- Peščanik - https://pescanik.net -

Mađarska – hladni građanski rat

Orosháza, Mađarska, foto: tuskestibor/Wikimedia Commons

U Mađarskoj je na delu hladni građanski rat. To stanje traje godinama unazad, otkad je vladajući Fides na čelu sa Viktorom Orbanom krenuo da gradi takozvanu iliberalnu demokratiju, koja sve više liči na Putinovu autokratiju. Taj sistem podrazumeva da se manjina, odnosno poražena strana ne pita ni o čemu, štaviše predstavljena je kao pretnja sistemu. A Sistem nacionalne saradnje (Nemzeti Együttműködés Rendszere, skraćeno NER – tako se zove Orbanov novi poredak) zasnovan je na postulatu da svi koji su protiv sistema predstavljaju pretnju čitavoj naciji.

U Mađarskoj se 3. aprila održavaju parlamentarni izbori, ali kampanja traje permanentno tokom tri uzastopna mandata Fidesove vlade, od 2010. do danas. U prvim godinama vladavine ove konzervativno-populističke stranke mnogi su se nadali da će se režim, koji ima dvotrećinsku parlamentarnu većinu, vremenom konsolidovati, da će se unutrašnje društvene tenzije smanjiti, ali se ta nada pokazala uzaludnom. Dosad su već svi uvideli da Orbanova autokratija ne ume da stane, da inicira neki društveni dogovor ili pokaže spremnost na bar sitne ustupke u odnosu na političke neistomišljenike. Naprotiv, jaz između NER-ovih pristalica i ostatka društva je sve dublji i između iskopanih rovova više nema slobodnog prostora.

U takvom društvenom kontekstu je započela zvanična predizborna kampanja iako, ponavljam, svojevrsna kampanja de fakto traje već desetak godina.

Uprkos svemoćnoj medijskoj mašineriji, prekrojenom izbornom sistemu i izvorima finansiranja koji vladajuću stranku stavljaju u neuporedivo povoljniju poziciju od njenih rivala, ujedinjena opozicija, prvi put od kada je Fides na vlasti, ima realnu šansu da pobedi na ovim izborima. Iako skoro sva istraživanja javnog mnjenja predviđaju tesnu ili komotnu pobedu Orbanove stranke, nisu isključena ni iznenađenja, pogotovo u trenutku slabljenja ekonomije i rata u susednoj Ukrajini. Dovodi se u pitanje i verodostojnost ovih istraživanja, ne zbog njihove eventualno dotrajale metodologije ili pristrasnosti istraživačkih kuća, već zato što se u neslobodnom društvu ispitanici boje da otkriju svoje stvarne političke simpatije.

U kriznim situacijama, kao što su oružani sukobi ili prirodne nepogode, vlast po definiciji učvršćuje svoju poziciju. Ali ovde se rat ne vodi protiv Mađarske, štaviše Orbanovo dugogodišnje prijateljstvo sa agresorom, to jest Putinovom Rusijom, kao i nedovoljna osuda agresije doveli su Mađarsku u nelagodnu međunarodnu poziciju – iako se to (zasad) ne odražava na Fidesovu popularnost u zemlji.

Fides je našao odgovarajuću retoričku matricu u vezi sa ratom zahvaljujući kojoj su izbegnute tektonske promene na relaciji vlast-opozicija. On šalje poruke mira i stabilnosti (deluje poznato?), kune se da neće dozvoliti da Mađarsku u bilo kom smislu uvuku u ovaj sukob i da mađarski građani neće plaćati cenu ovog rata (šta god to značilo), a i dalje vodi verbalni rat protiv Brisela. (Pomalo je apsurdno ali i nužno podsećati na činjenicu da je Mađarska članica NATO alijanse i Evropske unije, dakle nije neutralna zemlja iako vladina propaganda to sugeriše svojim pristalicama.) Paralelno s tim, u svim prorežimskim medijima, na čelu sa javnim servisom, ponavlja se mantra da je levica opasna (u ideološkom smislu dosta šarena opozicija dosledno se naziva levicom) jer želi da pošalje mađarske vojnike u rat i ukine uvoz ruskog gasa (što su naravno laži, ali činjenice su odavno napustile svet propagande vladajuće stranke).

S druge strane opozicioni blok od 6 stranaka na čelu sa Peterom Marki-Zajem, kandidatom za premijera, nedvosmisleno podržava ukrajinsku stranu koja brani svoju domovinu, Putina naziva agresorom i bez kolebanja je privržen zapadnom savezništvu.

Ipak, iako je ukrajinski rat kao okvir predizborne kampanje postao tema broj jedan, on nije bitno promenio političke preference građana, odavno konstruisane u dugogodišnjoj rovovskoj političkoj borbi.

Neki analitičari smatraju da će o ishodu ovih izbora odlučivati neopredeljeni birači, ali to je malo verovatno. Jednostavno, broj građana koji će u poslednjem trenutku izabrati stranu – veoma je mali. Još manje ima masovnih transfera iz jednog tabora u drugi. Ishod glasanja neće zavisiti ni od izlaznosti, u smislu da bi veća izlaznost išla u prilog jednoj strani, a manja drugoj. O ishodu izbora će odlučiti to ko će biti spretniji u mobilisanju onih birača koji podržavaju vlast ili opoziciju, ali nisu njene vatrene pristalice. Radi se o biračima koji bez jake motivacije neće biti voljni da putuju stotine kilometara da bi glasali (na primer u inostranstvu do nekog konzulata) ili da izađu iz svojih kuća i stanova ako bude padala kiša (ili sneg koji je najavljen). Zvuči trivijalno i krajnje poražavajuće, ali ti aspekti će ovoga puta imati veliki uticaj na rezultate.

Ima i nagoveštaja da će biti nepravilnosti, čak i prevara tokom glasanja. O nelegalnim radnjama u vezi sa glasovima dvojnih državljana iz Srbije i Rumunije se dosta pisalo poslednjih nedelja, a baš ovi glasovi će najverovatnije doneti 2-3 mandata Fidesu. Drugi pak veruju da će neki faktori sa zapada manipulisati izbornim rezultatima. U slučaju tesne pobede jedne ili druge strane, velike su šanse da će se nakon 3. aprila u krajnje podeljenom mađarskom društvu pojaviti pretpostavke o ozbiljnim propustima i teorije zavere. Nije nimalo nerealno da hladni građanski rat u Mađarskoj eskalira na ulici.

Autor je novinar iz Novog Sada.

Peščanik.net, 02.04.2022.