Fabrika knjiga ove godine neće učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu. Umesto toga, od 20. oktobra do 2. novembra izdanja Fabrike knjiga moći će da se kupe po nižim cenama u knjižari Beopolis.
Viktor Ivančić će u ponedeljak, 20. oktobra u 19 sati otvoriti Mali sajam Fabrike u Beopolisu. Do 19.30 će potpisivati primerke svoje nove knjige Radnici i seljaci. Knjižara Beopolis nalazi se u Eurocentru, Makedonska 30.
Sledeće večeri, u utorak 21. oktobra, Viktor Ivančić će biti gost u KC Grad, gde će se voditi razgovor o njegovoj novoj knjizi i gde će moći da se kupe i druge njegove knjige (Jugoslavija živi vječno i Robi K. Treći juriš!) u izdanju Fabrike knjiga.
Fabrika je ove godine objavila sledeće knjige:
Edicija REČ: 1. Ruti G. Teitel, TRANZICIONA PRAVDA, preveli Dejan Ilić i Slobodanka Glišić; 2. Michael W. Apple, OBRAZOVANJE NA “PRAVOM” PUTU, preveo Đorđe Tomić; 3. Pjer Burdije i Žan-Klod Paseron, REPRODUKCIJA: ELEMENTI ZA JEDNU TEORIJU OBRAZOVNOG SISTEMA, prevela Slavica Miletić; 4. Vladan Jovanović, SLIKE JEDNE NEUSPELE INTEGRACIJE: KOSOVO, MAKEDONIJA, SRBIJA, JUGOSLAVIJA; Edicija DANiNOĆ: 1. Viktor Ivančić, RADNICI I SELJACI. ESEJI; 2. Dragana Mladenović, SLOVA LJUBVE; Časopis REČ, broj 84
O knjizi Viktora Ivančića Radnici i seljaci
Treba odmah otvoreno kazati da su Radnici i seljaci mračna knjiga puna optimizma. Takođe, treba upozoriti i na to da su Ivančićeve priče zaista eseji: briljantne analize posledica rata i divljačke, kvaziliberalne i kvazidemokratske transformacije hrvatskog (srpskog, bosansko-hercegovačkog…) društva. Likovi u ovim pričama – radnici, seljaci i šačica pripadnika poštene inteligencije – notorni su gubitnici tranzicije, koji u egzistencijalnoj krizi preispituju svoju prošlost, tragajući za uzrocima vlastitih nevolja. Optimizam nastaje u trenutku spoznaje i donošenja odluke, koju Ivančićevi junaci potom sprovode. Svaku od tih odluka sažima jedna jedina reč: pobuna.
O Viktoru Ivančiću
Viktor Ivančić rođen je 1960. godine u Sarajevu. Živi u Splitu. Bio je jedan od osnivača i dugogodišnji glavni urednik tjednika Feral Tribune. Dosad je objavio prozu Bilježnica Robija K.; studiju Točka na U; zbirke ogleda Lomača za protuhrvatski blud i Šamaranje vjetra. Od 2005. Fabrika knjiga objavila je sledeće Ivančićeve knjige: Robi K., u dva toma; a onda i Robi K. Treći juriš!; zbirke ogleda Animal Croatica, Zašto ne pišem i drugi eseji i Jugoslavija živi vječno; te romane Vita activa i Planinski zrak.
Predgovor knjige istoričara Vladana Jovanovića Slike jedne neuspele integracije: Kosovo, Makedonija, Srbija, Jugoslavija
Ova knjiga predstavlja zbirku sedamnaest tekstova objavljenih na sajtu Peščanika od marta 2013. do marta 2014. godine. Pretežno je zasnovana na mojim ranijim istraživanjima čije sam rezultate objavio u dve monografije posvećene društvenoj i političkoj istoriji Kosova, Metohije, Makedonije i Sandžaka u periodu između dva svetska rata. Prva od njih je bila skoncentrisana na godine konsolidacije mlade jugoslovenske države (1918-1929), dok je drugom monografijom obuhvaćeno razdoblje od suspenzije parlamentarizma i uvođenja šestojanuarske dikature (1929) pa do izbijanja Drugog svetskog rata. Pošto obe monografije, pisane u maniru „totalne istorije“, obrađuju približno isti prostor u dve različite decenije, ovoga puta sam pokušao da te dve hronološke celine problemski vežem i pomoću nekoliko upečatljivih fenomena oslikam glavne kontroverze srpsko-jugoslovenskih pokušaja integracije Kosova i Makedonije. Kada kažem „upečatljivih“, mislim i na teme koje su iz različitih razloga marginalizovane i tabuizirane, ili su zbog svoje naprasne aktuelnosti postale deo dnevnopolitičkog repertoara.
