U utorak je uhapšena u Beogradu trojka iz rasformiranih „crvenih beretki”. Veselin Lečić je bio pomoćnik komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO). Sada radi u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Oficiri JSO Mića Petraković i Vladimir Potić, takođe sa bogatim radnim iskustvom su žandarmi u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Uhapšeni su posle radnog vremena. U pritvoru će biti najmanje 48 sati, zbog sumnje da su organizovali devetodnevnu oružanu pobunu JSO u novembru pre deset godina. U Novom Sadu uhapšen njihov saborac Dragoslav Krsmanović. Pobuna je bila uvod u ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. JSO je rasformirana 13 dana nakon ubistva premijera.
U sredu su petorica iz „beretki” optužena za svedočenje u prilog ubica Đinđića pre četiri godine. Devetoricom se bavi Tužilaštvo za organizovani kriminal.
„Beretkama” je komandovao Milorad Ulemek, osuđen na 95 godina zatvora zbog ubistva Đinđića, Ivana Stambolića, pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi i umešanosti u pogibiju četvorice funkcionera Draškovićeve stranke u nameštenoj saobraćajnoj nesreći. U rešetkastoj dokolici napisao je 11 knjiga, među kojima Ljubav suzama ne veruje.
TRI NA TRI: Uhapšeni pretorijanci Slobodana Miloševića su u krivičnoj prijavi Srđe Popovića, advokata majke i sestre Đinđića iz novembra prošle godine. Pobunjenici koji su se kalili na svim ratištima u SFRJ, tražili su da se Srbija odrekne Haškog tribunala. Pobuna je završila dogovorom ,,beretki” sa Vladom i koncertom grupe Bajaga i instruktori u Kuli, jazbini JSO.
U krivičnoj prijavi Popovića su i imena Ulemeka i Zvezdana Jovanovića koji je pucao u premijera, Ace Tomića, tadašnjeg načelnika Uprave vojne bezbednosti, Vojislava Koštunice, predsednika SRJ….
U petak su trojica bivših policajaca, spremnih da svedoče o zločinima kolega na ratištima SFRJ optužila Jedinicu za zaštitu svedoka MUP-a Srbije (Jedinicu) i Tužilaštvo za ratne zločine (Tužilaštvo) da štite zločince. Na konferenciji u Beogradu koju su organizovali Fond za humanitarno pravo (FHP) i Balkan Investigative Reporting Network, trojica iz Posebnih jedinica policije (PJP), od kojih su dvojica penzioneri, a jedan je otpušten, izjavili su da su proglašeni izdajnicima srpskog naroda. Jedan je izbačen nakon četiri meseca iz Programa zaštite svedoka, a drugi je napustio Program nakon dve godine. Ni predsednik države se nije uzbudio što se „zaštićenim svedocima” preti smrću.
Na osnovu krivične prijave FHP-a 12. marta 2009. godine formulisane i saznanjima „zaštićenih svedoka”, uhapšena su četvorica policajaca iz 37. odreda PJP. Petome, Radoslavu Mitroviću se tada sudilo za ratne zločine na Kosovu.
LICE I NALIČJA: Stotinak policajaca i rodbina uhapšenih protestovali su pred zgradom leskovačke policije i sajamskim paviljonom u kojem je skladišten plen opljačkan na Kosovu. Kolege su bile u majicama sa likovima uhapšenih, a na poleđini majica je poruka ,,Heroji 37. odreda”. Skup pod nazivom ,,Ko je sledeći” organizovali su ratnici od 1991. koji su aplaudirali „našim generalima koji su sramno osuđeni u Hagu”. Demonstranti su zahtevali da se uhapšeni brane sa slobode i da MUP obelodani ko je dao podatke FHP-u. Prema podacima FHP-a, u delegaciji demonstranata koju je 14. marta primio ministar policije Ivica Dačić je bio i bivši pripadnik 37. odreda koji je na kundaku puške urezivao broj Albanaca koje je ubio i policajac koji je organizovao prevoz i spaljivanje ubijenih Albanaca u livnici Mačkatica u Surdulici. „MUP će pružiti pravnu pomoć svojim pripadnicima”, obećao je tada Dačić. Prema nezvaničnim informacijama, osumnjičenima je obećana i materijalna pomoć.
