Usred navodno “izuzetno izazovnih” meseci pred kojima se nalazi Srbija, Vlada Srbije sve više liči na “pretis lonac” u kojem vriju svađe i međusobno nepoverenje, pa je premijerka Ana Brnabić čak izjavila da je prošle sedmice doživela “jedan od najtežih dana” i da je takvi dani “nateraju da razmisli o svom mestu i ulozi u Vladi”.
Reč je o njenom sada već poznatom sporu s ministrom Nenadom Popovićem o publikaciji u kojoj se razmatra odnos istopolnih brakova sa decom, gde je spomenuti ministar, “jedini član Vlade Srbije koji je dobio poziv za Putinovu inauguraciju”, izneo uvredljiv stav prema gej porodicama. U ovoj čudnoj aferi nije baš jasno da li je Anu Brnabić više pogodila uvreda gej populacije ili to što je taj stav izneo “ruski delegat” u “njenom timu”. Ova naizgled sporedna iskra samo je privremeno ugašena intervencijom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je načelno rekao da Ana Brnabić ima njegovu “punu podršku”, a od koga smo još čuli da je premijerka “trebalo da bude konsultovana” i kod inicijative da se Niški aerodrom prebaci pod direktnu upravu Vlade.
Premijerka Brnabić, čini se, još veruje da će kod Vučića isposlovati rekonstrukciju Vlade koja će zadovoljiti i njene lične predloge, što je malo verovatno da će se desiti. Jer, u Vladi već ima mnogo ministara koje, kako izgleda, ni Vučić ne može ili ne želi da otpusti pošto imaju “jaka leđa” ili na spoljnim ili na unutrašnjim stranama. Zbog svega toga srpska politika deluje konfuzno i neuverljivo, mada je, navodno, suvereno vodi jedna svemoćna ličnost.
Inače, uoči prvomajskih praznika predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je iz svog kabineta uputila javnosti poruku sa dobrim privrednim vestima, koje su navodno posledica “timskog rada i posvećenosti svih članova Vlade” (što u kontekstu unutrašnjih trvenja deluje kao puka fraza). U toj poruci glavna je informacija da, prema prvim procenama, očekivani rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2018. godine iznosi 4,5 odsto i znatno je veći od projektovanog rasta koji je za ovaj period iznosio 3,9 odsto. Ona je tome dodala da je ovo “najviši zabeleženi kvartalni rast u poslednjih 10 godina”.
Premijerka, naravno, vrlo dobro zna da je prvo tromesečje prošle godine karakterisao puževski rast BDP-a Srbije od 1,2 odsto prema istom razdoblju 2016. godine, te da je otuda ovogodišnji “skok BDP-a” na početku godine relativne vrednosti (jer je baza za upoređenje krajnje skromna), mada je taj “skok” svakako dobrodošao. Relativne je vrednosti (da ne kažem da je depresivan) i pokazatelj da je stopa rasta BDP-a Srbije u prva tri meseca od spomenutih 4,5 odsto rekordna u poslednjih deset godina. U prilog toj “relativnosti” ubrzanog rasta, naime, depresivno deluje činjenica da je u proteklih deset godina Srbija ukupno povećala svoj BDP 9,7 odsto, dok je u istom razdoblju Kina povećala BDP 156 odsto, Indija 129 odsto, Indonezija 101 odsto, Nigerija 88 odsto, Turska 85 odsto, itd. (vidi NIN od 26. aprila).
Prema publikaciji “Kvartalni monitor” (izdaje je FREN), naša privredna politika još ne nalazi rešenje za ubrzanje kapitalnih investicija (javnih ulaganja), od kojih takođe zavisi bolji privredni rast. U ovoj publikaciji se, tako, spominje da su kapitalni rashodi 2017. godine bili realno manji 6,7 odsto nego u 2016. godini iako je ovdašnja politika širila utisak da se “gradi na sve strane”, pa će i na tom planu stopa ovogodišnjeg rasta biti “relativne vrednosti”. Pri tome, treba imati u vidu da je prvi kvartal prošle godine, kad je reč o građevinarstvu, u odnosu na prvi kvartal prethodne godine bio katastrofalan, s padom radova od 37 odsto. Kako se onda veseliti sadašnjem porastu građevinarstva, to jest vesti da je ono “u prvom kvartalu ove godine povećalo bruto dodatu vrednost 7,4 odsto” u odnosu na isto razdoblje 2017. godine (Politika od 29. aprila).
Sve u svemu, i ove godine je počela “bitka za interpretaciju” privrednih pokazatelja u kojoj je premijerka Vlade Srbije startovala vrlo pretenciozno. Istina, Vlada Srbije ovoga puta ima nešto bolje karte u toj igri, ali nema mnogo razloga za istaknutu samohvalu. Uzgred, mi iz činjenice da je Vlada u prva četiri meseca održala budžet u suficitu od 6,1 milijardu dinara, dok je bio planiran deficit od 40,1 milijardu dinara, još ne možemo zaključiti da je ona “posvećena promeni ekonomske paradigme”, o kojoj govori premijerka Ana Brnabić. Jer, uprošćeno govoreći, javnost ne zna za šta je planirano da se potroši 46,2 milijarde dinara više nego što je potrošeno u prva četiri meseca ove godine ili su budžetski prihodi neplanirano i naprasno povećani za 46,2 milijarde dinara, pa se tako došlo do visokog suficita.
Novi magazin, 11.05.2018.
Peščanik.net, 11.05.2018.