska sela, ali se ne pominje da je srpski ratni cilj bio stvaranje geografski neprekinute i etnički čiste teritoriju uz Drinu.
U članku o masakru u Račku, koji se eufemistički naziva „incident“, već u prvoj rečenici ćete pročitati da su srpske snage ubile „naoružane albanske teroriste“, ali nećete saznati da većina stranih izveštaja kaže drugačije, osim ukoliko ne pogledate druge jezike. Takođe nećete saznati da u tim „oružanim borbama“ nije poginuo ni jedan jedini policajac, ali je ubijeno 45 meštana sela Račak.
U članku o Kosovu saznaćete o njegovom značaju za srpsku istoriju, ali nećete saznati da je ono 1912. pripojeno Srbiji protivno volji većinskog stanovištva. Nećete ništa saznati ni o vojnoj diktaturi u periodu Kraljevine Jugoslavije, ali zato naširoko piše o kolaboraciji Albanaca sa fašističkim silama u Drugom svetskom ratu. Nadalje, nećete ništa saznati o posleratnom teroru Službe državne bezbednosti, na čelu sa Aleksandrom Rankovićem, niti o tome da je na demonstracijama 1981. policija iz vatrenog oružja ubila na desetine studenata Prištinskog univerziteta. Konačno, ne pominju se ni Miloševićevi progoni 1990-ih, zbog kojih je čitav srpski državni vrh završio pred sudom za ratne zločine. Ali naravno, pominje se masovno etničko čišćenje Srba 2004. i sugeriše se da je premijer Kosova ratni zločinac. Članak o Kosovu je školski primer izgradnje lažne istorijske svesti jednog naroda putem ideološke viktimizacije. Ovaj članak je zabranjeno menjati. On je zaključan za izmene novajlija, a ne mogu ga menjati ni stari urednici koji misle drugačije. Verujte, pokušao sam. Iz članka o Kosovu su izbrisali mojih mesec dana rada, grubo kršeći sopstvena pravila.
Članak o mržnji prema Albancima, nazvan „Albanofobija“, je prvi otvoreno cenzurisan članak na srpskoj Vikipediji. Uredništvo je uklonilo čitavo poglavlje koje se odnosi na Srbiju, iako je tekst bio potkrepljen jakim izvorima: akademskim radovima, istraživanjima javnog mnenja, međunarodnim izveštajima, itd. Kada sam se usprotivio cenzuri, od mene je traženo da povučem reč. Drugi administratori su listom stali na stranu cenzora, uz zajedljive komentare („ju, strašno, četri pasusa su netragom nestala“). Na kraju je ostala cenzurisana verzija sa podacima o drugim zemljama, dok su podaci o Srbiji uklonjeni.
Nivo komunikacije na srpskoj Wikipediji
Ukoliko se na srpskoj Wikipediji pozovete na istraživanje neke organizacije koja se bavi ljudskim pravima, možete očekivati sledeći odgovor:
„Čast izuzecima, ali skoro sve organizacije koje se bave ljudskim pravima su plaćeni i lobistički šljam, koji pod plaštom zaštite ljudskih prava sebi obezbeđuje lagodan život i obično truje sredinu u kojoj djeluje.“
Ukoliko se pozovete na izveštaj Ujedinjenih Nacija, dobićete ljubazno objašnjenje:
„Ujedinjene nacije već celu deceniju potpomažu etničko čišćenje Srba sa Kosova, a neposredno pre toga se nikako nisu usprotivile NATO bombardovanju Srbije, koje je izvršeno bez saglasnosti Ujedinjenih nacija; pre toga su podržale etničko čišćenje Srba iz RSK, pre toga uvele teške sankcije SRJ na osnovu do danas nedokazanih tvrdnji, pre toga podržale zločinačko otcepljivanje republika SFRJ itd. Stoga stavove koje ta organizacija iskazuje ne možemo smatrati za pouzdane, jer je jasno da će Ujedinjene nacije pretežno imati stavove koji podržavaju i prikrivaju zločine koje potpomažu.“
Ukoliko pak pomenete progone i deportacije zbog kojih je Miloševićeva vrhuška osuđena za ratne zločine pred Međunarodnim sudom, budite spremni na sledeći odgovor:
„Srpska policija nije sprovodila nikakve masovne progone albanskog življa, i to je notorna činjenica.“
Mišljenja korisnika iz drugih ex-yu republika se konstantno nipodaštavaju, kada se uključe u rasprave oko članaka vezanih za zajedničku prošlost. Bošnjaci se nazivaju uvredljivim imenima bez pardona:
