Kakav užasan dan za Albance. Izveštaj Dika Martija, pun optužbi za ubistva i trgovinu organima nakon rata na Kosovu, usvojen je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Za to vreme, Miroslav Lajčak, bivši ministar spoljnih poslova Slovačke, a sada direktor za Balkan u novoosnovanom Evropskom servisu za spoljne poslove, poslat je u Tiranu da spreči novi talas nasilja.
Juče smo videli uvod u tu agoniju. Guardian je naveo da je imao uvid u poverljiva dokumenta KFOR-a, kosovske NATO snage, koja datiraju „otprilike iz 2004.“ U tim dokumentima se navodi da je Hašim Tači, kosovski premijer, bio jedan od trojice „najkrupnijih riba“ u kosovskom organizovanom kriminalu. Prema dokumentima, Džavit Haliti, važan igrač u kosovskoj politici, predstavljao je „glavni oslonac Hašima Tačija“, i bio je umešan u „prostituciju i krijumčarenje droge i oružja“.
Navodi se i da je g. Haliti bio umešan i u ubistvo Alija Uke u Albaniji 1997. godine. Uka je bio novinar koji je kritikovao Oslobodilačku vojsku Kosova, čije su vođe bile i g. Tači i g. Haliti. „Brutalno je unakažen flašom i šrafcigerom“, piše u izveštaju. „U to vreme, Hašim Tači mu je bio cimer.“
Izgleda da ova dokumenta potvrđuju izveštaj g. Martija, u kom se tvrdi da je g. Tači bio vođa „mafijaške“ mreže koja je „nasilno preuzela kontrolu“ nad trgovinom heroinom i bila povezivana sa otmicama Srba i ostalih, od kojih je „nekolicina“ ubijena da bi im se izvadili organi. G. Tači kaže da je to klevetnička srpska propaganda.
Otkad je objavljen u decembru , izveštaj g. Martija, švajcarskog političara i nekadašnjeg tužioca, razorno je uticao na međunarodnu reputaciju Kosova. Uticaj je bio poguban i na samom Kosovu. Ilji Hodža, izvršni direktor Spoljnopolitičkog kluba, debatnog foruma, kaže da je javna rasprava u zemlji „degenerisana“. Ili podržavate zvanični stav „ili vas proglašavaju izdajnikom“. Najbolje bi bilo, kaže g. Hodža, da se g Tači povuče. Ali premijer odbacuje takvu ideju.
Pošto je Savet Evrope usvojio Martijev izveštaj, stvar preuzima EULEX, policijska misija Evropske unije na Kosovu. Oni kažu da ukoliko g. Marti ima nove dokaze, treba da ih preda njima. Optužbe za krađu ljudskih organa prvi put su se pojavile 2008. godine, u knjizi čiji je koautor Čak Sudetić, koji je radio kao istražitelj u UN-ovom sudu za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji. G. Sudetić kaže da EULEX nije sposoban da sprovede tako osetljivu istragu, iz nekoliko razloga: nemaju adekvatni program zaštite svedoka, njihovi kompjuterski sistemi nisu bezbedni, i koriste lokalne prevodioce koji „podležu pretnjama i pritiscima upućenim njihovim porodicama“.
U normalnim okolnostima, Albanci iz Albanije (ne sa Kosova) pažljivo bi pratili razvoj događaja. Mnogi zločini koje opisuje g. Marti navodno su se odigrali na albanskom tlu, i u izveštaju se vlasti u Albaniji optužuju da ne sarađuju sa istragom. Ali Albanci imaju važnija posla: izbegavanje novog talasa nestabilnosti i nasilja.
U Albaniji talasi demonstracija traju od izbora u junu 2009, za koje socijalistička opozicija tvrdi da su namešteni. Ilir Meta, zamenik premijera, podneo je ostavku 14. januara, pošto je objavljen video snimak iz marta prošle godine, gde se vidi kako on ubeđuje drugog ministra da omogući potpisivanje ugovora o izgradnji hidroelekrane, što bi obojici donelo finansijsku korist. U petak se hiljade građana okupilo na protestu, izbili su neredi i ubijena su tri demonstranta. Po svemu sudeći, ubili su ih pripadnici Republikanske garde.
Premijer Sali Beriša je izjavio: „U Albaniji nije na snazi vanredno stanje i neće biti proglašeno vanredno stanje. Ali nasilnički ispadi neće biti tolerisani.“ Oformio je skupštinsku komisiju, koja treba da ispita situaciju, koju on naziva pokušajem puča.
Ali premijer je pronašao neprijatelja u državnom tužiocu, koji je izdao nalog za hapšenje šestorice pripadnika Republikanske garde. G. Beriša je stao u njihovu odbranu i isplatio dopunsku zaradu pripadnicima garde koji su bili na dužnosti u petak. Ali danas je američki ambasador u Tirani stao na stranu tužioca, što je loš znak za g. Berišu u fanatično proamerički orijentisanoj Albaniji.
Erion Veliaj, zadužen za koordinisanje odgovora opozicije na tvrdnje g. Beriše, kaže da su optužbe za puč apsurdne. „Ko ovde kontroliše oružane snage?“ pita on, i ističe da su trojica demonstranata ubijena i da je sedmoro njih ranjeno, dok su pripadnici bezbednosnih snaga pretrpeli samo povrede od kamenja i kišobrana. I opozicija i Berišini sledbenici planiraju nove mitinge.
Danas je g. Lajčak doputovao u Tiranu da pomogne u smirivanju situacije. Njegov poslodavac, Evropska unija, još uvek ovde ima određenu težinu. Politička nestabilnost u Albaniji koči njene evropske integracije, iako je građanima nedavno odobreno putovanje bez viza u zemlje šengenske zone. Tako su građani sve više i više izolovanog Kosova ostali jedini u regionu kojima su vize za šengensku zonu još uvek potrebne.
Economist.com, 25.1.2011.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 26.01.2011.