Svih sedamnaest „slika“ je grupisano u četiri problemske celine koje su omeđene i u geografskom smislu. Prvi deo se sastoji od tekstova koji na manje ili više eksplicitan način opisuju metode „rekonkviste“ prostora srpske srednjovekovne državnosti, pri čemu je prostor Kosova u središtu pažnje. Nije slučajno što prvi tekst govori o činovničkom aparatu jugoslovenske kraljevine, jer ta slika sadrži i pitanja i odgovore na temu neprilagođenosti unutrašnje uprave. Grupni portret „nacionalnih radnika“ u Makedoniji predstavlja pokušaj da se neki od mitova i njihovih glorifikovanih protagonista razobliče i svedu na podnošljivu istorijsku meru. U tom smislu, većina tekstova iz ovog dela se posredno dotiče i stereotipa o nacionalnim vrlinama, pravdoljubivosti, junaštvu, sposobnosti, toleranciji, ali i predrasuda o „iskonskom neprijatelju“ i njegovim negativnim osobinama. Istovremeno, slikajući odlike represivnog aparata ponudio sam i društveni okvir u kome on deluje, a koji ga u dobroj meri i oblikuje. Problem „albanskog odmetništva“ sam pokušao da sagledam izvan tradicionalne crno-bele perspektive, pa sam i posredstvom citiranih govora tadašnjih narodnih poslanika nagovestio elemente jedne neobične političke igre.
Osnovna tema drugog dela su mere demografskog nivelisanja prostora koje su, uprkos benevolentnosti tadašnje međunarodne javnosti prema „deosmanizaciji“ Balkana, prilično kompromitovale manjinsku politiku prve jugoslovenske države. Proces iseljavanja muslimana u Tursku i kolonizacija Kosova i Makedonije srpskim naseljenicima jesu bili povod da neke od svojih rezultata istraživanja predstavim i na Peščaniku krajem marta 2013. godine. Podsticaj za ovu temu sam pronašao u Arhivu Jugoslavije, pregledajući dokumenta iz fonda Poslanstva Kraljevine Jugoslavije u Turskoj. Zapravo, pravi lajt-motiv bila je po mnogo čemu kontroverzna jugoslovensko-turska konvencija iz 1938. koja je predviđala iseljavanje 200.000 jugoslovenskih muslimana u Tursku. To što njene odredbe iz više objektivnih razloga nisu bile do kraja realizovane ne umanjuje dokumentarnu vrednost izvora o karakteru i političkoj doktrini jugoslovenske kraljevine koja je, predstavljajući Albance kao „narod turske kulture“, pokušala da ih iseli u Malu Aziju. Činjenica da je proces ekspatrijacije nastavljen i u doba socijalističke Jugoslavije „primorala“ me je da ukažem i na neke sličnosti, uprkos uzajamnoj ideološkoj i političkoj isključivosti režima pod kojima se to iseljavanje odvijalo.
Trećim poglavljem su obuhvaćeni tekstovi o metodama integracije vardarske Makedonije koja je i u jugoslovenskoj kraljevini neupitno predstavljana kao „kičma“ srpskog nacionalnog organizma. Pored kulturno-prosvetnog aspekta srbizacije i jugoslavizacije osvrnuo sam se i na neke zapostavljene teme kakve su proizvodnja i izvoz opijuma, ili saobraćajna emancipacija juga kroz koju se provide obrisi jedne sporadične i traljave modernizacije. Na ovo poglavlje se geografski naslanja i poslednji deo knjige koji čine dva teksta o izgradnji makedonske nacije, zasnovana na ekspresivnoj optici Miroslava Krleže i prikazu savremenog simboličkog izraza makedonske nacionalne politike. Umesto pogovora sam izložio svoje glavne utiske o manjkavostima jugoslovenske uprave na Kosovu i u Makedoniji, uz osvrt na noviju upotrebu kosovskog mita.
