Iako se u trenutku pisanja ovog teksta još ne zna ko će napraviti vladu, uzmimo da ishod bude trenutno najbolji dostupan. To nije koalicija DS i LDP sa podrškom socijalista, jer LDP neće sa socijalistima, a i socijalisti ne bi pristali na ovakvu ulogu, jer od svih stranaka imaju najbolju pregovaračku poziciju. Dakle, najbolji dostupni ishod bi bila vlada DS, socijalista i manjina.
Može li ta vlada da uradi išta ozbiljnije od stvari koje su sada na dnevnom redu u Srbiji. Tu spada izručenje optuženih u Hag, ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), nastavak integracija, reforma javne uprave i samouprave, privatizacija javnih i javnih komunalnih preduzeća, suzbijanje kriminala i korupcije, itd.
Za takvu vladu to bi bili teški zadaci i zato prvo uzmimo minimalnu opciju. Socijalisti su još uvek verni vrednostima “starog režima”, sporo se menjaju, ako se uopšte menjaju, i nisu voljni za saradnju sa Hagom. To automatski koči sprovođenje SSP, čime se zaustavljaju evrointegracije. O NATO da ne govorim. Naravno, ako nema spoljašnjih zahteva, recimo radi sprovođenja SSP, teško će takva vlada biti za bilo kakve reforme. Socijalisti nisu za privatizaciju, sem ako nešto treba prodati da bi vlada preživela. Nisu ni za reformu države. Dakle, pošto bi spolja, prema Evropi, vlada bila isparkirana na slepi kolosek, a unutra pod snažnim pritiskom nacionalista, reforme bi bile zakočene. Funkcija ove vlade ne bi bila da ih izvodi, nego da predupredi da stvari otklizaju u još goru opciju.
To znači kupovinu vremena za nove izbore, koji bi bili kroz godinu ili nešto više i do kojih bi proevropske snage trebalo da poprave svoj rejting, a da nacionalisti dalje padnu. Ovo drugo se lakše može zamisliti, zato što će nezavisnost Kosova biti vremenski udaljenija, a interes za poboljšanje standarda snažniji nego na prošlim izborima.
Teže će biti ostvariti prvopomenuto, da proevropske snage ojačaju. Dve stvari će to posebno otežavati. Prvo, vlada sa socijalistima je veliki moralni udarac za demokrate. Ne samo što treba sedeti s naslednicima onih koji su pokušavali da ubiju ili ubijali demokratske lidere, vodili ratove i ekonomski uništili zemlju, nego i zato što će socijalisti pored gotovine i upravnih odbora, hteti i politički uticaj. Da pored ministarstava utiču i na neke ključne političke odluke. To je pre situacija za pad ugleda demokrata s jedne strane kroz moralnu eroziju, s druge kroz ograničenja za reforme. Drugo, usled nemogućnosti da se sprovodi SSP, neće biti nekih značajnijih ulaganja, na memorandum sa Fijatom će ubrzo pasti prašina, a drugih većih ulaganja neće biti. Teško će u toj situaciji biti održati neki iole primetniji rast standarda.
Dakle, veliki je rizik da se kupovina vremena obesmisli i dovede upravo do onoga što bi trebalo izbeći. Da bi se rizik smanjio, i to je sada maksimalna opcija za ovu vladu, demokrate treba da smanje političku štetu, tako što će davati više gotovine i upravnih odbora, a manje političkih ustupaka. Ili tako što će deliti akcije stanovništvu, podsticati inicijalne javne ponude i progurati poneki zakon koji će podstaći ulaganja. Ako uspeju da nastave saradnju sa Hagom, otkočiće se i SSP, aktivirati Fijat i još ponešto. Tu bih stao, jer time dobra već prelazi u superopciju, a ne verujem da nam je Svevišnji ovaj put toliko namenio.
Danas, Kiosk – Ekonomist, 21.05.2008.
Peščanik.net, 20.05.2008.