U utorak je dva meseca kako je, uz bezrezervnu podršku bezemljaša Ratka Mladića-Srbina, optuženog 1995. u multinacionalnom Haškom tribunalu, uz ostalo za genocid, Bosanac Jovan Divjak uhapšen na osnovu unilateralne optužnice Srbije za ratne zločine. Optužen je 2008. za nedelo 1992. na inostranoj teritoriji, u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici.
Mladić je optužen dok se u Srebrenici još ubijalo. Haški sud je proglasio da Divjak nije ratni zločinac. Haško tužilaštvo je proradilo 1993; srpsko deset godina kasnije. Divjaka je uhapsila policija članice EU. Mladića treba da hapse pobratimi po oružju i ubeđenjima.
Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, kao očerupanom anđelu nadrealiste Pola Klea, oluja napretka razapinje krila, a pokisli glasonoša uzdiše za ruševinama prošlosti. Iako se Srbija dogovorila sa BiH da je procesuiranje zločina nadležnost države u kojoj se ratni zločin dogodio i čiji je državljanin optužen, Srbija se otima za sve zločine na prostoru bivše Jugoslavije, pa nema vremena za “svoje” zločince.
U Sarajevu je maja 1992. godine granatirano porodilište. Bebe su ubijene posle razgovora đavola i njegovog šegrta.
Mladić: „Gađaj Velušiće.” Pukovnik: „Mislite, Velešiće.” Mladić: „Da, Velešiće, a gađaj i Pofaliće jer tamo nema puno nastanjenih Srba. Gađaj Humsku, Dobrovoljačku i Đure Đakovića. Jasno?”
“Nisam otišao na Pale jer nisam mogao ostaviti nedužne ljude koji su umirali na ulicama. Odbrana grada je bila ‘mon mètier’, moj poziv, moja misija”, objasnio je Divjak novinarki Mladine.
Divjak je na francuskom i italijanskom jeziku objavio knjigu “Sarajevo mon amour”, a na maternjem “Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1991-1995”.
Mladić je, kao đaci, pisao dnevnik rukom. U beležnicama, nekima sa “trgovačkim papirom” ćiriličnim slovima podrobno je opisivao dogovore sa optuženima za ratne zločine i šrafovima svih profila u mašini za ubijanje.
Kao loši đaci, Mladić u dnevnicima naslovljava „Sastanak sa Predsednikom Miloševićem”, ispisuje “nemožemo” i “Veri gut”.
Divjak je u sarajevskom klubu nezavisnih intelektualaca “Krug 99”. Njegova fondacija “Obrazovanje gradi BiH” školuje ratnu siročad i Rome.
Tagovi za Mladića su Vojislav Šešelj, Radovan Karadžić, kokarda, četnici…
Mladiću je posvećena pesma “Da koljemo” i “Od Božića pa do Nikoljdana sve će biti manje muslimana”. U hiljaditom danu opsade Sarajeva Mladić u Beogradu mašta da u “Bileći osposobi f-ku za proizvodnju municije”.
U kafani hotela “Moskva”, zdanju ruskog secesionizma u kome su bili Indira Gandi, Alfred Hičkok, Petar I Karađorđević i Bred Pit, koji sa suprugom zbrinjava preživelu bosansku siročad, Mladić sa Filaretom dogovara kako da vojskom iz kućnog pritvora u Konjicu izbavi vladičanskog zeta. Nakon Filareta, nosioca puškomitraljeza M-53, dečjih lobanja i unosioca božićne slame u kafanu, Mladić u istom beogradskom hotelu koji je spomenik kulture, prima ručni sat „omega” i dogovara se sa Brankom Tupanjcem, bogatunom koji se u crkvi u hercegovačkoj Gračanici oslikao na fresci sa Jovanom Dučićem – odakle uzeti pare za „kupovinu senatora SAD”.
Divjak je vratio generalski čin, jer je Armija BiH krila zločine nad Srbima. “Bosnu i svoje ideale nisam izdao niti prodao”, piše Divjak u ostavci. Mladić je smenjen 1996. Uzimao je generalsku penziju do novembra 2005. Posle toga mu penziju gomilaju na računu u Ministarstvu odbrane Srbije. Nakupilo se oko 58.000 evra.
Divjak je odlikovan Legijom časti, najvećim francuskim priznanjem koje je ustanovio Napoleon Bonaparta 1802. Radni naslov ordena je “Čast i domovina”. Drugi je uzeo značku iskovanu za tu priliku iz krvavih Karadžićevih ruku.
Divjaka su i JNA i Armija BiH osudile na zatvor. Mladić se ustrašen od zatvora krio po manastirima, streljanama, bunkerima, vojnim zgradama na planini Kukavica, kasarnama… Za dve godine, petorica vojnika poginula su pod nejasnim okolnostima i Mladićevom senkom u kasarnama u Leskovcu i Beogradu.
Divjak je počasni građanin Montesilvana, Vićence, Padove, Grenobla, Vileresta, Samura… Tabla sa Mladićevim imenom opseda noćne bulevare u Beogradu i Novom Sadu.