Iako je najveći deo mojih istraživanja baziran na dokumentima iz beogradskih i skopskih arhiva, citiranje arhivskih izvora je ovoga puta svedeno na minimum. Nisam se libio da u nekim slučajevima preuzmem čitatve pasuse i delove svojih radova, što sam posebno naznačio u tekstu napomena. Istovremeno sam bio slobodan da stilski izraz prilagodim jednoj literarnijoj formi koja ne bi previše “prkosila” akademskom stilu i standardima istorijske nauke. Za tu slobodu, podsticajne primedbe i iskrenu podršku zahvaljujem se urednicama Peščanika, Svetlani Lukić i Svetlani Vuković, kao i Dejanu Iliću, glavnom uredniku Fabrike knjiga. Zahvalnost dugujem i svojoj matičnoj kući, Institutu za noviju istoriju Srbije, u okviru čijih projekata sam obavio arhivska istraživanja i publikovao rezultate.
SADRŽAJ:
Predgovor
REKONKVISTA “STARE SRBIJE”: METODE I PREPREKE
Jugoslovensko kraljevsko činovništvo na Kosovu: “A mi ćemo poslati vojsku…”, Beneficirani radni staž, Duvan i rakija za učitelja, Kako im se plati, Železničari, poštari, lekari
Od četnika do korupcionaša: “Srpski nacionalni radnici” u međuratnoj Makedoniji, Žandarmerija u “novim krajevima”: “Da se narod ne razdraži”: normiranje represije, Prva decenija uigravanja kadra, „Pod silom žile i kundaka“: o uzrocima negativne percepcije, Krizne tridesete, Prekomanda kao spas
Kačaci: Kraljevina Srbija i kačaci, Na jugoslovensko-albanskoj granici, Metode i rezultati “trebljenja”, I terorista i junak
Izborno nasilje: Godine pseudoparlamentarizma, Stara praksa i u doba integralnog jugoslovenstva
Fragmenti iz parlamenta: O komitskoj i kačačkoj gerili, Kritika aparata vlasti
MERE DEOSMANIZACIJE
Islamska verska zajednica na jugu: Finansijska i kadrovska strategija, Verska nastava, Odnos države prema vakufskoj imovini, Reorganizacija IVZ u doba diktature, Čelnici IVZ kao društvena elita, Neke manifestacije (ne)tolerancije
Kako iseliti muslimane: Zapisnik interministerijalne konferencije, Projekt o iseljenju “neslovenskog elementa”
Iseljavanje i naseljavanje: Jeftina kolonizacija u režiji nestabilne države, U neprijateljskom okruženju, Iseljavanje “naroda turske kulture” i pitanje odštete, Epilog
Ustanove i rukovodeći kadrovi kolonizacije: Učitelj Sreta i „crnogorski metod“, Sarajevski sudija žali za konačnim rešenjem albanskog pitanja, Pukovnici dele zemlju, Pisar Šaletić i “točak bez osovine”, Povratak Sretena Vukosavljevića
Iz FNRJ u Tursku: Nelojalna manjina, Dvojnost identiteta, Svi smo mi Turci, Tranzit kroz Makedoniju, Džentlmenski sporazum, Između dve domovine, Brojevi
PRIČE IZ POVARDARJA
Ispravljanje vardarske kičme: Vardarska pruga – duhovna nota Ujedinjenja, Narodnom snagom do drumova, Avionci i svetonikoljci
Balkanska Kolumbija: Iz puščane cevi na tikvešku zemlju, Otkup u rukama političke elite, Ženevska konvencija kao noćna mora, Malverzacije, krijumčarenje, Jugoslavija i Turska udružuju snage, Bugarski opijum i VMRO
“Čija je škola toga je Maćedonija”: Osnovno obrazovanje i kulturna asimilacija, Među skamijama i zmijama, Učitelji – promoteri i žrtve “maćedonskog” metoda, Kosovski ciklus vs. bugaraštvo
Teatrom do nacije: Od mehane do državne palate, Repertoar i publika posle Nušića, Konkurentska zabava na gradskom trgu, Na rubu egzistencije
DODATAK
Krleža i Makedonija
Boginja Izida pod suncem Vergine
Peščanik.net, 20.10.2014.