„Bošnjak – slovenski stanovnik Balkana čiji je predak zarad boljeg života promenio veru iz pravoslavne (ili katoličke) u islam. Takođe označavan i kao: Mudža, Balija…“
Podsećam da etiketiranje bošnjačkog naroda izrazima „mudžahedin“ i „balija“ sudovi kvalifikuju kao govor mržnje. Kada neko iz Hrvatske pokuša da nešto kritikuje na srpskoj Wikipediji, ovo je odgovor koji može da očekuje:
„Drago mi je da Vam je tako ugodno u Nezavisnoj Državi, čija je današnja suverenost proizvod pijemontskih ambicija Srba i njihovih nekoliko miliona položenih života.“
Umesto potenciranja starih sukoba, zar ne bismo mogli jednostavno da im poželimo dobrodošlicu:
„Drago nam je da ste se javili iz Hrvatske, navešćemo i vašu stranu priče u članku.“
Sistemska pristrasnost srpske Wikipedije
Ubrzo sam uvideo da su problemi na našoj enciklopediji sistemske prirode. Sistematska pristrasnost proizilazi otud što se naučnici susednih naroda omalovažavaju, dok se svaka tvrdnja srpskih akademika nekritički prihvata. Tzv. „patriotski“ autori se favorizuju naspram građanskih. Nipodaštavaju se svi koji objavljuju na nepodobnim sajtovima; npr. Peščanik je zabranjen kao izvor podataka na srpskoj Wikipediji. Kada je reč o starijim autorima, zajednica je jednodušna u ponižavanju Dimitrija Tucovića, jednog od retkih srpskih autora uvaženih u svetu.
Zataškavanje i viktimizacija su osnovne tehnike pisanja srpske istorije. Neprijatne činjenice se osporavaju, ublažavaju, pravdaju i zatrpavaju nebitnim detaljima. Neke rečenice se jednostavno brišu. Istovremeno, odvija se komplementaran proces viktimizacije, kojim se naglašavaju srpske žrtve. Najveći problem je što administratori tolerišu ovakvu praksu.
Zvanična srpska verzija o nekom događaju je samo jedno od gledišta koje želim da znam. Da bih doneo ispravan sud, neophodno je da doznam i druge verzije, pre svega verzije naših suseda. Wikipedija nije mesto za negovanje sopstvene mitologizovane istorije. Na Wikipediji i drugi narodi imaju pravo da pišu našu istoriju, jednako koliko i mi sami.
Nekoliko meseci sam proveo svakodnevno prevodeći sa raznih jezika. Kad sam počeo to da ubacujem u članke, dočekan sam na nož od najvećeg dela zajednice, moje izmene su doživljavane kao zlonamerne i proglašen sam za krajnjeg ekstremistu. Nacionalizam je rak rana srpske enciklopedije.
Univerzalni karakter Wikipedije
Najveća prednost engleske Wikipedije je što možete pročitati tekstove o nekoj temi sa više strana. Na srpskoj Wikipediji se ta prednost često gubi, te navodi srpskih autora, potpuno irelevantni za svetske naučne tokove, postaju naša istina. Da bi srpska enciklopedija ostvarila pun potencijal, neophodno je privući sve koji govore i razumeju srpski jezik – bili oni Albanci, Bošnjaci, Hrvati ili bilo koji drugi.
Tako bi se uvećao broj saradnika i dobili bismo priliku da saznamo njihovu stranu priče. Nažalost, korisnici sa ex-yu prostora nisu ohrabreni da se uključe, jer je prisutna atmosfera isključivosti, pa čak i otvoren govor mržnje. Neki članci o zajedničkim temama su toliko pristrasni da su uvredljivi za drugu stranu.
Zalažem se da naša enciklopedija, poput engleske, privuče sve govornike bez obzira na nacionalnu pripadnost, i da bude otvorena za različita gledišta. Kada sam na srpskoj Wikipediji izneo ovakav plan, lokalni administratori su mi uglas odgovorili da je srpska Wikipedija „već najtolerantnija (ako ne i previše tolerantna) od svih u regionu“, da je „stanje na engleskoj vikipediji prilično nezavidno“ i da ni jednoj ne treba poželeti da bude kao engleska. Sve dok vodeći ljudi srpske Wikipedije budu imali ovakav stav, mi ćemo o našim temama morati da se informišemo na drugim jezicima.
Damjan Pavlica,
kodno ime: Mladifilozof
Peščanik.net, 24.04.2010.