Koliko ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama uopšte shvata koliko je Brazil velika zemlja? Najmnogoljudnija država Južne Amerike ima više od 200 miliona stanovnika, zbog čega su poslednji predsednički izbori događaj od ogromnog značaja. Ali ovi izbori su značajni ne samo zbog veličine Brazila, već i zato što su nagoveštaj onoga što bi moglo da se dogodi u ostatku sveta.
Bilo je to nadmetanje između progresivne levice Inasija Lule da Silve, aktuelnog predsednika, i revanšističke desnice Flavija Bolsonara – sina bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koji se nalazi u zatvoru zbog pokušaja da poništi rezultate prethodnih predsedničkih izbora u Brazilu. Globalna desnica bila je uverena da joj je pobeda zagarantovana, a čak su i tržišta predviđanja ukazivala da će mlađi Bolsonaro odneti najviše glasova. Zato je Lulina pobeda predstavljala pravi šok.
Pošto je desnica uspela da ih navede da posumnjaju u sopstvenu percepciju stvarnosti, čini se da pojedini svetski mediji imaju poteškoća da prihvate izborni ishod. U trenutku dok ovo pišem, Financial Times u naslovu svog izveštaja kaže da je Lula pobedio za dlaku. Pobedio je s prednošću od tri procentna poena, što je dvostruko više od razlike s kojom je Donald Tramp pobedio 2024. I to uprkos pokušajima i brazilske i globalne desnice da namesti izbore.
Glasanje je produženo za dva sata jer su masovni poremećaji u javnom prevozu otežali biračima iz radničke klase da stignu do birališta. Lulina kampanja tvrdila je da su ove poremećaje namerno izazvali gradonačelnici koji podržavaju Bolsonara. U pojedinim gradovima je bilo dokaza za to. Ova mogućnost je i generalno uverljiva imajući u vidu noviju političku istoriju – konkretno, pokušaj starijeg Bolsonara da poništi rezultate prethodnih predsedničkih izbora.
A brazilska desnica nije bila jedina koja je, po svemu sudeći, pokušavala da namesti izbore u Bolsonarovu korist. Činilo se da su i američke kompanije koje upravljaju društvenim mrežama, naročito Meta, nastojale da utiču na ishod. Nakon prvog kruga glasanja, Rojters je preneo da su zaposleni u kompaniji Meta priznali u internoj komunikaciji kako su Lulini nalozi na Instagramu bili ograničavani tokom izborne kampanje. To je objavio lokalni list iz Sao Paula, pozivajući se na poruke u koje je imao uvid. Prema istom izveštaju, u tim porukama se takođe priznaje da je platforma preporučivala profil protivkandidata, senatora Flavija Bolsonara, kao i njegov kanal na Vocapu.
U tekstu pod naslovom „Meta potisnula Maska kao glavnog tehnološkog negativca na Lulinim izborima u Brazilu“, Blumberg je izvestio da je Lula – koji je poslednjih dana privukao više od deset miliona pristalica na Vocap kanal pod nazivom „Lulina armija“ – prijavio prekide u radu svog naloga, ograničavanja objava na Instagramu i nejednak tretman u pristupu svojoj publici. Njegova kampanja takođe je saopštila da Meta AI, alat te kompanije zasnovan na generativnoj veštačkoj inteligenciji, odbija zahteve za kreiranje slika povezanih s Lulom, dok istovremeno generiše predizborni materijal koji ide u prilog njegovom protivniku.
Meta je saopštila da su ovi incidenti posledica „međusobno nepovezanih tehničkih problema“, što bi bila uverljivija tvrdnja da svi ti navodni tehnički problemi nisu išli u korist istoj političkoj strani.
Da li je puka slučajnost to što je Meta u Sjedinjenim Državama suspendovala Instagram nalog pokreta „Dan bez kraljeva“ (No Kings Day) usred protesta koji su se tog dana održavali? Kompanija je kasnije tvrdila da taj potez nije imao nikakve veze s politikom, već da je u pitanju greška, pošto su njeni automatizovani bezbednosni sistemi registrovali mogući porast aktivnosti botova. Zanimljivo je kako Metini tehnički problemi, čini se, uvek narušavaju političku ravnotežu u istom pravcu.
Možemo li da dokažemo da je Meta namerno pokušala da vrati porodicu Bolsonaro na vlast? Ne, barem ne još. Ali mi nismo na sudu: samo pokušavamo da utvrdimo šta se dogodilo. Iako Metina poricanja nisu uverljiva, ne možemo da dokažemo da je Mark Zakerberg namerno pokušao da preda Brazil u ruke desničarskog autoritarca. Međutim, nema nikakve sumnje da je Ilon Mask svesno i snažno intervenisao na strani Vladimira Putina u njegovim nastojanjima da osvoji Ukrajinu. Mask neprestano menja svoju verziju događaja – najpre je poricao bilo kakvu umešanost, zatim tvrdio da je naređenje stiglo iz Bele kuće, a sada tvrdi da je Ukrajina prekršila uslove korišćenja njegovih usluga. Ali ova predstava je potpuno neuverljiva, jer Mask već dugo jasno pokazuje da su njegove simpatije u ovom ratu na strani Rusije.
Zato proslavimo pobedu brazilskog naroda, koji nije dozvolio da ga zastraše Bolsonaro, američki oligarsi i Tramp – koji je 2025. godine uveo visoke carine Brazilu zato što je ta zemlja izvela pred sud starijeg Bolsonara. Nadajmo se da će uskoro i Amerikanci pokazati jednaku političku zrelost i glasati za demokratiju.
Substack, 26.10.2026.
Prevela Luna Đorđević
Peščanik.net, 29.10.2026.