Na Mediteran! Ove godine, sve uobičajene destinacije postale su idealne za aktivni turizam. Ponude su vrlo primamljive. Jeftini aranžmani nude relaksaciju u lepim primorskim odmaralištima. To nam je svima potrebno, ali uz pakete ide i kulturna propratna agenda sa organizovanim obilaskom istorijskih znamenitosti država i njihovih savremenih infrastruktura. Najzanimljivija turistička država na svetu sada je Brazil, gde se na ulicama s policijom mlate demonstranti, koji protestuju protiv izgradnje fudbalskih stadiona i trošenja javnog novca na svetsko prvenstvo. U Brazilu protestuju protiv fudbala? Privlačno, ali daleko i skupo.
Zanimljivih dogodovština željne turiste radije bismo uputili u obilazak ruševina Grčke. Putovanje je vaspitno-obrazovnog karaktera, jer je poznato da ćemo svi pre ili kasnije završiti kao Grčka. Ova država ima sjajne plaže na Peloponezu, hiljade primamljivih ostrva i na svakom koraku arheološke ostatke socijalnih institucija koje su za sobom ostavili sukcesivni pohodi svetskih finansijskih imperija. Tamo koriste evro, tako da se namernik može lako zabaviti poređenjem cena osnovnih usluga i proučavanjem strategije preživljavanja domorodaca.
Prvo Atina. Najlepši i najjeftiniji smeštaj malo bolje pripremljeni turista naći će u kvartu Egzarhija u centru grada. Na samom početku kvarta ne možete promašiti arheološki muzej i čuveni politehnički fakultet, na obližnjoj uzvišici naselili su se anarhisti, umetnici, socijalisti i pripadnici drugih vrlo zanimljivih grčkih lokalnih zajednica. Tamo spremaju odličnu riblju čorbu. Blizu je Omonja, gde uvek ima puno ljudi, u neposrednoj blizini je zgrada parlamenta. Budući da su Grci izmislili demokratiju, tamo se usred vreve može provesti čitav dan. U rancu je po vrelom danu dobro imati maramice, limun i vodu, a na glavi biciklističku kacigu. Demokratija je ozbiljna stvar. Odande se organizuju fakultativni izleti do sedišta grčke javne televizije i sedišta komunističke partije Grčke, jedine evropske komunističke partije koja neprekidno deluje od 1918. godine. Zatim na ostrva, gde nekadašnji grčki državni službenici i njihova deca radi opstanka obnavljaju organske farme svojih predaka. Poučno i zdravo.
Odande put sam zove napred u Tursku, gde nas mame trgovački centri Istanbula. Za razgledanje centra grada poslednje tri nedelje važe ista pravila kao u Atini.
Turistu na odmoru ne zanima politika, nego hoće da vidi kako ljudi žive. U Istanbulu će uživati. Na evropskoj strani će se smestiti u naselju Sultanhamet, gde se nalaze najlepše džamije muslimanskog sveta i najlepše crkve hrišćanstva. Ovaj suživot govori o konvergentnim vrednostima, od konzervativnog razumevaja uloge žene u društvu do interpretacije odnosa opozicije i vlasti kao neprijateljskih frontova. Od duhovnog središta Sultanhameta tramvaj vodi do trga Taksim, gde Ataturkov kulturni centar prikazuje izložbe o devedeset godina razdvajanja turske svetovne države od institucija islamskog klera i pravoslavnog patrijarha, čiji je hram na drugoj strani trga. Nakon razgledanja kulturnog centra svako će poželeti da predahne u obližnjem parku, gde će u hladu brzo naći spremne sagovornike da mu objasne kako nova vlast pokušava da ukine ovo razdvajanje crkve i države. Zato oni odlaze u park. Na aveniji Istiklal, koja vodi od Taksima prema moru, uvek je gužva. I gle, baš u toj ulici je i sedište komunističke partije Turske. Još bolje. Sedište jedne od sedamnaest komunističkih partija Turske, ako ne računamo ilegalne organizacije. Na putu ka moru turisti će susresti studente, njihove profesore, advokate i šaroliko mnoštvo pripadnika vrlo bogatog turskog političkog i društvenog života. Na moru je trajekt koji plovi na azijsku stranu u kvart Üsküdar, gde lokalnu vlast drže socijalisti pa su ljudi opušteniji nego na Taksimu.
Pravo aktivno letovanje je na istoku Turske, na levoj obali reke Eufrat u Šanlijurfi, gde su rođeni Avram i Jov. More nije daleko, malo prema Siriji je Haran, koji se spominje i u Svetom pismu. Odatle su mogući jednodnevni izleti u Siriju, gde su ruševine još lepše nego u Grčkoj, i u irački Kurdistan, gde u Erbilu preporučujemo obilazak novoga muzeja Ainkava, gde čuvaju knjige i artefakte koji u američkoj invaziji na Irak nisu izneti iz zemlje.
U obližnjem Libanu će se dobro provesti svi koji se raduju spoju različitih kultura, naroda i vera. Valja požuriti, jer je interesovanje za državu ogromno i horde stranaca se spremaju da je obiđu. Libanci za svaki slučaj već tečno govore francuski i engleski. Susednom Izraelu će se veseliti svi kojima je mio petsto kilometara dug sigurnosni zid. Izraelski zid je isto toliko zanimljiv kao kineski, a bolje je očuvan, plaže u Tel Avivu su moderne, mada se njihovo Crveno more ne može porediti s egipatskim. U poređenju s Egiptom, Izrael je i prilično skup i primereniji je dobrostojećim putnicima. Sedište komunističke partije Izraela je na broju 5 ulice Hess u Tel Avivu. Nekako su neupadljivi.
Egipat je večna destinacija. U poslednje tri godine, međutim, pojavilo se mnogo novih atrakcija. Sinaj odaje prilično drugačiju sliku nego ranijih godina. Nije poznat po svojim piramidama, nego po tunelima koji se kopaju u Gazi. Pored suvenira, to je dobro mesto za kupovinu trofejnog oružja, pre svega lakih puškomitraljeza. Preskočimo Suec i nakon samo nekoliko vojnih blokova smo u Kairu. Pored Han el Halilija i piramida, obavezna turistička tačka postao je trg Tahrir, pored Muzeja egipatske kulture. Izvanredno mesto za posmatranje žive istorije. Svejedno da li je na vlasti svetovna vojna diktatura ili versko nadahnuta stranka pobožnih građana. Utisak je da vlast prelazi sa jedne dinastije mumija na drugu. Egipatska komunistička partija ima sedište negde u Mohandesinu, ali teško ju je pronaći jer je u društvu radničke demokratske stranke i stranke demokratskog saveza.
Libija je još uvek u ratu sama sa sobom, preostali deo severne Afrike je zimska destinacija, evropski zapadni Mediteran je skup. Zato je Hrvatska ove godine dragulj. Jedina država na svetu gde možemo da odemo na odmor u trenutku njenog stupanja u EU. Unucima ćemo pričati kako je bilo divno tamo letovati pre nego što su se Hrvati odlučili na taj sudbonosni korak. Ne pitati za sedište komunističke partije. To je osetljiv narod.
Dnevnik.si, 20.06.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 08.07.2013.