Imena „zaštićenih svedoka” iscurela su u javnost. Četvorka je oslobođena. FHP je iz nekoliko izvora saznao da je beogradski tužilac Dragoljub Stanković sredio ukidanje pritvora. U julu ove godine Apelacioni sud je oslobodio petog, Mitrovića, komandanta i prvooptuženog za ubistvo 48 ljudi, od toga 46 članova porodice Beriša u selu Suva Reka 1999. godine. Najstarija iz porodice ubijenih je stogodišnja Hanumša, a najmlađi Eron od godinu dana. „Četiri godine sam čekao poziv Tužilaštva da svedočim protiv pripadnika 37. odreda. Stanković je četiri godine odlagao saslušanje, govoreći da nije trenutak. Taj dan nisam ni dočekao, a istovremeno sam izložen najgoroj mogućoj torturi i pritiscima da odustanem od svedočenja”, kaže Slobodan Stojanović, bivši pripadnik PJP.
Penzionisani policajac je objasnio: „Štite me policajci koji su bili ubice… Tužilaštvo preti normalnim ljudima ako govore istinu. Počeo sam da radim u vreme Tita i tad smo dali zakletvu da hapsimo lopove i kriminalce i ubice. Kada sam prvi put dao izjavu, bačena mi je bomba na lokal i kuću. Do danas nije otkriveno ko je to uradio. Kad sam otišao u Leskovac odmah su mi izbušene gume na automobilu. Jedinica mi je ukrala laptop koji do danas nije pronađen.”
ISTINA MRTVIH: Pritisak na drugog „zaštićenog svedoka” Bojana Zlatkovića, bivšeg pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), počeo je kada je 2006. u Tužilaštvu dao izjavu: „Ja i porodica trpimo torture Jedinice – hoće da odem kod tužioca i povučem izjave. Mi smo ti i tužilaštvo i odbrana i sudije, tako su mi rekli pripadnici Jedinice nakon svedočenja u Tužilaštvu o nedelima pripadnika 37. odreda PJP na Kosovu. Dve godine štitili su me upravo oni protiv kojih je trebalo da svedočim. Decu vodimo u školu i vraćamo. Nije izdajstvo otkriti ljude koji su činili zločine na moje oči – metkom u čelo, koji su silovali žene, ubijali civile po naređenju starešina, koji su napredovali meteorski…”.
U julu 2011. godine Zlatković je napustio Program zaštite: „Kada su me uvukli u Program, oduzeli su mi lična dokumenta, a mojoj deci i zdravstvene kartone. Nikada nisam dobio potvrdu o oduzimanju. Isterali su me odmah iz policije i razdužili. Dovukli su nas u nekakav užasan stan, gde su nam usred zime isključili grejanje, potom i toplu vodu. Moje dvanaestogodišnje dete je spavalo na dušeku za plažu. Novac koji su bili u obavezi da nam po zakonu mesečno isplaćuju, svojevoljno su prepolovili, a potom i ukinuli… Kamenovali su mi kuću, nasrtali na decu, zastrašivali mi majku. Mnogo više ljudi je pobijeno od onoga koliko je Tužilaštvo ustanovilo. Tela pobijenih kosovskih Albanaca su neprestano odvođena u kamionima bez traga. Tužilaštvo radi samo tamo gde moraju da postupe, a onda to sve ublaže i razvodne. Tužilac Stanković je iz mog svedočenja izvlačio samo slučajeve koji su bili sporedni u odnosu na velike zločine ljudi iz MUP-a. O mnogim zločinima nisam smeo da govorim jer sam hteo da vidim kako će da postupe u ovim slučajevima o kojima sam govorio. I dobro je što sam tako uradio, jer bi mi sada bilo još gore”, priča Zlatković.
Jovan Golubović je nekoliko godina nakon presvlačenja režima u Tužilaštvu ispričao šta je video u ratovima. „Policajci koje sam prijavio su uhapšeni, pa oslobođeni i vraćeni na posao baš u mesto gde živim. Pretnje moram da prijavim upravo tim policajcima. Svaki peti dan slušam pretnje tog koji je po meni ratni zločinac jer sam video kako ubija. Tužilaštvo ima sve na stolu, nije svih 120 policajaca iz moje jedinice činilo ratne zločine, samo tri-četiri čoveka koji su hteli da pokažu svoju moć tako što će ubiti starca od 80 godina ili silovati devojčice, koji su sekli delove tela kako bi iznudili 50 evra od majki…”.
Treba ovo izdržati.
Monitor, 23.09.2011.
Peščanik.net, 23.09.2011.