SAD od 1995. nude za glavu “međunarodnog teroriste” udomljenog u Srbiji tri miliona evra. Divjak je međunarodni ambasador mira.
Mladić je bio član “udruženog zločinačkog poduhvata“ do najmanje 22. decembra 1996. – godinu dana nakon završetka ratova. Deo spiska njegovih zločina: pijaca u Bosanskoj Gradiški, zaselak Alići, najmanje 266 zatočenika u KP Domu Foča, više od 100 muškaraca pred školom u Velagićima, ljudi u i oko Doma zdravlja i spomenika iz Drugog svetskog rata u Kotor Varoši, muškarci u džamiji u Hanifićima, ljudi u rudniku u Ljubiji, više od 30 žena i dece u selu Hrustovo, ljudi kod Partizanskog groblja u Sanskom Mostu, približno 100 muškaraca iz logora Keraterm i Omarska, više od 60 muškaraca, žena i dece iz sela Zaklopača, približno 190 zatvorenika u Gerinoj klaonici, približno 3.000 muškaraca u skladištu u Kravici, na polju u Orahovcu, ispod brane kod Petkovaca, približno 1.200 muškaraca na vojnoj ekonomiji Branjevo, približno hiljadu muškaraca u Domu kulture u Pilici i polju na osami u Kozluku. Osim škola i domova zdravlja, Mladić je za mesta pogubljenja birao sportske dvorane “Partizan”, pilane, rasadnike, garaže i fabrike obuće.
Divjak je učestvovao na konferencijama o aktivnom građanstvu na Balkanu, dečijim pravima, deci kao žrtvama rata i mira, obrazovanju za kulturu mira, školstvu u BiH, siromaštvu u BiH, dijalogu i partnerstvu, humanitarcima u ratu, nacionalnim mitovima u BiH, susretu umetnosti i istorije…
U ratovima se Mladić fotografisao sa čašom u ruci, na VIP ulazima, sa naoružanim gorilama, u kolu, sagnut kako celiva, razdrljen na proslavama.
Divjak je rođen u Beogradu. Njegovi roditelji su iz Bosne. Završio je gimnaziju u Zrenjaninu. Ima diplome tri vojne akademije u Srbiji i Štabne škole francuske vojske. Službovao je u Bosni. Rat u BiH je dočekao kao pukovnik koji je posle dva dana rata 1992. postao zamenik komandanta Armije BiH. Posle 20 meseci je unapređen u generala.
Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a 18 dana kasnije postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske.
Sin Dušana se izjašnjava kao Bosanac. Na najbrojnijem posleratnom protestu u Sarajevu oko 5.000 građana sa transparentom “Jovo Srbine, čaršija je uz tebe”, zahtevalo je da se “čika Jova” oslobodi.
Mladić je rođen u bosanskom selu Božanovići koje je bilo u sastavu NDH. Mladićev otac Neđo je ubijen kada su partizani 1945. napali rodno selo Ante Pavelića.
Haški begunac je završio srednju vojnu industrijsku školu u Zemunu i dve vojne akademije. Službovao je u Makedoniji, u Prištini, u Kninu… Sa paravojnicima Milana Martića sravnio je selo Kijevo avgusta 1991. Tada se prvi put JNA angažovala u Hrvatskoj, prvi put su upotrebljena sredstva zabranjena međunarodnim konvencijama. Martić je i zbog tog pohoda osuđen na 35 haških godina.
Divjak je iz austrijskog pritvora tražio od Predsjedništva BiH da njegov slučaj ne politizira, već zadrži u pravnim okvirima.
Kada ga je u avgustu 1995. Karadžić smenio zbog nesposobnosti, Mladić je zapretio pobunom vojske i naroda, pa je Karadžić povukao naredbu.
Obožavaoci Cece su u Frankfurtu 2007. na koncertu skandirali: “Raaatko Mlaaadić…“ Bilo je to dok je sa samo jednim dugmetom u rasponu između pupka i vrata pevala “Kukavicu”, za koju je tekst napisao Edin Dervišhalidović (Dino Merlin), autor prve himne Bosne i Hercegovine. Mladić je i junak svih mitinga za haškog zatočenika Šešelja.
Divjak je član Helsinškog komiteta BiH, ima Šestoaprilsku nagradu Sarajeva, plaketu Kantona Sarajevo, plaketu Međunarodne lige humanista, ličnost je godine prema Udruženju B-H iz Manhajma, a ličnost godine na Balkanu kad je reč o toleranciji i suživotu, prema Italijanima.
Divjak je šahista – Mladić kartaroš.
Divjak je poručio 20. aprila građanima BiH da “uživaju u svakom danu” i dodao: “Nije uputno pisati o meni kada u našem okruženju ima toliko nesreća i težih stvari”.
U okruženju, Mladić svakom građaninu Srbije, bez obzira na uzrast mesečno uzima 160 evra, od 2000. godine. Više od milijardu evra godišnje u izgubljenim investicijama i pristupnim fondovima Evropske unije košta Srbiju to što Mladić neće da dokazuje nevinost.
“Morao sam biti na strani koja je ugrožena i slabija”, početna je lekcija iz patriotizma oficira i džentlmena.
Peščanik.net, 02.05.2011.